Početna strana > Debate > Kosovo i Metohija > Molimo da povedete litije za očuvanje Kosova i Metohije i okupite narod oko ideje očuvanja integriteta naše države
Kosovo i Metohija

Molimo da povedete litije za očuvanje Kosova i Metohije i okupite narod oko ideje očuvanja integriteta naše države

PDF Štampa El. pošta
Otvoreno pismo Njegovoj Svetosti Patrijarhu Irineju i episkopima SPC   
četvrtak, 14. februar 2019.

Vaša Svetosti,

Vaša Visokopreosveštenstva,

Vaša Preosveštenstva,

Mi dolepotpisani vam se obraćamo sa dubokom zabrinutošću za stanje u našoj državi, zbog negativnih tendencija u našem društvu. Već godinama se naša država i narod, koji živi podeljen u više država, nalazi u teškoj situaciji i suočava se sa ozbiljnim izazovima. Pred nama je vreme koje nosi nove izazove, a mi kao društvo moramo da skupimo snage i izborimo se za svoje mesto pod nebom. To ne možemo da učinimo ako smo razjedinjeni. Zbog toga vas molimo kao predstavnike Srpske Pravoslavne Crkve, koja je uvek bila stub našeg društva, da preuzmete inicijativu i pomognete da se konsolidujemo oko najvažnijih pitanja za opstanak naše države i našeg naroda.

Smatramo da nam i dalje preti opasnost od gubitka Kosova i Metohije jer rukovodstvo naše države nema plan za rešavanje kosovskog pitanja i govori o neophodnosti nastavka pregovora u Briselu, koji do sada nisu rezultirali ničim pozitivnim za nas. Takođe predsednik Srbije nas ubeđuje da nije moguće zadržati zamrznuti konflikt na Kosovu jer ima sila koje to ne žele. Mi ne smemo da se vodimo time šta drugi žele, već interesima sopstvene države i naroda. Evidentno je da se većina naroda, kao i Srpska Pravoslavna Crkva, protivi idejama o razgraničenju i sveobuhvatnom mirovnom sporazumu koji bi podrazumevao priznanje kosovske „nezavisnosti“.

Srpski narod je u svojoj dugoj istoriji prošao kroz mnoga iskušenja upravo zahvaljujući tome što je imao čvrst oslonac u Crkvi. Srpska Pravoslavna Crkva je uvek bila uz svoj narod kada je bilo najteže. U našoj istoriji je bilo i momenata kada su se narod i Crkva zajednički suprotstavili ne državi, već onima koji su želeli da državu otuđe od naroda i Crkve. Takva sudbina nas je zadesila 1937. godine za vreme Konkordatske krize. Da do toga nije došlo i da je Srpska Pravoslavna Crkva prešla preko tajnih ugovora koje je Vlada svojevoljno sklopila, verovatno bi došla u poziciju da izgubi svoju ulogu u društvu.

Patrijarh Pavle na protestu kod Terazijske česme (13. mart 1991.)

Patrijarh Pavle predvodi litiju koja je probila policijski kordon (27. januar 1997.)

Zbog toga vas molimo da povedete litije za očuvanje Kosova i Metohije i okupite narod oko ideje očuvanja integriteta naše države

Zbog toga danas ne smemo da dozvolimo da izgubimo Pećku Patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, Svete Arhangele i druge svetinje na Kosovu i Metohiji. Ukoliko se razgraničimo sa našom zemljom i narodom koji na njoj živi, naša državnost i naša duhovnost će ostati trajno osakaćene. Sveti Arhijerejski Sabor je u prethodnoj godini više puta izneo jasan i nepokolebljiv stav po pitanju Kosova i Metohije. Nažalost to nije uticalo na vlasti u smislu prekida neuspelih pregovora i pravljenja nove platforme i ugovora sa narodom za rešavanje kosovskog pitanja.

Ukoliko svake nedelje posle svete Liturgije krenemo u litije za očuvanje Kosova i Metohije, niko neće smeti da stavi potpis i odrekne se naših svetinja

Zbog toga vas molimo da povedete litije za očuvanje Kosova i Metohije i okupite narod oko ideje očuvanja integriteta naše države. Jedinstven stav naroda i Srpske Pravoslavne Crkve, oko najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja, može da utiče na to da vlasti  poslušaju naš glas. Ukoliko svake nedelje posle svete Liturgije krenemo u litije za očuvanje Kosova i Metohije, niko neće smeti da stavi potpis i odrekne se naših svetinja. Svi zajedno imamo istorijsku odgovornost da ne dozvolimo otuđenje Kosova i Metohije.

