Kosovo – dve godine kasnije

Izlaganje specijalnog predstavnika EU za Kosovo Pitera Fejta u Evropskom institutu međunarodnih i evropskih poslova u Dablinu, 13. aprila 2010. godine

Dame i gospodo,

U današnjem izlaganju nameravam da bacim svetlo na tri značajne oblasti: na napredak i izazove tokom poslednje dve godine, zatim prioritete EU za Kosovo i njene obaveze prema Kosovu, i na trećem mestu napore EU u oblikovanju politike za Kosovo u okviru Lisabonskog ugovora. Verujem da postoji podrška i dobra volja da se pozicija Kosova učvrsti u pravcu evropske budućnosti i smatram da se taj momentum ne bi smeo izgubiti. Izazovi za EU su:

i)        da nadgleda proces promena i reformi i

ii)       pruži Kosovu i Srbiji svetionik – cilj, koji je toliko privlačan da bi one bile spremne da prebrode neke teškoće, prevladaju ih, kao i da prevladaju neke kontroverze da bi zajedno napredovali u jednom regionalnom kontekstu.

Od proglašenja nezavisnosti u februaru 2008. godine institucije Kosova funkcionišu, mada ne uvek u punom potencijalu. Parlament je prihvatio zakone, vlada donosi i sprovodi odluke, a počeo je sa radom i novi Ustavni sud. Isto tako, Euleks, najveća misija EU za sprovođenje zakona, prisutan je na Kosovu sa 1.600 policajaca, sudija i tužilaca kako bi nadgledao najvažnije reforme u svim oblastima vladavine zakona. Dalji napredak na tom frontu zahteva praktičnu saradnju sa vlastima kako u Beogradu, tako i u Prištini. Nedavni opštinski izbori u kojima su učestvovale sve nacionalne grupe pokazuju da su demokratski procesi počeli da zauzimaju centralno mesto. Mada je nepravilnosti bilo, uopšte uzev, ti su izbori zadovoljili međunarodne standarde. Ono što na tim izborima najviše ohrabruje bilo je učešće kosovskih Srba koji sada žive u novim opštinama sa srpskom većinom. Učešće Srba severnog Kosova bilo je minimalno, ali ako su opštine na jugu i u središtu Kosova uspešne, one će pružiti primer kosovskim Srbima sa severa da u budućnosti učestvuju. Evropska unija je osnovala "Kuću EU" na severnom Kosovu kako bi povećala uticaj na stanovništvo te oblasti. Sada na Kosovu ljudi zaista iznose svoje stavove i žele da budu saslušani.

Postoji stabilan napredak u odnosu na brige i probleme manjinskih grupacija, kao i delikatan, ali neophodan proces pomirenja. Lep primer je nedavni početak 30-mesečnog projekta Komisije EU za vezu (European Commission Liaison Office – ECLO) u vrednosti od pet miliona evra za zatvaranje privremenog smeštaja zagađenog olovom u severnoj Mitrovici. Ovaj projekat omogućava da se 90 porodica Roma, Aškalija i Egipćana preseli u Romsku mahalu u južnoj Mitrovici i druge krajeve. Ovaj projekat takođe omogućava pomoć u obučavanju i novcu kako bi se ove grupacije integrisale u južnoj Mitrovici.

Ovo su ohrabrujuća dešavanja za nas, EU partnere Kosova, i za narod na Kosovu.

Međutim, prelaz iz sadašnjosti u evropsku budućnoste zaista je opterećen i brojnim izazovima, što je činjenica poznata kako kosovskim vlastima, tako i njihovim međunarodnim prijateljima. Spisak neposrednih problema uključuje borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, oživljavanje sudskog sistema, osiguravanje potpune odgovornosti javnih institucija, pristup sistemu zdravstva, školstva i finansijskim sredstvima, kao i znatno povećanje učešća žena i raznih grupa u mreži političkog i socijalnog života. Ovo dovodi do onoga što svi mi smatramo temeljem demokratske države – a to je vladavina zakona[1]. Jer bez vladavine zakona, istinski napredak ne može ugledati svetlo dana.

