Iz arhive NSPM - Srpska ekonomija posle koronavirusa, ili šta sve može da se uradi za 550 miliona evra?!

Vlada Srbije je u okviru svog plana za rešavanje gorućih ekonomskih problema, prouzrokovanih globalno pogubnim virusom korona, obećala punoletnim građanima Srbije određenu vrstu stimulacije ili poklona od 100 evra. Ovakav ’novac iz helikoptera’ poznat je u ekonomskoj teoriji još od 1969. godina kada ga je predložio Milton Fridman. Prva reakcija na ovako ’sklepani’ državni ekonomski plan je sledeća: podeliti 550 miliona evra narodnih para narodu (koji je vlasnik tih istih para) ima nekoliko ozbiljnih dimenzija:

- Ako se te pare dele ’s neba’, treba to činiti baš sada kada je deo naroda bez prihoda i bez posla, a ne kada ova prva gužva i nevolja prođu i kada se verovatno brzo primiču izbori.

- Kuso je jer se svi u narodu tretiraju jednako bez obzira na imovinsko stanje. Oni koji su na nižoj lestvici primanja i imovine, potrošiće takav novac na osnovne potrebe i verovatno na proizvode i usluge iz domaće proizvodnje. Drugi, koji su na višoj lestvici primanja i imovine, moguće je da će da potroše deo tog novca i na uvozne proizvode i usluge. Ovi potonji, tako stvaraju ili održavaju zaposlenost u inostranstvu, a ne kod kuće u Srbiji.

- Tekući problem je što je dobar deo domaće proizvodnje stao. Nema dela domaće ponude roba i usluga. Zato će izvestan deo tog ’novca iz helikoptera’ otići u inostranstvo što (verovatno) nije cilj razumne i rodoljubive domaće politike. Treba uzeti list iz tekućeg iskustva Evropske Unije koja je postala oblast bez solidarnosti. Svi se tamo prvo brinu sami o sebi. 

- Potrebno je u ovoj vanrednoj situaciji prvenstveno pokrenuti domaću proizvodnju i zadržati ili povećati domaću zaposlenost. Država tu sada treba da interveniše neposredno, a ne posredno preko tražnje. 

- Najveći problem je: šta može da se učini drugo sa istom svotom novca u sadašnjem vremenu (oportunitetni troškovi - o čemu se uči na prvoj godini čak i loših visokih ekonomskih škola). Za 550 miliona evra može da se izgradi Moravski koridor (po kineskoj računici) ili bar njegov najveći deo, a ne da se za isto uzimaju krediti (uz kamate, provizije...) i da se taj posao poveri Amerkancima i Trurcima. U svakom slučaju novi putevi, pruge ili preko potrebni nasipi za borbu protiv popolava bi ostali u funkciji celokupnom narodu tokom više decenija i generacija.

- Trebalo bi i devalvirati dinar, možda i za 20%. Ima suviše mnogo uvozne robe koja guši domaću. Tačno je da bi takva mera ubrzala inflaciju, ali izbor je između ubrzanja inflacije i nagomilavanja duga prema inostranstvu uz kamate koje treba vratiti. Trećeg nema. Istina, tada bi prosečne plate pale na oko 400 evra sa obećanih ili dostignutih 500. Međutim bilo je o drugih obećanja kao što je privođenje pravdi Mlađana Dinkića ili dolazak Mubadale... i nije bilo ništa od toga. Ako prosečne plate padnu, bar na neko vreme, na nivo ispod obećanog svet neće da propadne.

Trebalo bi i devalvirati dinar, možda i za 20%. Ima suviše mnogo uvozne robe koja guši domaću 

Više od pola milijarde evra za malu i siromašnu zemlju kao što je to Srbija je veliki novac. O tome treba povesti javnu raspravu i zato prilažemo ovaj napis. Još uvek nije prekasno da se razvoj situacije i trošenje poboljša ili preusmeri. Da li je bilo neke javne ili stručne rasprave o takvoj ekonomskoj politici? Da li je Skupština rekla bar neku svoju reč o tako važnom i skupom pitanju? Ili navedeno treba ostaviti u rukama samo nekolicine ljudi od kojih je jedan glavni osvedočeni plagijator bez skupštinskog nadzora? 

(Autor je redovni član Matice srpske)

(3. maj 2020. godine)