Uvećano sledovanje istine ili Srbija bez KiM za šeika

I do sada se dešavalo da se u medijima pojavljuju mape Srbije bez Kosova i Metohije i tim slučajevima je tada posvećivana velika pažnja. Tada su, uglavnom, domaći mediji kritikovali strane izvore zbog takvih "ispada". Motivi su bili različiti, od reklame za Kalgon o kojoj je pisao Blic[1], do Radio-televizije Srbije koja se bavila mapom Evropske unije[2] i stavom Evropske komisije o statusu Kosova. Obe vesti su iz marta prošle godine.

Ove godine, u ponedeljak, 11. marta, mapa Srbije bez Kosova i Metohije pojavila se ni manje ni više nego u drugom i trećem Dnevniku RTS 1 u vesti povodom potpisivanja državnog sporazuma Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima[3] i Rusijom. Dok su se takvim stvarima bavile strane medijske kuće i agencije, još bi ih nekako bilo moguće i demantovati i tražiti ispravke. Međutim, kako bi Javni servis evropske Srbije danas u tom smislu mogao sam sebe da demantuje ili kome bi mogao da se žali. Da nije u pitanju nikakav propust, govori činjenica da se slika zastava Srbije i UAE i mape Srbije bez Kosova i Metohije pojavljuje u dva udarna termina, u istom danu, na istom mestu. Na prvom programu televizijske kuće sa nacionalnom frekvencijom i obaveznom TV pretplatom.

Predizborna obećanja sadašnjeg predsednika Republike Srbije i partije u kojoj je bio, misli se na ovu poslednju, urodila su plodom upravo na pitanju Kosova i Metohije. Socijalni program im je bio dosta sličan sa suparničkom Demokratskom strankom. Nesumnjivo je da je specifična razlika između predsedničkih kandidata bila upravo po pitanju Kosova i Metohije i da je to negde i presudilo u konačnom rezultatu. Na stranu buka o krađi izbora koju više niko i ne pominje, kao što se i sve manje pominje krađa dela državne teritorije Srbije. Postavlja se pitanje šta se to promenilo u odnosu na politiku prema Kosovu i Metohiji, koju iz prikrajka vodi i Aleksandar Vučić, a što se tiče ekonomije i dalje Mlađan Dinkić, za koga je Vučić 2006. godine javno u parlamentu pripremio zatvorsko odelo[4].

Takođe, da li je u pitanju glad o kojoj je vicepremijer govorio da će nastupiti ako ne uđemo u EU ili je u pitanju neki novi savez sa UAE, ne zna se, tek Srbija se prvi put zvanično, u javnim glasilima, povodom državnog ugovora koji treba da se ozvaniči pojavila bez Kosova i Metohije.

Neretko, u razgovoru sa predstavnicima političkih partija možete da čujete kako smo dosta inteligentan narod i kako ćemo mi sve „njih“ da prevarimo. I EU i SAD i Ruse i konačno uspostavimo jaku i stabilnu državu. Onda s pravom možemo da se zapitamo koga to oni uspevaju da prevare. Biračima baš i ne polažu račune, a ne može se reći da to ne čine pred političarima EU i Amerike. Naravno, sa našim izabranim vođama sve je moguće, pa i to da svašta obećavaju da bi nas na kraju još i ubeđivali kako za svaki njihov postupak treba da nađemo razumevanje, jer smo im na izborima, u krajnjem slučaju, to svojom voljom i potvrdili. Rekao je to predsednik lično povodom Ustava i Rezolucije o Kosovu[5]. Ukoliko se protivite, odmah vam nalepe etiketu neke stranke. Na žalost ili na sreću, u Srbiji još ima ljudi koji nisu članovi neke stranke, a koji kada im kažu da je “sledovanje čokolade sa dvadeset povećano na deset grama“ (DŽ. Orvel), primete da je po sredi još jedna „velika pobeda“.