Česte promene rektora Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici posledica su njihovog odbijanja da Univerzitet predaju separatistima u Prištini, na čemu insistira zvanični Beograd

Ostavka prof. dr Radeta Grbića na mesto rektora Univerziteta u Prištini je samo pokazatelj katastrofalne političke situacije u kojoj se nalaze Srbi sa Kosova i Metohije. U roku od godinu dana ovo je treća promena rektora na čelu Univerziteta. Prvi koji je nezakonito smenjen bio je prof. dr Srećko Milačić.

Glavni razlog za ove česte promene rektora je njihovo odbijanje da Univerzitet predaju separatistima u Prištini na čemu insistira zvanični Beograd

Prof. dr Rade Grbić nezvanično kaže da je i jedan od razloga zbog čega je podneo ostavku i taj što je na njega vlast vršila pritisak da podeli otkaze nastavnicima i saradnicima Univerziteta koji su učestvovali na protestima „1od5miliona“.

Rad na Univerzitetu izgleda otprilike ovako: na Pravnom fakultetu za prijem jednog asistenta konkurisalo je dvoje kandidata. Za odobrenje za prijem dekan fakulteta je otišao kod potpredsednika „Srpske liste“ Milana Radojičića na Kopaonik da dobije dozvolu. Sutradan je druga grupa profesora koja forsira drugog kandidata takođe išla na Kopaonik kod potpredsednika „Srpske liste“ da progura svoj predlog. Tako izgleda autonomija srpskog Univerziteta na Kosovu i Metohiji.

Ali na Kosovu i Metohiji je sve moguće. Direktor pokrajinskog higijenskog zavoda u Kosovskoj Mitrovici je dr Milovan Krivokapić koji ima punih 70 godina. Ista ličnost je i narodni poslanik u Skupštni Republike Srbije. Njegov kolega u Skupštini Srbije prof. dr Marko Atlagić je još stariji, ima 72 godine, a stalno je zapošljen na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici-katedra za istoriju. Za to vreme veliki broj mladih lekara, inžinjera, pravnika, ekonomista napušta Kosovo i Metohiju jer ne mogu da se zaposle zato što su im prestareli kadrovi Srpske napredne stranke zauzeli mesta.

Ako misli da sačuva Trepču on mora do joj omogući da ona funkcioniše i radi. Da bi to moglo da se desi Aleksandar Vučić mora da skloni granicu koju je 6. decembra 2012. godine sa Ivicom Dačićem uspostavio

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata do sada izjavio „Ne dam Trečpu, ne dam Gazivode!“. Ako misli da sačuva Trepču on mora do joj omogući da ona funkcioniše i radi. Da bi to moglo da se desi Aleksandar Vučić mora da skloni granicu koju je 6. decembra 2012. godine sa Ivicom Dačićem uspostavio. Međutim, veće su šanse da Ibar promeni tok pa da krene da se uliva u Egejsko a ne u Crno more nego što bi Aleksandra Vučić granicu unutar Srbije uklonio.

Ovih dana je inače generalni direktor Trepče Jovan Dimikić već najavio pregovore sa vladom „Kosova“ što nagoveštava da će Trepča da pristane na odluku skupštine i vlade separatista iz Prištine. Inače, Jovan Dimkić ostaće upamćen da je za njegovo vreme Trepča bila najveći donator fonda Dragice Nikolić.

Prošla nedelja je pokazala da separatisti iz Prištine apsolutno kontrolišu i sever Kosova i Metohije. Poreska policija iz Prištine zatvarala je kladionice na severu Kosova i Metohije koje su registrovane u skladu sa zakonom Republike Srbije. Asistenciju im je obezbeđivala Kosovska policijska služba koju je separatistima predao Aleksandar Vučić i čiji su pripadnici na platnom spisku i Prištine i Beograda. Ali kada su trebali da sprovedu zakon odlučili su se za onaj separatistički.

Policajci nisu jedini koji su na platnom spisku i Prištine i Beograda. To su i srpske sudije. Oni su položili zakletvu na Ustav Republike Srbije pa su izabrani za sudije. Ali su položili zakletvu i na ustav samoproglešene republike Kosovo, što je pravno van svake logike. Primaju platu i iz Prištine i iz Beograda što sumirajući nije mala svota. Za sudije i tužioce ona ide i do tri hiljade evra.

Prošle nedelje su i poslanici „Srpske liste“ stavili svoje kartice u klupe skupštine samoproglašene republike Kosovo i time nastavili svoj rad u separatističkoj skupštini. A pre samo mesec dana su od Aleksandra Vučića zatražili da se odreknu svojih funkcija. Uradili su to da navodno ne bi Tači doveo neke svoje Srbe. Kao da ima neke razlike između ovih i onih drugih Srba u skupštini samoproglašene republike Kosovo. Na blagajni skupštine Kosova ta razlika ne postoji.

Pre nešto više od mesec dana je i šiptarski gradonačelnik opštine Zubin Potok Stevan Vulović pred kamerama javno izjavio podnoseći ostavku da sa svojih ramena skida breme izdajnika. Obećanje ludom radovanje. Danas ne da nije napustio svoju funkciju nego je raspisao konkurs za prijem sto radnika u opštini Zubin Potok koji bi bili na platnom spisku separatista iz Prištine.

U južnoj srpskoj pokrajini mogu da se čuju i neverovatne stvari. Ovog puta dolaze od komandanta KFOR-a, italijanskog generala Lorenca D`Adarija. On kaže da bi povratak do hiljdu srpskih vojnika i policajaca na Kosovo i Metohiju koji je predviđen Rezolucijom 1244 bio antiistorijski čin. Po njemu kosovske snage bezbednosti (vojska Kosova) treba da obavlja njihovu funkciju. Povratak do hiljadu srpskih vojnika i policajaca u sedam godina svoje vladavine Aleksandar Vučić nikada javno nije zatražio.

Na sramotu rukovodstva Srbije to je učinio tokom svoje posete Beogradu ruski predsednik Vladimir Putin. Aleksandar Vučić je uradio nešto drugo. Na jednom od svojih tajnih sastanaka sa Hašimom Tačijem dao je saglasnost za formiranje vojske Kosova. Zato danas kada kao uslov za nastavak razgovaora sa Prištinom traži samo ukidanje takse od 100% poreza na promet a ne i poništenje odluke o formiranju vojske Kosova. Ne traži, jer se dogovorio. 

Kosovska Mitrovica

Informativna služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“

Videti još: Srpska lista: Pljuvanjem svega što je srpsko, Marko Jakšić i Slaviša Ristić, pokušavaju da se dodvore svojim mentorima