|
Izjave koje je poslednjih dana davao šef EULEX-a, Iv de Kermabo, signalizirale su moguće odlaganje uspostavljanja misije EULEX-a na Kosovu. Zato je njegova poseta Kosovu dobra prilika za predstavnike državnih institucija Kosova da se detaljno upoznaju sa planovima i mogućnostima misije EULEX.
Odlaganje procesa preuzimanja kompetencija determinisano je posredstvom tri faktora: prvi, generalni sekretar nije dao zeleno svetlo za to, drugi, gotovo trećina zemalja EU okleva da prizna Kosovo i, na kraju, problem formiranja vlade Srbije posle izbora održanih tokom prošlog vikenda.
Pre svega, generalni sekratar OUN, Ban Ki Mun, zastao je zbog pretnje Ruske Federacije da će staviti veto na novi nacrt rezolucije, kojom bi bilo legalizovano pravo uspostavljanja misije EU na Kosovu.
Naime, ruska spoljna politika, preko blokade procesa povlačenja UNMIK-a i uspostavljanja misije EU, želi da i dalje sačuva uticaj u procesima odlučivanja na Kosovu, što ne bi bilo moguće kada bi međunarodnom misijom rukovodila EU.
Drugo, misija EULEX će kasniti i zbog činjenice što gotovo jedna trećina zemalja EU nije priznala Kosovo.
Neke od ovih država povukle su se sa svojih početnih pozicija za priznavanje nezavisnosti i zbog toga što OUN nije dala saglasnost za misiju.
Zapravo, četiri od devet država EU koje nisu priznale nezavisnu državu Kosovo, u jednoj ili drugoj formi, dale su znak da će to učiniti u povoljnom trenutku i izgleda da čekaju da to urade posle 15. juna, kada se očekuje stupanje na snagu Ustava Republike Kosovo.
Međutim, ovo odlaganje na još mesec dana ne ide u prilog interesima Kosova – za povećanje broja zemalja koje bi trebalo da priznaju njenu državnost – a ni samoj misiji koju je planirala EU.
Treće, izgleda da je poseban uticaj na odlaganje uspostavljanja misije EULEX imao i sam rezultat izbora u Srbiji.
S obzirom da je prisutna višestruka zainteresovanost da partija socijal-demokratske orijentacije srpskog predsednika Tadića preuzme na sebe vlast i rukovođenje u Srbiji, sa ciljem da se izbegnu srpske ultranacionalističke snage, evropska politika vodi računa i da srpsku politiku privuče da stupi na evropski kurs, kako bi izbegla proruski kurs.
Svi ovi tokovi odnose se na usaglašavanje i restruktuiranje međunarodne misije, a predstavnici Kosova imaju veoma malo snage da utiču na to.
Najveći deo političkih snaga u zemlji bi veoma rado prihvatio dostojanstven odlazak UNMIK-a posle 15. juna i uspostavljanje EULEX-a. Međutim, jedno krilo manjinske srpske politike na Kosovu želelo bi podelu zona, koje su pod nadzorom, na dva dela: jedan deo činili bi: severni deo Kosova i srpske enklave unutar Kosova, gde bi bila uspostavljena restrukturisana misija UNMIK-a, dok bi u drugim zonama Kosova bila uspostavljena misija EULEX.
Ova mogućnost, koju su u javnost izneli i neki predstavnici međunarodnih institucija, uticaće na stvaranje takozvane "meke podele".
Inače, "meku podelu" je, kao ideju, u početku kao oštriju varijantu, izneo ministar u vladi Srbije, Slobodan Samardžić. Takva podela imala bi za posledicu uspostavljanje potpuno drugačijeg administrativnog sistema, potpuno drugačiju kulturu vlasti i mogla bi da stvori faktičko stanje deobe poznate kao "tvrda podela".
Državne institucije zemlje trebalo bi da se pobrinu da u dnevnoj komunikaciji sa predstavnicima međunarodnih institucija argumentuju opasnost od tak ozvane "meke podele". Epoka e re, Priština, 19. maj) |
.jpg)
