Sumorna stvarnost Srbije

Već dve decenije stanovništvo Srbije ima negativne trendove prirodnog kretanja stanovništva – negativni prirodni priraštaj. U poslednje dve decenije izraženo je i sve masovno iseljavanje uglavnom mladog i radno sposobnog stanovništva u inostranstvo, usled loše ekonomske situacije i minulih ratova. Posledice ovih procesa biće teške i dugotrajne, a ogledaće se u naglom smanjenju broja stanovnika, naročito u seoskim sredinama i manjim gradovima, i gotovo potpunom demografskom pražnjenju pojedinih, uglavnom pograničnih, ekonomski pasivnih područja. Izbeglički talas devedesetih delom je ublažio razmere demografske katastrofe, tako da će se njene prave razmere videti tek na predstojećem popisu stanovništva, a posledice osećati decenijama.

Poslednjih godina u Srbiji (bez stanovništva Kosova i Metohije, za koje su podaci nedostupni) razlika između nataliteta i mortaliteta sve je veća. Na primer u 2009. godini broj umrlih je za 33701, a u 2010 za 34907 veći od broja živorođenih! Pored slobodno možemo reći epidemija kardiovaskularhih bolesti uzrokovanih stresom, lošom ishranom, pušenjem i alkoholizmom i malignih oboljenja, čija je ekspanzija uzrokovana zlodelima „milosrdnog anđela“, ogroman kako demografski, tako i društveni problem predstavlja veliki broj nasilnih smrti – smrti usled nesrećnih slučajeva, samoubistava i ubistava. U 2009. godini 3739 ljudi izgubilo je život nasilnom smrću (3,59% ukupnog broja umrlih), od toga 1823 u nesrećnim slučajevima (saobraćajnim nesrećama, povredama na radu, i sl.) pet ljudi dnevno, u proseku!

Istovremeno u 2009. godini 1376 ljudi izvršilo je samoubistvo, u proseku 3,76 ljudi dnevno. U istoj godini 140 ljudi je ubijeno, a 400 ljudi izgubilo je život usled „događaja sa neodređenom namerom“. U 2010. godini situacija je nešto bolja, ali daleko od dobre. Nasilnom smrću umrlo je 3387 ljudi (3,28% ukupnog broja umrlih). U nesrećnim slučajevima 1716 ljudi izgubilo je život,u proseku 4,7 ljudi dnevno! Samoubistvo je izvršilo 1209 ljudi, u proseku 3,3 dnevno! U 2010. godini dogodilo se 130 ubistava, te 332 ljudi umrlo je usled „događaja sa neodređenom namerom“.

Visoka smrtnost usled nesrećnih slučajeva, ukazuje na to da je bezbednost kako u saobraćaju, tako i na radu nije na zadovoljavajućem nivou. Zastrašujući broj samoubistava posledica je opšte beznadežnosti, dehumanizacije i moralnog stanja društva. Kada se ovim (demografskim) za opstanak zemlje i naroda najopasnijim problemima dodaju duboka ekonomska kriza, bujajuća korupcija i kriminal, optimistički pokliči pojedinaca iz vladajuće koalicije deluju iritirajuće, i vređaju zdrav razum!