Srpski jezik u UN

Zahvaljujući predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i njegovom govoru na sednici  Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, u utorak 25. septembra 2012. godine, posle dugo vremena imao je svet priliku da čuje zvuk srpskog jezika. Ranije su naši predsednici pokušavali u Ujedinjenim nacijama da pokažu svoju obrazovanost i učenost tako što su svi govorili tuđim jezikom, pa su zaboravljali da Ujedinjene nacije i služe za to da se tamo čuju sve vrste različitosti, pa i različiti jezici. Dosadašnji predsednici Srbije (od Miloševića do Tadića) ispuštali su iz vida da treba da govore svojim, a ne tuđim, jezikom i to ma gde se nalazili – jer je to državni jezik, većinski i službeni jezik Srbije i moraju ga poštovati naši predsednici, kako u zemlji tako i izvan nje. Civilizovani predstavnici i predsednici svih zemalja, pa i Srbije, trebalo bi da znaju da postoje prevodioci koji će preneti njihove govore na sve jezike na koje je to potrebno.

U času kada nam se iz Evrope predlaže novi naziv za naš jezik („eksjugoslovenski jezik“), govor našeg predsednika za govornicom Ujedinjenih nacija na našem jeziku ima poseban značaj. Već vidim naše protivnike srpskog jezika i ćirilice koji će predsedniku Nikoliću pripisati „neučenost“ i „nepoznavanje“ stranih jezika. Ali, naravno, nije u tome stvar. Reč je o pravu na svoju državu i njen jezik u UN.

Stoga, govor predsednika Tomislava Nikolića, posle toliko godina nastupa prethodnih predsednika Srbije i njihovih nastojanja da pokazuju da znaju, uglavnom,  engleski jezik, predstavlja značajnu novinu u ponašanju naših predstavnika u inostranstvu: trebalo bi da se u svetu čuje i naš jezik – makar toliko koliko se strani jezici čuju kod nas. Uostalom, kad već postoje prevodioci, zašto bi se predsednici Srbije mešali u ono što nije njihov zadatak i obaveza? A zadatak bilo kog predsednika ma koje države u svetu nije da govori još nekim jezikom osim državnog – službenog jezika svoje zemlje.

Zato, još jednom, podrška i pohvala aktuelnom predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću što je govorio našim jezikom za govornicom Ujedinjenih nacija – tamo gde imaju pravo da se čuju svi jezici sveta. Jedan, univerzalni jezik ne postoji i zato svi narodi sveta i njihovi pojedinci imaju pravo na svoje maternje jezike. I naš predsednik se samo držao tog osnovnog ljudskog prava u svetu.