Kosovo i Metohija | |||
Kosovo i Metohija, sećanje (VII) – Kneževa kletva; Vasko Popa: Večera na Kosovom Polju; Bora Spužić "Navali se Šar-planina" |
subota, 20. april 2013. | |
Srpski Zavet jednom izrečen, večno je važeći sporazum najboljih narodnih prvaka, a preko njih i celog srpskog naroda sa Večnošću. Opredeljenje ka Dobru i trajnom životu, u vidu Kneževe kletve, sačuvano je kao fragment izgubljene pesme, ali, toliko koliko je sačuvano, dovoljno je za sva vremena. Uz Kneževu kletvu dodajemo stihove posvećene Kosovskom zavetu, ispevane rečima jednog od najvećih pesnika, kao i narodnu pesmu "Navali se Šar-planina" u dirljivom izvođenju Bore Spužića. Đ. S
KNEŽEVA KLETVA (Odlomak izgubljene pesme) Car Murate u Kosovo pade, Kako pade, sitnu knjigu piše, Te je šalje ka Kruševcu gradu, Na koljeno srpskom knez-Lazaru: „Oj Lazare, od Srbije glavo! Nit` je bilo, niti može biti: Jedna zemlja, a dva gospodara, Jedna raja, dva harača daje; Carovati oba ne možemo, Već mi pošlji ključe i harače, Zlatne ključe od svijeh gradova I harače od sedam godina; Ako li mi to poslati nećeš A ti hajde u polje Kosovo, Da sabljamo zemlju dijelimo.“ Kad Lazaru sitna knjiga dođe, Knjigu gleda, grozne suze roni. Da je kome poslušati bilo Kako kneže ljuto proklinjaše: „Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došo na boj na Kosovo, ne imao od srca poroda, ni muškoga ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo, ni u polju pšenica belica, ni u brdu vinova lozica! Rđom kapo dok mu je kolena!“ * Vasko Popa VEČERA NA KOSOVOM POLjU Svi sede providni za stolom I vide jedan drugom zvezdu u srcu
Venconosac im lomi i deli Njihovu zlatnu prošlost I oni je jedu
Sipa im u putire belih božura Njihovu rujnu budućnost I oni je piju
Po kolenima pod stolom Mačevi im tiho reže
U čancima na stolu Ogleda se večernje nebo I na nebu kraj sutrašnjeg boja
Na desnu ruku vencenosca Sleće kos i začinje pesmu
KOSOVO POLjE Polje kao svako Dlan i po zelenila
Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva ukrštena sunčeva zraka Slažu je u krstine
Kos naglas čita Tajna slova rasuta po polju
Božuri stasali do neba Služe četiri crna vetra Sjedinjenom krvlju bojvnika
Polje kao nijedno Nad njim nebo Pod njim nebo
VENCONOSAC SA KOSOVA POLjA Drži na dlanu svoju odsečenu glavu Svetlozarnu svoju zadužbinu I sunčevu namesnicu U sveopštem mraku.
Stoji presrećan na oblaku Bos u poderanoj košulji Opasan repom ubijenog zmaja.
U putiru prepunom krvi Na presečenom vratu Parčad sa njegovog mača pretvaraju U drobni hleb
Sveta majo Suboto Po drugi put ga rađa
Živ je u crvenoj kapi rose Igra u zapaljenom kolu božura Peva u pesmi kosa na ovom polju.
BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA Ovde gde smo Zagospodarili smo plavim poljima I rudogorjima bez podnožja I venčali se Svaki sa svojom zvezdom imenjakinjom
Ovde u carstvu koje smo stekli Skrštenih ruku na grudima Nastavljamo boj
Nastavljamo ga unatrag
Još nismo deco stigli I Bog zna hoćemo li ikada stići Do početka boja
Odavde čujemo Negde visoko nad nama Zelenu pesmu kosa * Bora Spužić–Kvaka Rođen je u Orahovcu, 1934. Porodica je početkom rata, 1941, proterana u Nedićevu Srbiju. U Metohiji je dobio dušu u kojoj su bili glas i tuga. NAVALI SE ŠAR PLANINA (NSPM) |