Srbija je tamo gde je i bila

Međutim, pobeda koalicije partija okupljenih oko predsednika, Borisa Tadića, nedovoljna je za formiranje proevropske vlade.

Da bi imali mogućnost da rukovode vladom, relativnim pobednicima izbora od 11. maja biće potrebno da oforme koaliciju a da u potrebu toga uvere jednu od dve antievropske snage (koje evropske integacije uslovljavaju stavom prema Kosovu) - Koštuničine demokrate ili Dačićeve socijaliste, Miloševićeve naslednike - što će biti veoma teško da se postigne a ukoliko i bude postignuto takva vlada biće veoma nefunkcionalna.

Parlament Srbije sastavljen je od 250 poslanika koji se biraju prema proporcionalnom sistemu. Pravo da steknu mesto u Parlamentu imaju samo partije odnosno koalicije koje pređu cenzus od 5% glasova birača, izuzev partija manjina koje mogu da se kvalifikuju uz cenzus od samo 0.4% glasova.

Značajne manjine u Srbiji su Mađari u Vojvodini, Romi u Srbiji i Albanci iz Preševske doline. Na poslednjim izborima, Tadićeva Demokratska stranka, zajedno sa partijama koje čine koaliciju,  dobila je 103 mesta, SRS Tomislava Nikolića dobila je 77 mesta, DSS-NS bivšeg premijera Vojislava Koštunice 30 mesta, SPS bivšeg predsednika Slobodana Miloševića 20 mesta, LDP Čedomira Jovanovića (jedina srpska partija koja priznaje nezavisnost Kosova) 13 mesta dok 6-7 mesta dobijaju manjine među kojima je jedno mesto osvojila koalicija albanskih partija iz Preševske doline.

U poređenju sa izborima od pre godinu dana, uočava se da se ekstremisti (radikali i socijalisti) nisu pomerili, dok je izborno telo centra pretrpelo promene.

Radikali i socijalisti su manje-više sačuvali prethodni rezultat (radikali su izgubili četiri mesta u Parlamentu a socijalisti su povećali broj poslanika za četiri poslanička mesta), koalicija okupljena oko Tadića zabeležila je relativan porast dok je gubitnik bio Koštunica (ima 17 poslanika manje). To je element koji ima veliko značenje jer pokazuje da se Srbi veoma sporo kreću ka proevropskoj orijentaciji.

Na osnovu rezultata parlamentarnih izbora od 11. maja, Nikolićevi (zapravo Šešeljevi) radikali zajedno sa Koštunicom i Miloševićevim socijalistima mogli bi da stvore vladu uz podršku od namanje 127 poslanika.

Izuzev ove veoma krhke koalicije između partija koje, za sada, orijentaciju srpske spoljne politike uslovljavaju stavom prema Kosovu, ne može da bude sastavljena nijedna druga koalicija koja bi na spoljnom planu bila orijentisana u istom pravcu.

Na unutrašnjem planu, ova vlada, zbog oslanjanja na minimalne granice, ne bi mogla da obezbedi dugoročnu stabilnost.

Da bi Srbi mogli da imaju unutrašnju stabilnost, pa makar i privremenu, oni bi morali da se vrate prethodnoj koaliciji vlasti Tadić-Koštunica, koja bi u svojoj agendi trebalo da ima kao cilj pripremu prevremenih izbora s obzirom da neće dugo potrajati, u uslovima kada je mnogo slabija od pretodne.

Sledeća moguća varijanta za formiranje vlade bila bi Tadićeva koalicija sa Miloševićevim socijalistima i Jovanovićevim liberalima, pri čemu bi morala da sarađuju dva ekstrema kako na programskom tako i na spoljnom planu.

Nije jasno kakav bi uslov mogli da postave Miloševićevi socijalisti da bi bili deo ove koalicije u odnosu na integracije Srbije u EU. Ta saradnja, o kojoj se najviše govori, uz dobiti za socijaliste, donekle će funkcionisati na unutrašnjem ali ne i na spoljnom planu.

Bila bi prava utopija misliti da će Miloševićevi socijalisti odvesti Srbiju u Evropu!

Kako god da se uzme, kako god da se računa, jedna stvar je sigurna - Srbija je ostala tamo gde je i bila, na raskršću, između Brisela i Moskve, doduše nešto bliže Moskvi, zbog ekstremnog pozicioniranja bivšeg premijera Koštunice u odnosu na integracije Srbije u EU i uslovljavanjem ovog procesa Kosovom.

Jedino, ovoga puta, ključna tačka za formiranje vlade nisu više Koštuničine demokrate već socijalisti bivšeg predsednika Miloševića, dok je, istovremeno, povećan broj faktora koji  uslovljavaju parlamentarnu većinu. Prethodnu vladu su mogli da formiraju samo Tadićeva i Koštuničina partija odnosno 81 i 47 mesta u Parlamentu.

U poređenju sa izborima od pre godinu dana, situacija se iskomplikovala kada je reč o aritmetici glasova u Parlamentu, jer je povećan broj jednačina i nepoznatih u unutarparlamentarnom sistemu koji uslovljavaju postizanje većine.

Veoma brzo, Srbija će morati ponovo da organizuje prevremene izbore.

(Shekulli - Tirana)