Dame i gospodo, centralna uloga vladavine zakona može se pratiti unazad, sve do vremena Magna karte i Zakona o pravima, po kome se „čak i kraljevi potčinjavaju zakonu“. Vladavina zakona prožima svaku oblast života – poslovne aktivnosti i trgovinu, privlačenje stranih investicija, uspostavljanje efikasne administracije, stvaranje ličnih ili komercijalnih veza, a spisak je daleko veći....

Poslednje godine su pokazale da vladavina zakona ne ostaje ograničena samo na oblasti zakona ili političkog života, nego zaadire i u oblast finansija, ekonomije, pa i dalje od toga. Dok se svet suočava sa rastućom globalizacijom i njenim posledicama, ispituje se sve više i vladavina zakona u oblastima kao što su sudska kontrola, habeas corpus[2], ispravno procesuiranje, pravo pristupa sudstvu i odgovornost izabranih vođa biračima. Citiraću raniju predsednicu Meri Robinson: „Bez vladavine zakona, državni zvaničnici nisu ograničeni opšteprihvaćenim pravilima ponašanja. Bez vladavine zakona, nisu garantovani dostojanstvo i jednakost svih ljudi, a njihove mogućnosti da traže ispravljanje onog na šta se žale, kao i ispunjavanje njihovih društvenih aspiracija, jesu ograničeni.“ Ovo ne sme biti slučaj na Kosovu, i to je razlog zbog koga je EU odredila vladavinu zakona kao najvažniju oblast na koju će usredsrediti pažnju i napore.

Na Kosovu postoji nekoliko prepreka za uspostavljanje čvrste vladavine zakona. Naročiti izazovi su korupcija i organizovani kriminal kako na Kosovu, tako i u regionu. Pojedinci moraju biti odgovorni za svoje postupke i ne mogu biti iznad zakona. Ambasador SAD na Kosovu je ponavljao da članovi političke elite ne mogu da smatraju da su iznad zakona. „Oni nisu posebni i nisu različiti. Oni su kao vi i ja, i kao svako drugi. Moraju da budu odgovorni pred zakonom.“ Zaista je ohrabrujuće videti kako se uspostavljaju nove pravne institucije, nove instance koje su nedavno donele pravno utemeljena i dobro obrazložena mišljenja u slučaju komunalnih prava i izbora. U borbi protiv korupcije i prevara sudska nezavisnost sve više postaje imperativ.

Očekivanja Brisela su jasna. Postoji snažan zahtev za reformama kojima se potvrđuju obaveze za članstvo u EU. Sa svoje strane, Kosovo traži viznu liberalizaciju, trgovinske preferencijale i podršku budžetu. Redovna godišnja procena Evropske komisije iz prošle godine utvrdila je oblasti u kojima su potrebne reforme i pokrenula je konstruktivni dijalog u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja. Treba se nadati da će tokom nekoliko sledećih meseci doći do bliže regionalne saradnje između Kosova i Srbije, što bi osiguralo stabilan napredak u pravcu njihovih evropskih perspektiva.

Kao specijalni predstavnik EU, nadam se da će i ova godina biti čak i plodnija nego prethodne dve. EU je sebe postavila kao partnera Kosovu u borbi protiv kriminala i korupcije i nastavlja napore kako bi to ostvarila i na severu, trudeći se da angažuje civilno društvo u demokratizaciji i evropeizaciji inicijativa, da nadzire reforme i preuredi javna i privatna preduzeća kako bi ohrabrila direktne inostrane investicije na Kosovu. Tema koja natkriljujuje sve ove napore je da se na kraju postigne sigurnost lokalnog vlasništva i solidni evropski identitet koji je spreman da prigrli svoju evropsku budućnost.

