Nezavisnost plus asimetrični protektorat

Priština, 16. jun - Kosovo je proglasilo nezavisnost i postalo je država koju su priznale najmoćnije države međunarodne zajednice. SAD i najznačajnije države EU i šire priznale su Kosovu pravo na državnost i sa odobravanjem su dočekale njegov ulazak u svetsku porodicu.

Ustav Kosova stupio je na snagu 15. juna 2008. godine kao dokument koji legitimiše volju naroda za nezavisnost i koji uspostavlja zakonsku osnovu pravne demokratske, suverene i nezavisne države.

Kosovo je otvorilo novo poglavlje - poglavlje državnosti i izazova koji uz to idu. Na tom putovanju, Kosovo će imati kao podršku međunarodno vojno i političko prisustvo uz promene koje se podudaraju sa novim realnostima, ali su pritom uslovljene međunarodnim sporovima.

Nove definicije međunarodnog prisustva postale su jasne ovih dana posle očekivanja i rasprava o tome šta će doneti smernice generalnog sekretara OUN, Ban Ki Muna. U dva pisma koja je on poslao, jedno na adresu Prištine, a drugo na adresu Beograda (uprkos nedostatku informacija šta sadrži pismo/dokument kojim je propraćeno pismo za Prištinu), ono što može da se zaključi jeste da je novi status Kosova “nezavisnost plus asimetrični protektorat”.

Na vojnom planu, protektorat na Kosovu ostaje isti kao i pre nezavisnosti - KFOR će nastaviti sa istom misijom očuvanja globalne bezbednosti, NATO je u međuvremenu zvanično preuzeo na sebe da podrži formiranje Bezbednosnih snaga Kosova. Tom procesu je prethodilo usvajanje odgovarajućih zakona u Skupštini Kosova, ali i odluka o rasformiranju KZK.

Ove promene koje su u funkciji stvaranja potpunog suvereniteta naše zemlje nisu prošle bez emocija povodom težine koju ima KZK - kao naslednik OVK. Očekuje se da će proces koji će uslediti uzdići vojne kapacitete Kosova u skladu sa standardima NATO-a, bez obzira koliko njegove dimenzije čine neophodnim ostanak NATO-a na Kosovu, o čemu postoji potpuni nacionalni konsenzus.

Na političkom planu, Kosovo u odredenoj meri ostaje protektorat, ovoga puta asimetričnog tipa. Iz pisma Ban Ki Muna vidi se da će u jednom delu Kosova protektorat ostati snažniji, dok će u drugom delu moći da bude slabiji.

Snažan protektorat, na osnovu definicija, može da se shvati kao stepen snage odlučivanja međunarodnog faktora u kojima je donošenje odluke domaćih faktora minimalno ili uopšte ne postoji.

Očekuje se da će takva formula delovati u zonama koje su identifikovane kao zone sa srpskom većinom (neke jesu, a neke nisu) i u odredenim sektorima, gde će ekskluzivnost vlasti ostati u rukama rekonfigurisanog UNMIK-a, a što, na osnovu pisma Ban Ki Muna, uključuje sledeće oblasti: policiju, sudstvo, carine, granice, proces dijaloga o tehnickim i pograničnim pitanjima i nasleđe SPC (pod direktnim kompetencijama sedišta SPC u Beogradu). Generalni sekretar OUN u svom pismu ističe da su ove mere privremeni aranžmani koji ce trajati određeno vreme i neće prejudicirati status Kosova.

Sa druge strane, očekuje se da će misija EU delovati na čitavom Kosovu i njena uloga je izgleda definisana na dva nivoa - nadzor i izvršni nivo u slučajevima kada bi moglo da dođe do devijacija koje bi proistekle iz međunarodnih sporazuma koji su sadržani u Ustavu Kosova.

Svojevrsni izazov ove misije je ambivalentnost vlasti koja je u opasnosti da nastane iz paralelnog delovanja dve međunarodne misije: ICO/EULEX-a i UNMIK-a.

Uz svo razumevanje prema ovakvoj formuli međunarodnog prisustva na Kosovu, imajući u vidu ograničenja samog mehanizma OUN prema ometajućim faktorima procesa nezavisnosti Kosova, izazovi koje stvara ova formula zahtevaju strateški tretman državnog rukovodstva naše zemlje.

Glavni izazov je asimetričnost ovog medunarodnog prisustva, koje na prvi pogled ostavlja utisak i asocira na podelu, a kada se tome doda i realnost postojanja srpskih paralelnih struktura i jasne težnje Srbije za podelu Kosova, ovaj izazov dobija dimenzije vitalnih interesa za našu novu državu. (Opasne implikacije scenarija podele i pomeranja granica nisu cilj ovog teksta, jer ih je autor elaborirao prilikom prethodnih javnih istupanja).

Iako ne može da se izbegne pesimistična asocijacija, postoji i optimistična strana ovog scenarija koji može i treba da se iskoristi u funkciji uspostavljanja potpunog suvereniteta Kosova, na čitavoj njegovoj teritoriji i uz potpuno reintegrisanje srpske manjine.

Izazovi konsolidovanja suvereniteta i reintegracije određenih manjina kroz iskustva drugih zemalja posle rata, neizbežni su izazovi i predstavljaju pozitivne primere kao što su, recimo, primer Hrvatske u odnosu na srpsku manjinu u Slavoniji, ali treba imati u vidu da procesi posle nezavisnosti treba da dobiju potreban pravac.

(Epoka e re)