Kosovo i Metohija | |||
Kosovo i Metohija, sećanje (III) – Petar Petrović Njegoš: "O Kosovo, grdno sudilište"; Kralj Nikola Petrović: "Onamo `namo!" |
sreda, 27. mart 2013. | |
Poštovani posetioci NSPM, venac o Kosovu i Metohiji nastavljamo pesmama vladike i vladara Crne Gore Petra II Petrovića Njegoša i crnogorskog kralja Nikole I Petrovića. Petar II Petrović Njegoš O KOSOVO, GRDNO SUDILIŠTE Bog se dragi na Srbe razljuti za njihova smrtna sagrešenja. Naši cari zakon pogaziše, počeše se krvnički goniti, jedan drugom vadit oči žive; zabaciše vladu i državu, za pravilo ludost izabraše. Nevjerne im sluge postadoše i carskom se krvlju okupaše. Velikaši, proklete im duše, na komate razdrobiše carstvo, srpske sile grdno satriješe; velikaši, trag im se utro, raspre sjeme posijaše gko te s njim pleme srpsko otrovaše; velikaši, grdne kukavice, postadoše roda izdajice. O prokleta kosovska večero, Kud ta sreća da grdne glavare sve potrova i trag im utrije; Sam da Miloš osta na srijedi Sa njegova oba pobratima. O prokleta zemljo, propala se! Ime ti je strašno i opako.
Ili imam mladoga viteza, ugrabiš ga u prvoj mladosti; ili imah čojka za čovjestvo, svakoga mi uze priđe roka; ili imah kitnoga vijenca koji kruni čelo nevjestama, požnješ mi ga u cv`jetu mladosti. U krv si se meni pretvorila! Istina je, ovo nije drugo do domile kostih i mramorah na kojima mladež samovoljna pokazuje trožestvo užasa. O Kosovo, grdno sudilište, Nasred tebe Sodom zapušio! Veseli se, prahu Nemanjića, Nemanjića i Grebeljanovića, jer će vaše krune zasijati kako jarko sunce na istoku, znamena se vaša razvijati kad velike vaše razvaline, poteći će krvave rijeke, od nečiste krvi agarjanske, oprat Srblju ljagu sa obraza. Otvorte` se, viteške grobnice, sama slavo, samo pribježište evo zore na vaše bregove da na opštu obasja svetinju i amanet naše narodnosti. Sad propojte Visoki Dečani i lijepa lavro Studenice, sveti spomen iz večne čitule za slobodu padšim junacima. Združite se, gromi i potresi, Zemlji srpskoj drugo lice dajte, E, nečistom nogom okaljati. (1847-1851) Preuzeto iz „Glasa Crkve“ 3/89 * Petar II Petrović Njegoš POZDRAV ŠTITU SRBOBRANA
Ne smije dugo ova mračna noć u našim dušama pakleno carstvovat; poklanu, koji strašno kuvaju u našim grudima, buknuti moraju i zadušit onoga koji ljagom junačko okalja ime. Rodna zemlja naša, gdje počivaju kosti slavnih naših pradjedovah, nek nam bude toržestvenom grobnicom, ili panteon vozvišenih dušah. Ko da snosi ovaj skotski porok? herojske duše njeg` se gnušaju. Srbin s viteške visine pade u talogu morskom gadnog ropstva. Blagorodna i junačka krvca što je drugo nego sjajna žertva, da se žeže na oltaru česti? Đe je ljepše sanak boraviti No na lonu svoje mile majke? Do u česti – blagorodna duša drugo nigdi carovat ne može. Trsimo se grdnoga mrtvila! Jedan vojnik što junački padne radi majke svoje domovine, ne sliči li veličinom duše Aleksandru, Milošu, Scevoli? Jezičeske besčovječne orde Plemena se našeg natlačiše: sjekira je njima pri korenu, dogorjela zublja do nokatah. Ej Srbine, viteško koljeno, ko te tlači, majka ti žalosna! rašta svoje sile ne poznaješ, rašta mišce udar ne izmjeriš, koji može vraga satrijeti i verige gadne istrzati, u kojim te još sljepota veže! – Preuzeto iz „Glasa Crkve“ 1/87 * Kralj Nikola I Petrović: ONAMO `NAMO! (NSPM) |