Издаја Косова и Метохије под ознаком "државна тајна" и "строго поверљиво"

Заказивање и одржавање седнице скупштинског одбора за Косово и Метохију 11. јануара 2017. године без присуства јавности представља грубу злоупотребу председника одбора Милована Дрецуна са намером да се од јавности прикрије истина о издајничком деловању представника Владе Србије на питањима Косова и Метхоије.

Очигледна је намера власти да се истина по сваку цену сакрије, уочи председничких, а могуће и ванредних парламентарних избора.

Недопустиво је да је Одбор за Косово и Метохију до сада одржао свега три седнице од којих је прва била конститутивна одржана 28. јуна 2016. године. Другу седницу, а прву радну, Милован Дрецун је заказао тек након захтева групе опозиционих посланика који су у складу са пословником Народне скупштине тражили њено одржавање и она је напокон одржана 17. октобра 2016. године. Трећу седницу одбора која је одржана данас, 11. јануара 2017. године без присуства јавности председник одбора је такође заказао тек након писменог захтева седам опозиционих народних посланика који су то тражили у складу са скуштинским пословником.

Подсећам да су остали скупштински одбори, којих је укупно 19, одржали далеко већи број седница, а поједини и преко 20! Одбор за европске интеграције одржао је 12 седница.

Нажалост и овај покушај опозиционих посланика да се на седници Одбора отворе важне теме, које се намерно крију од јавности, је пропао због одлуке председника одбора Милована Дрецуна да седницу затвори за јавност.

Објективних разлога за затварање седнице није било. Председник одбора је као разлог за затварање седнице искористио информације о стању безбедности на Косову и Метохији које су сачињене од стране Војно-безбедносне агенције, Војске Србије и Безбедносно-информативне агенције, МУП Србије, а које су означене ознаком „строго поверљиво“. Разуме се да о садржини тих информација, са којима сам упознат у складу са Одлуком о поступању са тајним подацима, не могу да говорим јер ме на то обавезује Закон. Али са друге стране савест и борба за истину ме обавезују да износем своје мишљење да се ради о информацијама које су наручене од председника одбора Милована Дрецуна како би се расправа о Косову и Метохији сакрила од јавности.

Наиме, наводи о којима се у информацијама ВБА и БИА говори не могу бити државна тајна, јер се ради о чињеницима, безбедносним инцидентима или политичким одлукама које су се догодиле у протеклом периоду на простору Косова и Метохиј о чему су јавно говорили представници Владе Србије, државни органи и медији у Србији. Ако су тврдње које су изнете у поменутим информацијама државна тајна, онда би Марку Ђурићу, Миловану Дрецуну и медијима у Србији одавно требало да се суди за кривично дело одавања државне тајне.

Истина је, нажалост, да је ово једна прљава игра власти и да се ради о безобзирној злоупотребни најважнијих безбедносних служби у земљи како би се ознаком државна тајна заштитила издаја коју ова власт константно спроводи на Косову и Метохији. Циљ је да се од јавности сакрије да је Бриселски споразум најгори споразум икад потписан у српској историји када су у питању српски национални и државни интереси. Заједница српских општина која је предвиђена у оквуру овог споразума је само фасада, или рећи декор, који треба да сакрије чињеницу да је ова власт сама укинула институције српске државе на Косово и Метохији. Она треба да амнестира владајући режим од неодговорне националне политике.

Нажалост, једна таква Заједница српских општина је само шарена лажа. Нико не зна које она компетенције и надлежности треба да има. Не зна се почетак и крај њеног конситуисања. Иако се зна да она треба да функционише у оквиру сепаратистичке творевине Републике Косово, Марко Ђурић директор Канцеларије за Косово и Метохију обмањује јавност да ће ЗСО функционисати у оквиру правног система Србије. На другој страни председник одбора Милован Дрецун пре неколико дана моли сепаратистичке власти у Приштини да једну такву заједницу угради у оквир свог устава.

Изјаве високих функционера СНС да ће на Сретење почети да функционише Заједница српских општина су неозбиљне јер је свима у Србији јасно да ова власт због наводног уласка у Европску унију нема смелост да тако нешто уради. Неодговорна је и штетна изјава Марка Ђурића који у нападу лажног патриотизма „прети“ Приштини речима: „Стрпљењу је дошао крај и ако је Приштина могла једнострано да прогласи независност Косова онда и Срби могу да формирају Заједницу српских општина“. Да ли то значи да Марко Ђурић позива Србе да у они попут Албанаца једностраним поступцима праве још једну институцију која је супротна Уставу Србије и која терба да буде део правног такозваног „независног Косова“.

Уместо позивања на даље урушавање српских институција, прави одговор Приштини треба да буде расписивање локалних избора на Косову и Метохији од стране Народне скупштине Републике Србије што је и уставна обавеза председника Народне скупштине. Тако изабрани локални органи власти по законима државе Србије имали би легитимитет да се удружују у неки облик Заједнице српских општина која би била део правног система Србије.

Нажалост за такав одговоран начин деловања на Косову и Метохији ова власт нема ни воље, а ни храбрости.

Зато и крију истину од јавности Србије избегавањем да се на дневни ред Скупштине Србије стави расправа о Косову и Метохији, док седнице Одбора за Косово и Метохију затварају за јавност. Вероватно ће у наредном периоду појачати реторику лажног србовања и патриотизма уочи предстојећих избора, а на Косову и Метохији ће заједно са својим послушницима наставити да руше институције државе Србије.

Аутор текста је самостални народни посланик и члан скупштинског одбора за Косово и Метохију