Predlog dugoročnog rešenja pitanja Kosova i Metohije

Imajući u vidu neuspešnost dosadašnje državne politike po sveukupne interese srpskog naroda i njegovu dugoročnu evropsku perpektivu, kao i aktuelnu stranačku borbu isključivo za potvrđivanje ili osvajanje vlasti na predstojećim izborima, a ne u korist građana Srbije, predlažem javnosti da razmotri ovaj predlog rešenja za najveći problem države Srbije. Ovih dana smo obavešteni o predlozima pojedinih političkih stranaka koje laviraju između pokušaja rešavanja problema i predizbornog nezameranja potencijalnim glasačima. Aktuelni događaji oko administrativne granice AP KiM su konačni dokaz namera SAD i zapadnih država da bezobzirno sprovedu do kraja otimanje dela teritorije Republike Srbije, samo i jedino u korist albanske nacionalne manjine. Reakcija lokalnih Srba i parlamentarnih stranaka Srbije je iznuđena, pogrešna i u ovoj fazi „puta ka Evropi“ kontradiktorna i krajnje konfuzna. Takva „politika“, lišena ikakvog manevarskog prostora, bez ikakve dileme vodi ka totalnom krahu i novoj nekontrolisanoj koloni izbeglica koja će preplaviti Srbiju severno od Jarinja. Nakon takvog ishoda biće irelevantno ko se nalazi na vlasti – političari sa tezom „I Kosovo i Evropa“, oni sa tezom o „Preokretu“ ili oni koji apsolutizuju Kosovo.

Krajnje je vreme da se Srbi oslobode iluzija i pokušaju da spasu ono što se spasti može. Smatram da je ovaj nacrt rešenja, dat u formi skupštinske deklaracije, referenduma i sporazumnog razdvajanja dva naroda realan, ostvarljiv i u dugoročnom interesu srpskog naroda. Istovremeno, ovakvo rešenje čuva obraz srpstvu i uvodi ga u pragmatičan kurs kakvog bi Evropa i Svet, pa čak i oni koji srpskom narodu ne žele dobro i koji su mu naneli i nanose zlo, kao i sami Albanci iz AP KiM, realno mogli da prihvate. Deklaracija NS RS bi poslužila kao pravna osnova za rešenje problema AP KiM, s tim da bi svi naredni koraci naše države neminovno proizilazili iz jedinstva vlasti i opozicije, koje bi u ovom trenutku morale da se izdignu iznad puke borbe za vlast. Sledi tekst nacrta deklaracije.

DEKLARACIJA

1. Narodna Skupština Republike Srbije (u daljem tekstu Skupština), nakon razmatranja razvoja situacije u AP KiM tokom proteklih decenija, uz javno izražavanje zahvalnosti svim državama koje nisu priznale nezavisnost dela teritorije Republike Srbije pod imenom „Kosovo“, zaključuje da su danas iscrpljene sve mogućnosti za dalji zajednički život sa albanskom nacionalnom manjinom koja prebiva na teritoriji Republike Srbije. Skupština prima k znanju činjenično stanje stvoreno u AP KiM, gde je albanski separatistički pokret, uz odlučujuću vojnu pomoć pojedinih zapadnih država predvođenih SAD, terorističkim sredstvima ostvario separatnu državnu tvorevinu, što je na međunarodnom planu pod političkim pritiskom SAD podržano priznavanjem nezavisnosti „Kosova“ od strane jednog dela članica OUN.

2. Skupština zaključuje da u datim međunarodnim okolnostima i bez obzira na važeću Rezoluciju OUN 1244, koju zapadne države predvođene SAD godinama jednostavno ignorišu, AP KiM realno u dogledno vreme ne može da se reintegriše u ustavnu celovitost Republike Srbije, te donosi odluku o građanskoj diskvalifikaciji onog dela albanske nacionalne manjine koji prihvata neustavne vlasti „Kosova“ za dalji zajednički život sa Srbima i ostalim građanima Republike Srbije. U interesu prestanka takve, po srpski narod besperspektivne situacije, koja na dugi rok može ugroziti egzistenciju celokupnog srpskog naroda na sopstvenoj teritoriji, Skupština predlaže održavanje Referenduma kojim bi se građani, koji prihvataju Ustav Republike Srbije, odredili o svim zaključcima, predlozima i odlukama sadržanim u ovoj Deklaraciji.

3. Skupština predlaže izvršnim vlastima Republike Srbije da pozovu vlasti „Kosova“ da putem direktnih pregovora, uz posredovanje predstavnika međunarodne zajednice, sporazumno funkcionalno razgraniče srpski narod i ostale građane Republike Srbije od albanske nacionalne manjine, pri čemu Skupština predlaže sledeće rešenje:

Da deo AP KiM južno od reke Ibar bude administriran od strane vlasti „Kosova“, a deo AP KiM severno od reke Ibar bude administriran od strane vlasti Republike Srbije. Srpskom stanovništvu južno od reke Ibar se ostavlja mogućnost da se opredeli za trajno preseljenje na teritoriju pod vlastima Republike Srbije, dok se istovremeno istovetna mogućnost u suprotnom smeru ostavlja i albanskom stanovništvu opština Bujanovac, Preševo i Medveđa. Pritom, od vitalnog je značaja da se OUN, preko svojih specijalizovanih organizacija, obaveže na permanentnu zaštitu i očuvanje kulturno-istorijskih spomenika srpske duhovnosti na teritoriji koje bi se našle pod vlastima „Kosova“. Prema važećem Ustavu Republike Srbije, administrativna granica između Republike Srbije bez AP KiM sa „Kosovom“ bi ostala ista kao i do sada.

4. Skupština zaključuje da ovakvo rešenje ne dovodi u pitanje ustavnu odredbu prema kojoj niti jedan državni organ Republike Srbije nema pravo da prizna nezavisnost „Kosova“. Republika Srbija, principijelno polazeći od prava na perspektivnu budućnost svih građana koji po ustavnim odredbama čine stanovništvo Republike Srbije, saglasna je sa članstvom „Kosova“ u svim međunarodnim organizacijama i asocijacijama, sem u OUN, prema modelu odnosa NR Kina – Tajvan. Na ovaj način bi „put u Evropu“, tj. za prijem u Evropsku Uniju, bio trasiran za sve građane Republike Srbije.

5. Skupština donosi odluku da će, u slučaju uspešnog ishoda Referenduma, Republika Srbija podržavati slobodan protok ljudi, robe i usluga u regionu, uz obavezu da, prema svojoj odluci iz tačke 2. ove Deklaracije, a u cilju sprečavanja eventualne buduće majorizacije srpskog stanovništva od strane pripadnika albanske nacionalne manjine, pre svega zbog toga što se ista pojava dogodila tokom poslednjih više od 300 godina na teritoriji današnje AP KiM, permanentno ne dozvoli nastanjivanje građana albanske nacionalne manjine sa teritorije AP KiM na teritoriji Republike Srbije van AP KiM.

novembra 2011.