Šarenim vozom do Raške, šarenom lažom „natraške“

E jesmo se blamirali i individualno i kolektivno mnogo puta, ali ne sećam se tako temeljno kao povodom jučerašnjeg bombastično najavljivanog voza koji je trebalo da saobraća na relaciji Beograd-Kosovka Mitrovica. Propaganda tog voza je bila takva da se moglo zaključiti da se radi o blindiranom vozu punom krvoločnih kiborga i terminatora, balističkihprojektila, i S-400 sistema, pa je najava još pojačana odrednicom da se radi o ruskom vozu. Naravno, ništa od toga, radilo se o sasvim običnom malom vozu, doduše kupljenom ruskim kreditima.

U stvari bio bi to običan voz, koji nije bio blindiran, nego brendiran ljudskom glupošću (a za ljudsku glupost, sećamo se, ni Ajnštajn nije bio siguran da li ima granica). 

Običan voz koji već dvanaest godina saobraća iz Kraljeva do Zvečana, a od pre dve godine i do Kosovske Mitrovice, i to dva puta dnevno. Uglavnom ga koriste studenti i đaci iz Raške, Kraljeva i okoline, kako bi išli na predavanja i ispite, a koriste ga i brojne moje kolege, jer je sasvim pristojan način prevoza. Dakle ništa senzacionalno, voz kao voz. Jedino što mu se može zameriti, je što ne vozi više puta dnevno, jer je zaista vrlo koristan.

A onda se neko setio da liniju produži do Beograda. Sasvim opravdano i šteta da to ranije nije urađeno, jer bi bilo značajno i za Šumadiju (Palanka, Plana, LApovo), a naročito za Kosovo. Ali onda se neko dosetio da tim vozom može malo da napuni patriotske mišiće, pred predstojeće izbore. Dok se još navodno ne zna koji će SNS „Roki“ da uleti u izbornu arenu, da mu se malo podgreje rejting, pre nego što grune svim sredstvima.  Međutim, umesto mišića, po svemu sudeći napunio je patriotsku nošu.

Elem voz je spolja dekorisan („brendiran“, što bi rekao Marko Đurić, mada ne znam šta je tu brend), kao da se želelo nekog izazvati da voz nikako ne pređe administrativnu liniju. I uspelo se. Voz je ofarban u boje srpske trobojke, i ispisan parolom „Kosovo je Srbija“ na preko dvadeset jezika. Čemu? Znamo li da je Kosovo Srbija? Znamo! Treba li Đurić da nas na to podseća? Ne treba. Zašto je to urađeno?

Postoje dva objašnjenja. Prvo, da se radi o običnoj spontanoj gluposti (doduše velikoj), kako bi se nekome (kome? prim. aut.), poručilo da je Kosovo deo Srbije, ali na poprilično bahat i netaktičan način; a drugo, da se radi o namernomprovociranju Prištine, da na provokaciju reaguje. Šta god da je bilo u pitanju rezultiralo je lošim ishodom, i koji god da je bio razlog, suština je da se radilo o provociranju. S obzirom da je voz puten za Srpsku novu, falilo je još da se na lokomotivu nakači krmeća glava, pa da bude jasno i onima kojima ovo nije dovoljno jasno.

Neko se sa ovom konstatacijom neće složiti, pitaće: kako voz može biti provokacija? Pa može, isto onako kako može biti i sportska manifestacija, muzički spot, likovna izložba, ili bilo šta drugo.

Srbi sa Kosova su se danima pre ovoga na društvenim mrežama izjašnjavali protiv ovakvog promovisanja voza. Apelovali su na nadležne da to ne čine, da im to može napraviti štetu, da je svako srpsko slovo na Kosovu zabranjeno, da je provociranje nepotrebno, da je bitno olakšati ljudima život i slično, ali bez uspeha. „Beograd“ uvek bolje zna šta Srbima sa KiM treba, nego oni sami. Ili ga se ne tiče?

