„Drugi sporazum o normalizaciji odnosa“ - Potpis 2023, „uzajamno priznanje“ za 10 godina

Posle onog iz 2013. godine, drugi sporazum o normalizaciji odnosa mora biti potpisan 2023. godine, kojim Srbija faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, ali ga formalno ne priznaje. U kasnijoj fazi, hipotetički nakon 10 godina, kada je EU spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, dolazi do sporazuma o uzajamnom priznavanju, kao preduslov za članstvo obe zemlje u EU.

Ovo je plan predstavljen u novom okviru za sporazum Kosova i Srbije, koji je sačinjen nakon angažovanja savetnika predsednika Emanuela Makrona i kancelara Olafa Šolca, do kojeg je došao „Albanian Post“.

Sporazumom, od sledeće godine (ako predlog bude prihvaćen) Kosovo će priznati pet zemalja Evropske unije koje ga još uvek nisu priznale, dok će Srbija imati koristi od ogromne finansijske pomoći, ekonomske pomoći i biće priznata kao sila regiona.

„Novi okvir” koji ima „Albanian Post“ je novi predlog koji je proizašao direktno iz uključivanja Makrona i Šolca u proces dijaloga, jer, kako se kaže u dokumentu, „Kosovo i Srbija sami nikada neće moći da reše problem”.

Dokument od četiri stranice, koji objašnjava logiku novog okvira, sadrži desetogodišnju viziju rešavanja problema i pruža „makroperspektivu“.

Dokument se sastoji od uvoda, a zatim je podeljen na tri segmenta zajedno sa tri podnaslova koji sadrže 13 tačaka.

Svi segmenti objašnjavaju takozvani „novi okvir“, koji je predstavljen Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću. O ovom okviru je javno govorio samo predsednik Srbije Vučić nakon posete dva savetnika Beogradu.

Predlog na kraju takođe predviđa kako dalje ako Kosovo i Srbija ne prihvate ovaj predlog.

Vizija dijaloga, marko-perspektiva

Ovaj deo u tri tačke pokazuje šta se očekuje u narednih 10 godina ako se sporazum prihvati. Trenutna dešavanja se vide kao nastavak angažovanja EU u dijalogu započetom pre deceniju.

„2013. – prvi sporazum za normalizaciju odnosa. 2023. – drugi sporazum za normalizaciju odnosa (stvarno prihvatanje nezavisnosti Kosova naspram formalnog akta priznanja), a treći sporazum za normalizaciju odnosa (formalno uzajamno priznanje), neposredno pre nego što šest država Zapadnog Balkana pristupi EU“, piše u dokumentima u koje je imao uvid „Albanian Post“.

U prvoj tački se ističe da „do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa“.

Kosovo i Srbija su dve odvojene pravne i političke realnosti koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga

Zatim treba nastaviti sa drugom tačkom.

„Kosovo i Srbija su dve odvojene pravne i političke realnosti koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga. ‘Sve strane’ su Priština (Kosovo), Beograd (Srbija) i Brisel (EU, što znači sve države EU, uključujući one koje ga nisu priznale)“.

A druga tačka pojašnjava poziciju Srbije.

„Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi od Srbije se neće tražiti da pravno prizna Kosovo“.

Prema izvorima AP-a, ovakav stav je rezultat činjenice da EU trenutno nije spremna ni da razmatra ubrzano članstvo Srbije, a samim tim i ostalih zemalja Zapadnog Balkana.

Stoga se u četvrtoj tački precizira da „Srbija za sada, umesto priznanja, mora da prihvati realnost Kosova kao posebnu političku i pravnu realnost”.

Ovu tačku, na konferenciji u Beogradu, javno je izneo i predsednik Vučić kada je izjavio: „oni insistiraju da tamo (tj. na Kosovu) postoji realnost koju kao takvu moramo da prihvatimo“.

Pre nego što se pređe na objašnjenje „praktičnih pojmova“, daje se primedba.

Suština je ispravna upotreba semantike: prihvatanje nezavisnosti Kosova nasuprot priznavanju nezavisnosti Kosova

U dokumentu se pojašnjava da je „suština ovde ispravna upotreba semantike: prihvatanje nezavisnosti Kosova nasuprot priznavanju nezavisnosti Kosova“.

Takođe je objašnjeno šta znači prihvatanje nezavisnosti, podeljeno u tri tačke.

„Faktički gledano, Kosovo i Srbija treba da u potpunosti normalizuju odnose, omogućavajući bilateralno kretanje ljudi i robe“, kaže se u prvoj tački.

„Ova normalizacija treba da se odrazi i na region. Drugim rečima, povezanost, socio-ekonomski razvoj, dobrosusedstvo i digitalni podaci, Zajedničko regionalno tržište koje promoviše Savet za regionalnu saradnju, zasnovano na četiri slobode EU i koje vodi region ka jedinstvenom zajedničkom tržištu EU“, kaže druga tačka.

