Kosovo i Metohija | |||
Milorad Dodik bi trebalo da zna da što duže traje borba oko KiM, to će pitanje unitarne BiH kasnije doći na dnevni red |
nedelja, 16. februar 2020. | |
Poslednji sporazum o železničkom saobraćaju između Beograda i Prištine kao sprazum o namerama je izlišan znajući da voz već od 2005. godine saobraća dva puta dnevno na relaciji Kraljevo-Kosovska Mitrovica. Jedini voz koji nije mogao da prođe to je „ruski voz“ Aleksandra Vučića koji nije imao hrabrosti, jer se poneo kao bedna kukavica, da voz preveze preko administrativne linije između centralne Srbije i južne srpske pokrajine kao što su to uradili Srbi te 2005. godine. Autoput Priština-Niš je već nešto drugo jer je zgodna prilika za dobar biznis za Aleksandra Vučića po istom sistemu koji je imao za Moravski koridor, a to znači bez tendera kroz leks specijalis i uz provizije kroz razgovore u četiri oka. Predsednik Srbije taj poslednji sporazum pravda da je to u interesu Srba što je gola laž jer je isto to govorio i kada su po njegovoj naredbi srpske sudije polagale zakletvu pred ratnim zločincem Hašimom Tačijem. Imajći sve ovo u vidu, ispada da je jučerašnji sastanak na Dan državnosti sa Srbima iz Republike Srpske i Crne Gore „oca nacije“ u liku „Ace Srbina“ samo goli marketing i još jedna u nizu podvala srpskom narodu. Jer onaj ko je potpisao Briselski sporazum i odrekao se srpskih institucija u južnoj srpskoj pokrajini nije ništa drugo nego izdajnik a srpski izdajnici ne mogu da pomognu srpskom narodu. Zato glupo zvuči izjava Andrije Mandića, jednog od lidera Srba u Crnoj Gori, koji govori o srpskoj solidarnosti oličenoj u Aleksandru Vučiću jer upravo kada se donosio zakon o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori predsednik Srbije se po Tirani gostio sa Milom Đukanovićem predsednikom Crne Gore. Setimo se da je tada izjavio da ne želi da se meša u unutrašnja pitanja druge države, a to je Crna Gora, koja po njemu baštini autokefalnost „Crnogorske pravoslavne crkve“. Teško je da bilo šta Srbima u Crnoj Gori može da pomogne Aleksandar Vučić ako svi znamo za njegove poslovne i partnerske odnose sa predsednikom Crne Gore. Jedan od takvih unosnih poslova je i „Beograd na vodi“ u kome je arapski partner samo dekor u pljačkanju srpskog naroda. Ogrezao u korupciji i kriminalu Aleksandar Vučić više ne može da pomogne ni samom sebi a kamoli Srbima van Republike Srbije.
Na zajedničkoj konferenciji za štampu predsednik Srbije nije propustio priliku da na prljav i pokvaren način, kao što samo on ume, imputira mitropolitu Amfilohiju Radoviću da on želi da preimenuje Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori u pravoslavnu crkvu što samo pokazuje da ne može da prikrije lični animozitet prema ovom crkvenom velikodostojniku koji mu je glavna prepreka u predaji Kosova i Metohije. Čudi da je Andrija Mandić na tako nepristojnu konstataciju oćutao, imajući u vidu da iz dešavanja srpskog naroda u Crnoj Gori stoji upravo mitropolit zetsko-primorski. Predsednik Srbije je na istoj konferenciji za štampu izjavio da su takse od 100% uvedene od strane Prištine Beogradu samnjile BDP Srbije za 0.5% što je gola laž. Predsednik Srbije ima šanse da te takse ukine za 24 časa metodama reciprociteta ali on to ne želi izigravajući žrtvu a ono što je još gore pričom o taksama on prikriva nešto drugo a to je da je dao punu dozvolu Hašimu Tačiju da formira vojsku Kosova. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ daje punu podršku Srbima i u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj mada ne može da se otme gorkom utisku da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik podržavao Aleksandra Vučića u svim izdajničkim poduhvatima u predaji Kosova i Metohije. Podržao je Briselski sporazum, podržao izlazak Srba na separatističke parlamentarne izbore, podržao polaganje zakletve srpskih sudija pred Hašimom Tačijem uvek uz nadu da ako se Srbija odrekne svoje južne pokrajine da će on lakše uspeti da Republiku Srpsku pripoji Srbiji. Poslednja odluka ustavnog suda BiH u kojoj se zemljište na tlu Republike Srpkse proglašava zemljištem Bosne i Hercegovine samo pokazuje da je mnogo lakše odbraniti i sačuvati Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije nego Republiku Srpsku pripajati Srbiji.
Milorad Dodik je trebao da zna, da što duže traje borba oko KiM to će pitanje unitarne BiH kasnije doći na dnevni red. Nažalost, onaj ko je potpisao da Republika Srpska treba da bude deo NATO pakta nakon svega što su Srbi doživeli kao narod samo pokazuje da mu je lična funkcija važnija od interesa srpskog naroda u celini. Sam sastanak Aleksandar Vučića sa Srbima iz regiona je samo politički marketing. Niti Beograd može da strane sudije iz pravosuđa BiH izbaci niti može da promeni izvorni zakon u BiH a još manje da pomogne Srbima u Crnoj Gori. Možda je malo grubo rečeno ali sve u svemu ceo sastanak podseća na onu narodnu „Trla baba lan, da joj prođe dan“. Kosovska Mitrovica 16.02.2020. godine |