Unutrašnjost voza je posebna priča. Kič i blasfemija ujedno. Ukrašen reprodukcijama fresaka  iz srpskih manastira, podsećao je na bolje oslikanu mesnu crkvu, navodno da bi se putnici obavestili o srpskoj kulturnoj baštini. Takvo „živopisanje“ voza sa namerom političke promocije je definitivno u suprotnosti sa 7. Crkvenom zapovešću („Crkvene stvari ne upotrebljavati“). Ako je SPC dala blagoslov za takvo živopisanje voza, onda bi dobro morala da se zamisli nad svojom ulogom u kosovskom čvoru. Zar se voz nije mogao oslikati,pejzažima Šar planine, Belog Drima, Rogozne, slikama naših manastira, porušenih crkava, znamenitih ljudi... nego baš onako kako ne dolikuje vozu.

Kakav je šlagvort ovakav enterijer dao drugosrbijancima, da vežbaju svoju duhovitost, o tome bi se poseban tekst mogao napisati. A oni su to izvanredno iskoristili. Što i ne bi. Dragan Šutanovc se na Tviteru zapitao, kako to da voz ide na Kosovo a po Vojvodini i dalje saobraćaju šinobusi?  Brine čovek za Vojvođane, svaka čast.

Marko Đurić sa crvenog tepiha beogradske železničke stanice, da kič bude kompletan, uz neviđenu pompu ispraća voz.  Ma šta ispraća, vozi se tim vozom čak do - Topčidera! U vozu gomila novinara, kamera, statista i – Miša Vacić. S obzirom da Đurić ne zna šta on u Kancelariji a KiM radi, Vacić neštedimice deli vizit karte, na kojima piše da je savetnik direktora, dakle Đurića koji to još ne zna. 

I konačno provokacija je uspela. Kako je Marko stupio na svetu topčidersku zemlju, a Vacić nastavio ka jugu,  u Prištini se pali alarm. Hašim Tači daje nalog svojim službama bezbednosti da nipošto ne dozvole ulazak voza na teritoriju Kosova, jer se u vozu nalaze politički predstavnici Beograda koji nemaju dozvolu za ulazak na Kosovo.  Te službe bezbednosti, spinuju nekakav snimak kako neko postavlja nešto uvijeno u aluminijumsku foliju, negde ispod nekih šina, pretpostavka baš na severu. Hitno se angažuje specijalna policijska jedinica – ROSU, kako bi pregledala prugu. Dakle interveniše na severu. Maestralno urađeno.

Kako naravno ništa nisu našli, jer ničega i nije bilo za traženje, prevezli su se opušteno do Jarinja i čekali voz koji neće doći. Voz je  zaustavljen u Raškoj i nakon nekoliko sati, podvijena repa vraćen za Beograd.

Onda na scenu ovog nesvakidašeg igrokaza nastupa ON, majstor igrokaza. On prihvata odgovornost, ali ne za celu „komendiju“, nego samo za nalog da se voz zaustavi u Raškoj, jer nećete verovati, ima saznanja da će ROSU da uhapsi mašinovođu. Pretpostavka realna taman toliko kao kad bi  fijaker ušao u zgradu Vlade, aobezbeđenje uhapsilo- konja. Usput je prpretio Albancima da ne ubijaju Srbe jer to nije lepo, i da će ga to silno najediti. Sve u svemu,  retko putnici imaju priliku da lično premijer odlučuje o tome kada će voz krenuti, a kada stati.

Istovremeno premijer Kosova,  se u Prištini zahvalio pripadnicima službi bezbednosti, a naročito se zahvalio na podršci SAD i EU. Dakle naši prijatelji su u stvari njihovi prijatelji.

Rekosmo, voz se vratio za Beograd (ne)obavljena posla, a kosovski specijalci, razdragani uz patriotske pesme, vratili su se u svoje baze[1].