Prema izvorima „Albanian Post“, Nemačka i Francuska insistiraju na tome. Ove dve moćne države, stubovi EU, usaglasile su politiku prema Zapadnom Balkanu. Francuska snažno stoji sa Nemačkom u njenom cilju revitalizacije i punog uspeha Berlinskog procesa, dok Nemačka snažno stoji sa Francuskom u njenoj viziji za opreznu politiku širenja prema Zapadnom Balkanu.

Francuska i Nemačka jasno su stavile do znanja Kosovu i Srbiji da do 2022 žele što više praktičnih sporazuma, između dve strane koji omogućavaju uspešnu revitalizaciju Berlinskog procesa.

Treća tačka kaže da će „prihvatajući Kosovo kao posebnu političko-pravnu realnost, Srbija zauzeti pasivan stav i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama”. Prema izvorima ‘Albanian Post’, aktivno neprotivljenje članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama je specifičan i veoma snažan zahtev Srbiji.

Nakon objašnjenja ovih tačaka, dokument pojašnjava poziciju EU u celini i država pojedinačno u odnosu na status Kosova.

„Nakon drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, pet nepriznajućih zemalja u EU pridružiće se ostalim 22 zemlje EU i priznati Kosovo. Ovo jedinstvo omogućava Briselu da tretira članstvo šest država Zapadnog Balkana kao jedan blok“, navodi se u dokumentu do kojeg je došao Albanian Post.

Predviđeno je i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, a ovaj put prolazi kroz četiri etape, ali je unapred utvrđeno da „pasivna pozicija Srbije ne rešava definitivno problem”.

„Članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama zavisi od veta Rusije u Savetu bezbednosti. Međutim, sve dok EU i SAD ne reše svoja pitanja sa Rusijom, posle drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama prolaziće kroz ove faze”.

Prema predlogu, prva faza je „Kosovo postaje članica Saveta Evrope“, druga faza – „Članstvo u INTERPOL-u i UNESKO-u”, „treća faza, početak pregovora za pristupanje NATO-u, aplikacija za članstvo u EU“ i „četvrta faza: Članstvo u UN“.

Na samom kraju je objašnjeno šta obe zemlje dobijaju ako potpišu sporazum i kakve bi bile posledice ako se dogovor ne postigne.

Što se tiče Kosova, ono „dobija priznanje pet država EU, otključavajući perspektivu za članstvo u NATO i EU“, dok „Srbija dobija ogromnu finansijsku pomoć i ekonomsku pomoć i biće prepoznata kao sila koja ekonomski i politički vodi region“.

Pošto Kosovo trenutno nema viznu liberalizaciju i praktično je izolovano, posledice nepotpisivanja imaju više veze sa vladom nego sa samom državom. U dokumentu se ističe potpuna izolacija Kurtijeve vlade, kao oblik pritiska koji bi uticao na dugovečnost vlade.

Sa druge strane, ako to Beograd ne prihvati, sledi „ekonomska i finansijska izolacija“, a ističe se i da će „pet država koje ne priznaju, na kraju napustiti Srbiju i pridružiti se ostalim državama koje su priznale Kosovo. Bez obzira na rezultat, EU će govoriti jednim glasom”.

Srbija je stavljena u poziciju da postaje jasno da će u slučaju suprotstavljanja izgubiti i preko potrebnu ekonomsku i političku pomoć EU i podršku pet država koje nisu dale priznanje

Posle dešavanja u Ukrajini, pitanje jedinstva EU, u vezi sa Kosovom i Srbijom, postalo je Ahilova peta za samu EU, zbog čega su Francuska i Nemačka posvećene praktičnoj, političkoj i pravnoj demonstraciji evropskog jedinstva.

Dakle, Srbija je stavljena u poziciju da postaje jasno da će u slučaju suprotstavljanja izgubiti i preko potrebnu ekonomsku i političku pomoć EU i podršku pet država koje nisu dale priznanje.

Dokument je, kako je objašnjeno na početku, makro perspektiva, sačinjen kao nacrt objašnjenja ključne dinamike, i ne bavi se konkretnim elementima niti dogovorima jedan po jedan koji su do sada postignuti u Briselu – jedan od najproblematičniji, Zajednica opština sa srpskom većinom.

Ono što je do sada viđeno, EU i druge zapadne diplomate žele da se sprovedu svi potpisani sporazumi, uključujući i Zajednicu, čemu se kosovska vlada protivi.

Izvori „Albanian posta“, koji imaju direktna saznanja o aktuelnom procesu, potvrđuju da je, bez spremnosti Srbije da formalno prizna nezavisnost Kosova, veoma teško postići dogovor o Zajednici, koji bi obezbedio veći stepen autonomije za kosovske Srbe. Drugim rečima, prilično lako se razgovori o Asocijaciji mogu premestiti u treću fazu dijaloga, kada evropska perspektiva Srbije i Kosova postane opipljiva.

Izvor: „Albanian Post“ (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

(Kossev)