Srpski stav o Kosovu za narednih petsto godina

Dramatičan raspad vladajuće koalicije i iz toga proisteklo zakazivanje parlamentarnih izbora za 11. maj, ističe u pravi plan činjenicu da glavni sukobi u Srbiji, izbijaju povodom širokog kruga pitanja nastalih iz problema Kosova. Izbori će usmeriti Srbiju u jednom od dva veoma različita pravca. Ono što treba shvatiti jeste da je uprkos svim razlikama vladajuća koalicija kreirala i sprovela politiku prema Kosovu koja je ostvarila određene uspehe:

- Srpska javnost je ujedinjena i ojačana u zajedničkom pogledu kako je Kosovo nelegalno i nepravedno oduzeto Srbiji. Pet stotina godina odsad to će i dalje biti srpski stav.

- Energična diplomatska kampanja usporila je, a u nekim slučajevima, i zaustavila priznanje Kosova od strane brojnih zemalja.

- Uz saglasnost Rusije, jak diplomatski pritisak na UN primorao je generalnog sekretara i njegove saradnike da budu mnogo oprezniji u prilazu Kosovu. To je najočiglednije u sve većoj neizvesnosti povodom okončanja mandata Unmik i njegove zamene EU misijom pod imenom Euleks.

- Proces povezivanja severnog dela Kosova sa Srbijom koji na sasvim vidljivi način stvara "de facto" podelu - je u toku. Kosovski Srbi (bar u severnim oblastima) stoje čvrsto iza akcija Beograda.

- Zahvaljujući delom ponašanju Srbije, malo je kosovskih Srba napustilo Kosovo uprkos unilateralno proglašenoj nezavisnosti.

Bez obzira na to ko pobedi na majskim izborima, politika se neće fundamentalno promeniti. Snaga odgovora Srbije izazvala je podele i neizvesnost unutar SAD/EU - kako nastaviti dalje. To nije preterano iznenađenje pošto nije bilo, niti ima dogovorenog plana kako odgovoriti na izazove Srbije da kreira "de facto" podelu na severu Kosova i odbijanje da pristane na misiju Euleks. Oni koji su u SAD i EU najenergičnije insistirali na nezavisnosti Kosova videli su to kao "kraj priče, odnosno cilj". U stvari, stići do te tačke bio je lakši deo u poređenju s onim što sada sledi.

Postoje tri veoma različita pogleda unutar zapadne međunarodne zajednice kao postupiti s pitanjem kosovskih Srba. Prvi je da treba zauzeti odlučan stav da je Kosovo nezavisna zemlja unutar sadašnjih granica i da je potreban čvrst otpor svakom pokušaju da se nezavisnost potkopa preko paralelnih struktura. Na osnovu javnih izjava moglo bi se reći da su to stavovi Pitera, koji ima titulu specijalnog predstavnika EU (i šefa Euleks misije) i međunarodnog civilnog predstavnika Joakima Rikera, specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN. Na drugom kraju spektra su oni anonimni evropski diplomate koji javno i privatno spekulišu o vrednosti formalne podele. U sredini su oni koji zagovaraju meki "zamrznut konflikt", kockajući se da će se tokom vremena emocije ohladiti; da će praktične realnosti svakodnevnog života dovesti do povećanja veza unutar Kosova; da će problem na kraju nestati s eventualnim članstvom u EU.

Problem je u tome što ovi radikalno različiti pogledi proizvode pomešane poruke, kao i neujednačenost u bavljenju svakodnevnim odnosima sa zajednicom kosovskih Srba. Odluka o tome kako da se reaguje na provokacije kao što je okupacija zgrade suda u Severnoj Mitrovici izgleda da nije zavisila od jasno definisane politike, već od ad hok stavova pojedinaca na terenu (i možda uz izvestan nivo podrške zemalja koje predstavljaju).

Znalo se unapred da će u predizbornom periodu kosovski Srbi prirediti provokacije, izazivajući Unmik/Euleks/autoritet kosovske vlade. Protest osoblja suda bio je izvanredan gambit, jer je njegova srž zasnovana na legitimnoj srdžbi zajednice kosovskih Srba: tako mnogo njih je sprečeno da se vrati na svoja predratna radna mesta. Krajnji rezultat incidenta jeste da je, bez obzira na pogrešne ili ispravne stvari koje su se dogodile na terenu, kombinovana reakcija Unmik/Kfor išla tačno na ruku srpskih nacionalista. Kratak pregled izveštavanja srpskih medija o incidentu kaže sve. Svako ko je upućen u događaje na Kosovu proteklih nekoliko godina trebalo je da bude svestan kakve bi mogle biti posledice.

Još jedan dobar primer nedostatka priprema za postnezavisno Kosovo jeste status Unmik. Tokom devet godina, Srbija je stalno kritikovala Misiju UN a Rusija ju je u tome sledila prilikom rasprave o Kosovu u Savetu bezbednosti UN. Pre nešto više od dve godine, zapadne države su neformalno planirale da okončaju misiju Unmik i zamene je misijom EU. To je bilo poznato u krugovima UN, a kao rezultat toga mnogi od najboljih pripadnika Unmik prešli su na nove poslove.

Ti planovi su propali kad su se Srbija i Rusija žestoko usprotivile Euleks misiji i istovremeno počele da "cene" Unmik. U stvari postalo je neizvodljivo osloboditi se Unmik, pošto je bilo nemoguće da Savet bezbednosti UN usvoji takvu rezoluciju zbog sigurnog veta Rusije. Sada na Kosovu imamo mostobran Euleks misije koja "koegzistira" s ostacima Unmik. Srbi ne žele uopšte da rade s Euleksom i insistiraju isključivo na saradnji s Unmikom. Euleksu preostaje samo da daje izjave kako "planiraju" da imaju osoblje na čitavom Kosovu, iako nemaju ama baš nikoga u oblastima koje kontrolišu Srbi. EU prolazi kroz kolektivne muke pokušavajući da utvrdi kako da manevriše između zakonskih prepreka na Kosovu i onoga šta bi Euleks misija bila u stanju da uradi. U svakom slučaju, puno raspoređivanje osoblja Euleks sigurno neće biti pokušano pre nego što prođu izbori u Srbiji 11. maja. Čak i onda, svaki pokušaj da se članovi Euleks ubace u oblasti koje kontrolišu Srbi automatski će izazvati konfrontaciju.

Drugi značajan faktor u ovoj jednačini jeste reakcija kosovskih Albanaca. Dosad su mudro stajali sa strane i, osim davanja izjava o pomirenju, prepustili međunarodnoj zajednicu da se bavi kosovskim Srbima. To su učinili u najvećoj meri na osnovu uveravanja ljudi poput Rikera ili Fejta da će međunarodna zajednica učiniti sve da nametne suverenitet nove države na čitavoj teritoriji Kosova; zaustaviti funkcionisanje paralelnih institucija; i sprečiti svaku vrstu podele. Prema tome, misije Unmik/Kfor/Euleks stisnute su između dve odlučne etničke grupe, obe ostrašćene u svojim uverenjima i spremne da idu u krajnost kako bi odbranile ono što osećaju kao svoja prava. Sve ono u šta možemo biti sigurni jeste činjenica da bez obzira ko pobedi na izborima u Srbiji 11. maja, sukob na Kosovu potrajaće godinama i za sve to vreme region neće biti potpuno stabilan, a vatre nacionalizma će stalno dobijati novo gorivo.

(Danas)