Код нас све почиње са Косовом и враћа се на Косово – морамо очувати верност Косовском завету

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски и Егзарх пећкога трона г-дин Амфилохије је у разговору са главним и одговорним уредником Телевизије "Храм" протојерејем-ставрофором Стојадином Павловићем а који је емитован на нашој телевизији, осврћућу се на питање Косова и Метохије изјавио да су за сво страдање народа на Косову од времена Другог светског рата до данас, као и за ову ситуацију у којој се данас са Косовом налазимо највише криви комунисти на челу са Јосипом Брозом Титом:

„Комунисти су након Другог светског рата забранили повратак 150.000 прогнаних Срба са Косова и Метохије, и тада је добар део Албанаца из Албаније досељен на Косово. Онда када се Броз окренуо према западу, окренуо се против Стаљина, и хтео је Албанију да привуче себи да би је одвојио од Совјетског савеза. А онда су комунисти донели оне законе 1974. са којима је Космет добио својства републике, не формално али буквално јесте“ – рекао је Митрополит Амфилохије и истакаоо да је „сво то насиље које је извршено на Косову од 1981. године срамота часног шиптарског народа, али да су они подржани од Међународне заједнице успели да постигну то што су постигли“ и да је много раније требало читати извештаје Патријарха Павла које је писао од 1957. године као Епископ рашко-призренски.

„То што се догађа сада, то је плод свега онога што се догађало од Другог светског рата на овамо,  али не толико од шиптара него од наших комуниста. Наши су срушили прву Цркву у Ђаковици. Сад су ову нову обновљену Шиптари срушили, али прво су је наши рушили“ рекао је Митрополит и евоцирао сећање на студентске дане које је проводио у Високим Дечанима:

„Сећам се, био сам као студент у Дечанима кад су шиптарке, муслиманке, доводиле децу и по три пута се провлачили испод ћивота Светога Краља у исто време када су наши пљували по ћивоту Светога Краља. Тако су се наши комунисти односили према тим светињама, према Пећкој Патријаршији, одузимали су имовину. Све ово што нам се сада догађа је плод онога што су комунисти сејали. Наши комунисти,  комунистичка партија и Титоизам су родитељи овога стања који се данас на Косову догађа“ нагласио је Митрополит Амфилохије.

Говорећи о ставу Српске Православне Цркве према Косову и Метохији, Митрополит је рекао да је Црква свој став према Косову посведочила свих ових 620 година после Косовске битке и да је тај став и данас исти, те да Црква данас не говори ништа другачије него свих ових векова.

Митрополит је подсетио на изјаву Патријарха српског г-дина Иринеја да „оно што се добровољно да губи се заувек, а за оно што се отме увек дође време да се поврати“, истичући да је то драгоцена изјава Његове Светости јер то важи за оно прошло време, важи свих ових 620 година од Косовског боја и то посебно важи данас.

„Ми се као Црква надамо да ће и садашња власт испоштовати глас Цркве Божије и глас народа, као и ту одлуку Сабора иако је, ја морам да кажем било притисака да се не формулише тако та наша Саборска одлука, као што сада има притисака на најугроженијег Епископа наше Цркве, на Владику Теодосија“ – рекао је Митрополит Амфилохије наглашавајући да оно што је Владика Теодосије написао у свом апелу „само наставак онога што је већ речено у саопштењу читаве наше Цркве“.

Митрополит је казао да се нада да ће бити испоштована реченица нашега Патријарха „Оно што се на силу узме, оно има наде увек да се врати“ јер то сведочи и ослобођење Косова 1912/1913. године, захваљујући са једне стране Краљу Петру а са друге стране црногорском Краљу Николи.

„И сад замислите ви ове данашње Црногорце, потомке Краља Николе, да се они одрекну Косова и да кажу да Пећка Патријаршија, ћивоти Патријараха пећких, ћивот Светога Краља припадају некоме другом а не Србима“ рекао је Митрополит и додао:

„Ено доле на Косову се опет обнавља живот, обновљена је Богословија која је такође била срушена. Да смо слушали у оно време неке од тих дешперандуса који су схватили да је последња историјска реч ово што се догодило последњих 20 година – не би обнављали Богословију у Призрену. А сада је тамо изашла већ пета генерација ђака, обновљена зграда лепша je него што је икада била благодарећи Цркви нашој на Косову и Епископу Теодосију“.

Митрополит Амфилохије рекао је да све то потврђује да онај који зна шта је Црква, зна да је она витална сила која је опстала и одржала биће и душу народа али и нашу државност у најтежим временима турскога ропства и првог светског рата, па онда и другог светског рата.

„Није ово прва сеоба Срба са Косова, било је преко 20 великих сеоба. Она сеоба под Арсенијем III Чарнојевићем можда је била и већа од ове садашње сеобе па тада нико није довео под знак питања да тај простор припада бићу српскога народа, са свим поштовањем према том шиптарском народу који се тамо доселио баш после тих наших сеоба, или се потурчио. Али прихватити то стање које је силом и подршком међународних фактора створено и прихватити га као нормално стање па на њему градити будућност, поготово са стране Србије и српскога народа – ја то не могу да схватим. Нити могу да схватим овај дух потпуног очајања како је све пропало. То могу само људи који немају историјског осећања за оно што јесте овај народ од времена Светога Саве, Светог Симеона Мироточивог и који не могу да схвате нашу државност“ – рекао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит  је подсетио и на речи Петра II Ловћенског „који је у оно најтеже време, када нико није ни сањао да може доћи до ослобођење Косова, поручио Књазу Александру у Србији „Ти у Призрен за Краља ја у Пећ за Патријара“ и записао знамените речи „Наде нема више ни у кога до у Бога и у своје руке“.

„Надање (не безнађе) се наше закопало на Косову у једну гробницу. Он је осећао да је та Косовска гробница живоносни гроб. То је Христова гробница, то су Христови Храмови, то су светиње, то су света гробља која су тамо без обзира ко је сада биолошки већина или мањина. То је Бог дао нашем народу онда када је народима делио место живљења и њихово место доношења плодова. Ко има право да се одрекне Косовског завета?“ запитао се Митрополит Амфилохије и додао да је Његош ово схватио у време када никакве наде за ослобођење Косова није било, поручивши да је ово што сада живимо и проживљавамо златно време у односу на то тада.

„Како данас људи могу, поготову у Србији и у име Србије и српског народа да тако очајнички прихвате ту неку „реалност“ како је они називају, зато што су то решили неки Блер, Клинтон, Солана и не знам ко све не? Па шта све они нису решавали у своје време па је пропало. Колико је само тих моћних сила пропало, ево узмите само нпр. Аустроугарску. Није остао камен на камену од те Аустроугарске, благодарећи управо тој малој Србији“ рекао је Митрополит.

„Код нас све почиње са Косовом и враћа се на Косово, јер је Косово носилац  чојства и достојанства Српскога народа, без обзира географски у каквом је оно положају и под чијом ће влашћу бити, а ми се надамо да ће поново бити под нашом кад се обнови чојство код Срба. Овде је јако битно да се верност Косовском завету очува и да нас она обнови“ – поручио је Митрополит црногорско приморски и Егзарх пећкога трона г-дин Амфилохије.

(ТВ Храм – разговарао протојереј-ставрофор Стојадин Павловић)