Šef UN najavljuje promenu na Kosovu

PRIŠTINA, KOSOVO – U proteklih 16 meseci Rusija i Zapad su se gledali oči u oči u Ujedinjenim nacijama oko pitanja statusa Kosova. Ali da citiram čuvenu rečenicu Dina Raska, koju je izgovorio za vreme kubanske krize 1962, izgleda da je Generalni sekretar UN Ban Ki Mun trepnuo. 

Čini se da je pristanak Bana prošlog petka, sklonio u stranu ruske primedbe i utro put završetku devetogodišnje misije UNMIK-a na Kosovu. Prošle nedelje, prištinski zvaničnici usvojili su istorijski Ustav, koji je usledio posle februarske deklaracije nezavisnosti.

Većinu vremena u proteklih devet godina, Kosovari su sebe opisivali kao posmatrače sopstvene sudbine; budućnost ovog grada kontrolisali su Moskva, Vašington, Brisel i Njujork. Odlazak UN bi mogao da bude početak promene.

„Ban Ki Mun je očigledno bliži stavu država koje su priznale Kosovo, ali sa srpskog stanovišta, Srbi su dobili šta su tražili“, kaže DŽejms Lajon iz međunarodne krizne grupe u Beogradu. „Oni su de fakto dobili Kosovo severno od reke Ibar“.

Ali za svaki slučaj, Srbi se odlučno suprotstavljaju Kosovu. Srpska skupština na Kosovu će zasedati u petak, uz direktnu podršku Beograda. Ovo telo, koje zapadni zvaničnici smatraju nelegalnim, koordinisaće srpske agencije, policiju, bezbednost, čak i kancelarije ministarstva odbrane. Ostaje otvoreno pitanje da li će EU biti u stanju da uđe u najveću enklavu, Mitrovicu.

„Ono što ne bi bilo od koristi jeste odbacivanje ovog problema“, izjavio je viskoki zapadni diplomata za međunarodnu agenciju. „Ne želimo da Kosovo u narednim godinama postane međunarodno odeljenje... Taj problem doprinosi ne samo nestabilnosti Kosova, već i Srbije što predstavlja i problem za region“.

Kosovo je od „drugorazrednog“ značaja za SAD i Zapad u trenucima iransko – izraelske krize, Iračkog rata i Avganistana. Međutim, ovaj problem suprotstavlja ključne principe međunarodnog prava – državni suverenitet naspram relativno novog koncepta samoopredeljenja Kosovara.

Na ovo se gleda kao test spremnosti Balkana da se integriše u Evropu – ili da se sroza na nacionalističke tabore.

U petak, na specijalnom zasedanju Saveta bezbednosti, Ban je opisao problem Kosova kao najteži u njegovoj diplomatskoj karijeri.

U nedostatku nadležnosti Saveta bezbednosti, pitanje misije UN na Kosovu dospelo je Banu na odluku, pri čemu mu Moskva sa jedne strane prigovara da ne može da povuče UN sa Kosova bez odluke Saveta bezbednosti, dok mu većina zapadnih diplomata sa druge, poručuje da može. Ban je izjavio da je nedavno proglašenje nezavisnosti Kosova stvorilo „složenu novu realnost“ na terenu. „To je... stav Ujedinjenih nacija da (rekonfiguracija) predstavlja najbolji mogući način da bi se regulisala situacija na Kosovu...“

Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs je u svom govoru, 19. juna, izjavila da je unutrašnji razvoj događaja u Rusiji bio odlučujući faktor, uprkos saradnji u mnogim oblastima. „Postoji izvesno razočaranje zbog nemogućnosti da približimo stavove i zajedničke vrednosti sa Rusijom, što smo smatrali za moguće 2000.“, rekla je Rajsova. „Upravo je unutrašnji razvoj događaja skrenuo Rusiju sa demokratskog puta, što je, na neki način, i bio najteži deo u održavanju odnosa.“

Do pre godinu dana bilo je moguće razgovarati o uređenom, nenasilnom, i rešenju kosovskog problema sa relativno malim troškovima. Posle devet godina, UN će otići, a EU će doći. „Poslednji čin“ balkanskog haosa će se završiti – doći će kraj deceniji krvave kampanje za „veliku Srbiju“ koju je vodio srpski diktator Slobodan Milošević.

Pogođeni lošom procenom, diplomate priznaju da Moskva nikada nije pristala da glasa za ovaj predlog u Savetu bezbednosti – doprinoseći stvaranju konfuzije i nesuglasica među saveznicima. Diplomatsko manevrisanje Moskve koštalo je malo; Zapad je, za razliku, potrošio milijarde.

„Ne postoji odluka Saveta bezbednosti, tako da imate grčko i špansko protivljenje napretku. Srbija nije usamljena,“ izjavio je zapadni diplomata, jedan od velikog broja koji su nezvanično intervjuisani u Prištini. „Srbi su spalili carinski punkt u februaru, i niko u NATO-u nije tražio da se on ponovo izgradi.“

Bez odobrenja Saveta bezbednosti, komplikacije sa kojima su se suočili Kosovari ograničili su njihove mogućnosti, talenat i spremnost.

„Mislili smo da će sve brzo i glatko proći uz odobrenje Saveta bezbednosti i da će Kosovo biti na putu ka osamostaljenju. Umesto toga, moraćemo da se mučimo“, izjavio je jedan od zvaničnika sa zapada.

„Srbija je Kosovu odservirala felširanu loptu“, smatra Lajon, „Niko nije očekivao da je Srbija u stanju da blokira Savet bezbednosti, niko nije očekivao da će Rusija pružiti takvu podršku Srbiji, niti da će Srbi tako uporno insistirati na paralelnim institucijama u svojim enklavama“.

U ovom trenutku, umesto više od 100 priznanja nezavisnosti koje su Amerikanci obećavali Kosovu, do sada su samo 43 zemlje to učinile, pred zasedanje Generalne skupštine UN u septembru.

Nedostatak odluke, nastavlja da predstavlja veliki problem za Pirštinu, kažu zvaničnici.

Umesto misije NATO koja bi danas bila policija za obuku i koja bi podržavala novu kosovsku Vladu, NATO i dalje razdvaja dve strane. Umesto misije EU na terenu, Brisel nastoji da reši sporove među članicama. Umesto jedinstvenog pravnog sistema, postoje kosovski i srpski sistem. Umesto očekivane izolacije Srbije u ovom slučaju – Slovačka, Grčka, Španija i Rusija podržavaju napore Beograda da preinači nezavisnost.

(23. jun, 2008. The Christian Science Monitor)