Široka politička podrška je neophodna za uspeh bilo koje misije u postkonfliktnom kontekstu. Treba se nadati da će novi institucionalni aranžmani evropske spoljne politike nakon usvajanja Lisabonskog ugovora povećati potrebu da se usredsedi na osiguravanje podrške Evropskoj uniji na Kosovu. Povećanje značaja položaja visokog predstavnika EU za spoljne poslove i Službe za spoljne aktivnosti veoma je dobrodošlo u okviru ovih novih aranžamana, a i pojačaće zajedničke ciljeve spoljne politike svih 27 država članica. U slučaju Kosova, treba se nadati da će to okupiti svih 27 država kada je reč o ključnim oblastima vladavine zakona i opštem ekonomskom napretku i bez predrasuda u odnosu na pitanje statusa Kosova. Isto tako, očekujem da će uslediti i dalji koraci u pridržavanju međunarodnih standarda u oblasti ljudskih prava, naročito prava dece, žena i zajednica. Šta sve ovo znači za Kosovo? Ovi novi razvojni pravci u spoljnoj politici sada otvaraju prostor za dalje razvijanje aranžmana sa EU i za sigurnost da su poruke obe strane razumne i da se ciljevi mogu postići. Potrebno je da Kosovo ima poverenje u put napredovanja u EU, i da sa svoje strane dokaže da je partner od poverenja, zainteresovan za razvoj ekonomije slobodnog tržišta, za privlačenje investicija i za omogućavanje svakome da bude ravnopravan učesnik u zajedničkoj budućnosti. I više od diplomatske podrške, narodu Kosova je potrebna socijalna i ekonomska podrška i istinska posvećenost EU kako bi evropska perspektiva bila dinamična i konstruktivna.

Bila mi je privilegija što sam mogao da budem svedok rađanja novog evropskog Kosova. Dalji napredak će zahtevati da se pažljivo osluškuju brige lokalnih vlasti i javnosti. Moj posao prate frustracije i teškoće svoje vrste, i ponekad smo nedovoljno strpljivi oko brzine promena, uvek želimo da vidimo više! Međutim, srećan sam što mogu da vam saopštim da je pouzdana dinamika i nada obuhvatila celo Kosovo, što i vidim putujući širom ove brdovite teritorije. Posebno me inspirišu susreti sa omladinom, koja ključa svežim idejama i željna je da se što tešnje poveže sa spoljnim svetom. Njih ne smemo da razočaramo. Ovaj period je izazov za EU i za čitav region u potrazi za evropskom perspektivom. Nijedna strana ne sme sebi da dozvoli da u nedovoljnoj meri podržava uzajamne konačne aspiracije.

I najzad, dame i gospodo, želim da uputim i reč zahvalnosti za izvanredan doprinos koji je narod Irske dao za evropsku perspektivu Kosova. Dvadesetog aprila 220 irskih vojnika će napustiti bazu u Prištini. Oni su vršili pešadijske dužnosti u štabu misije, kao što su patroliranje i sakupljanje obaveštajnih podataka i pomagali izgradnju mnogih sfera civilnog društva. Veoma će nedostajati njihov izvanredni profesonalizam i ja ih danas pohvaljujem za izuzetan rad i posvećenost. U mojoj kancelariji, kao i u Euleksu, imamo talentovane irske kolege koji se kao policajci, carinici i pravni savetnici angažuju na poboljšanju života naroda Kosova. Oni su ponosni predstavnici ove zemlje, a mi smo imali sreću što su bili sa nama. Nastavićemo sa poslom na Kosovu, sigurni da ćemo generacijama koje dolaze zasaditi seme bolje budućnosti za Kosovo i njegov narod.

Veliko vam hvala.

Video-prezentacija govora specijalnog predstavnika EU na Institutu međunarodnih i evropskih poslova se nalazi na linku: http://www.iiea.com/events/kosovo-two-years-on

(Prevod sa engleskog Vasilije Kleftakis)