Za kraj, nameće se nekoliko pitanja, a svako od njih bi se moglo posebno elaborirati, a što se jednim tekstom ne može obuhvatiti. Stoga neka svako donese sopstveni zaključak, dakle:

Kome je mogla da padne na pamet ideja da se nakon svega što je predato Briselskim sporazumom, državni interesi mogu braniti jednim šarenim vozom, za koji se moralo znati da će izazvati reakciju Prištine? Zar za dbranu državnih interesa nije bilo dovoljno vremena u Briselu?

Zašto se ova farsa sa vozom sprovodila upravo u vreme kada francuski sudovi odlučuju o izručenju Ramuša Haradinaja? Jedna ovakva „srpska“ provokacija, može bitno da ojača njegovu poziciju.

Zašto se ova farsa sa vozom sprovodila upravo u vreme kada francuski sudovi odlučuju o izručenju Ramuša Haradinaja?

Zašto je u trenutku novog odlučivanja o prijemu Kosova u UNESKO, za dekorisanje voza moralo zloupotrebiti kulturno blago srpske baštine na Kosovu i Metohiji?

Kakvu poruku šalje direktor vladine Kancelarije za KiM, gospodin Marko Đurić, ako se prvo slika na crvenom tepihu, a onda iz voza siđe nakon dva kilometra? Kakvu je ulogu imao njegov savetnik, za koga ne zna da mu je savetnik, koji nema dozvolu kosovskih vlasti za ulazak na Kosovo? Ulogu provokatora, konduktera ili nečeg drugog. S obzirom da su kosovske vlasti povodom njega reagovale, biće da je po sredi uoga provokatora.

Da li je vlastima u Beogradu jasno da su ovim igrokazom dodatno ugrozile krhke pozicije Srba na Kosovu?

Da li su vlasti Srbije mogle racionalnije da iskoriste svoje resurse u cilju ohrabrivanja Srba da se ne iseljavaju? Da pomognu Oliveru Ivanoviću na primer.  

Kakvu poruku šalje direktor vladine Kancelarije za KiM, gospodin Marko Đurić, ako se prvo slika na crvenom tepihu, a onda iz voza siđe nakon dva kilometra? 

Da li su vlasti u Beogradu zabrinute zbog činjenice da je jedva tuce momaka iz Leposavića bilo spremno da izađe da „brani“ prugu? Za razliku od vremena pre 4-5 godina, kada je na svaki mig bilo na hiljade ljudi  spremno da brani svoje.  Da li to svedoči o razočaranju srpskog naroda? To što naknadno vlasti organizuju mitinge dovodeći zaposlene pod pretnjom otkaza iz svih delova Kosova, dodatno onespokojava Srbe.

I konačno, ako je ovaj multimedijalni performans dogovoren sa nekime u Prištini, a moguće je jer je Hašim Tači i izabran glasovima Srba u prištinskom parlamentu, a koji su apsolutno podređeni dvema vladajućim srankama u Beogradu, da li su vlasti u Beogradu svesne rezutata koji su ovime postignuti?

A rezultati su sledeći: Hašim Tači je učvrstio svoju poziciju kosovskog suverena; njegova faktička vlast se proširila na sever Kosova sve do Pančićevog vrha, jer je ROSU maestralno do krajnjeg severaizvela pokaznu vežbu.

Sa druge strane moguće je da je neko u Beogradu računao da će na ovaj način povećati sebi rejting pred predstojeće izbore. Ko god da je u pitanju, moraće se razočarati. Ovime je rejting beogradskih vlasti sigurno oboren za neki procenat.

Koliki je taj procenat to je u ovom trenutku teško reći, ali sigurno je sasvim dovoljan da kandidat vladajućih partija ne pobedi u prvom krugu, na šta vladajuća većina računa. A onda je svašta moguće.

Tako to biva kad se ozbiljnim stvarima pristupa neozbiljno.