Kako radili, tako nam Bog pomogao.

U Beogradu, na Dan državnosti Republike Srbije,

koji je dan početka Prvog srpskog ustanka

u vreme koje je bilo nesumnjivo teže po Srbe nego danas,

a kada su kao jedna

duša i jedno telo zajedno krenuli u borbu Crkva i narod

15. februara 2019. godine

Potpisnici:

Vesna Arsić, profesor srpskog jezika

akademik Danilo Basta

Komnen Bećirović, autor Kosovske trilogije na francuskom jeziku

prof. dr Dragiša Bojović

Nikola Varagić, preduzetnik i novinar

prof. dr Aleksandar Vasić

Dejan Vasović, pravnik 

prof. dr Slobodan Vladušić

prof. dr Nataša Vujisić Živković

prof. dr Jasmina Vujić 

doc. dr Aleksandar Vuković

Marinko Vučinić, publicista

dr Stevan Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije

Ranko Gojković, publicista i prevodilac

Vojin Gušić, potpredsednik Boračke organizacije Republike Srpske

prof. dr Ljubiša Dabić

prof. dr Irina Deretić

dr Vladimir Dimitrijević, profesor književnosti

dr Dušan Dostanić, politikolog

prof. dr Aleksandar Đikić, predsednik Srpsko gnacionalnog foruma iz Gračanice

Zoran Đorđević, publicista

Milorad Đošić, pukovnik avijacije u penziji-pilot

Slobodan Erić, glavnii odgovorni urednik Geopolitike

dr Aleksandar Živković, lekar

Nikola N. Živković, publicista i prevodilac

Miroslav Živković, advokat

prof. dr Božidar Zarković

Dejan Petar Zlatanović, urednik portala Srbin.info

doc. dr Krsto Jakšić

dr Marko Jakšić, lekar

doc. dr Miloš Janković

Marija Janjušević, narodni poslanik

prof. dr Milorad Jevrić

prof. dr Miloš Jovanović, rednovni profesor, u penziji, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 

prof. dr Miloš Ković

Milorad Kolašinac, pukovnik u penziji

dr Goran Ž. Komar, lekar i istoričar

prof. dr Časlav Koprivica

Ivan Kostić, narodni poslanik

mr Dragan Krsmanović, pukovnik avijacije u penziji

Aleksandar Lazić, urednik portala Stanje stvari

prof. dr Aleksandar Lipkovski

Svetlana Maksović, pravnik

prof. dr Dragi Maliković

Nikola Malović, književnik

Mihailo Medenica, novinar i publicista

prof. dr Milica Mijović

Dragan Milašinović, ekonomista i novinar

Nikola Milovančev, pravnik

Miloš Milojević, novinar

Milan Milosavljević, glumac

prof. dr Zoran Milošević

prof. dr Dejan Mirović

Aleksandar Mihailović, pukovnik u penziji

Zvonko Mihailović, bivši predsednik opštine Štrpce

Cisana Murusidze-Čolović, pozorišni reditelj

Boško Obradović, narodni poslanik

Zoran Pavlović, profesor istorije

prof. dr Valentina Pitulić

prof. dr Svetozar Poštić

Svetislav Pušonjić, pisac i publicista

Boris Radaković, istoričar

Danica Radić, glavni i odgovorni urednik KTV Zrenjanin

prof. dr Mitra Reljić

doc. dr Slobodan Reljić

Slaviša Ristić, narodni poslanik

arhitekta dr Predrag Peđa Ristić, protoneimar

Milan Ružić, pisac

prof. dr Slobodan Samardžić

Vojislav M. Stanojčić, novinar

prof. dr Mirjana Stojanović-Tasić

Tatjana Stojanović, novinar

Boris Trbić, pedagog i publicista

Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije

Darko Trifković, arhitekta

prof. dr Aleksandar Ćorac

Pavle Ćosić, lingvista i pisac

doc. dr Zoran Čvorović

doc. dr Dušan Čelić

dr Milanko Šekler, viši naučni saradnik

Milan Šećerović, pisac i scenarista

doc. dr Marica Šljukić

prof. dr Srđan Šljukić

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner