U Makedoniji će izbiti opšti balkanski rat

Zapad je protivpravnim priznavanjem nezavisnosti Kosova, srpske pokrajine, pokrenuo mehanizam raspada kompletnog Balkana. Kako se bliže izbori u Makedoniji, koji će se održati 1. juna, sve je očigledniji scenario koji su na vreme pripremili albanski lideri u Prištini. Sve je izvesnije da će ova zemlja uskoro ostati ne samo bez međunarodno priznatog naziva (Grčka se kategorično protivi terminu «Republika Makedonija»), već i bez značajnog dela svoje teritorije.

Politički spektakl, koji će poslužiti kao pokriće za podelu Makedonije, izvešće dve vodeće partije makedonskih Albanaca – Demokratska partija Albanaca (DPA), koja je u sastavu vladajuće koalicije, i opozicioni Demokratski savez za integraciju (DSI) koji grabi ka vlasti. Vojnu podršku lokalnim albanskim separatistima pružiće vlasti susednog Kosova, kao što je to bio slučaj 2000. i 2001. godine, kada su severni i zapadni krajevi u Makedoniji naseljeni Albancima postali poprište oružane antivladine pobune kojom su rukovodili sa Kosova.

Aktuelni lideri DPA i DSI, Menduh Tači i Ali Ahmeti bili su u to vreme u vojnopolitičkom rukovodstvu takozvane «Nacionalno oslobodilačke armije» (NOA), koja se borila pod otvoreno velikoalbanskim parolama. Prema podacima makedonskih specijalnih službi, jezgro ove strukture činili su borci «Oslobodilačke vojske Kosova» (OVK), dok su se operacije pripremale u Prištini. Ni same starešine NOA nisu negirali svoje veze sa Kosovom, ne skrivajući da teritorija srpske pokrajine, koja se tada već nalazila pod kontrolom UN i NATO, za njih predstavlja «obećani raj». Tako se OVK odužila svojim mlađim makedonskim partnerima. Upravo su se u albanskim delovima Makedonije 1998. i 1999. godine nalazile baze i centri za snabdevanje kosovskih pobunjenika.

Danas Menduh Tači i Ali Ahmeti žure da podele novac od albanske narkomafije, i da zajedno reše pitanje o rukovođenju pokretom za odvajanje od Makedonije gotovo jedne njene trećine. Prvi pucnji su već odjeknuli. U Tetovu, gradu naseljenom Albancima (centru albanske bune pre 7 godina), 12. maja uveče, iz automatskog oružja pucano je na automobil lidera DSI, Alija Ahmetija. Rukovodilac predizborne kampanje DSI, Izet Mežiti, odmah je okrivio Menduha Tačija i makedonske specijalne službe, koje su navodno u dogovoru sa njim, za pokušaj da «uplaše glasače da ne glasaju». Rukovodstvo DSI pozvalo je makedonske Albance da započnu masovne demonstracije, kao i druge protestne akcije. Predstavnik izbornog štaba DPA, Ferži Seljami, ocenio je ove događaje kao poziv Albancima da «ubijaju jedni druge», te je zapretio uz vratnom reakcijom.

Treba dobro razmotriti figuru Alija Ahmetija. Njegov «ratni put» podseća na biografije aktuelnih albanskih lidera na Kosovu. Rođen je 1959. godine u Makedonskom selu Zajas. Od 1981. do 1983. godine, kao student u Prištini aktivno učestvuje u ekstremističkim govorima tamošnje omladine, a potom postaje jedan od rukovodilaca ilegalnog albanskog «narodnog pokreta» na Kosovu. Godine 1986. dobija politički azil u Švajcarskoj, odakle koordinira raznim ilegalnim albanskim grupama na teritoriji najpre jedinstvene SFRJ, a potom Srbije i Makedonije. Godine 1988. izabran je za člana rukovodstva Nacionalnog pokreta Kosova; nakon pet godina ponovo je izabran na istu funkciju, pri čemu je u svoju nadležnost dobio i vojni sektor. Godine 1996. postaje jedan od osnivača OVK, a 1998, pošto su albanski ekstremisti već započeli teroristička delovanja, izabran je za člana glavnog štaba OVK. Godine 2001, kada su njegove kosovske kolege iz rukovodstva OVK došle na vlast na Kosovu, Ahmeti se vraća iz Švajcarske u Makedoniju i zauzima mesto vrhovnog komandanta NOA. Iste godine NOA je u Vašingtonu proglašena za terorističku organizaciju, a sam Ali Ahmeti stavljen je na američki «crni spisak» lica kojima je zabranjen ulaz u SAD zbog terorističkog delovanja. On je u Švajcarskoj, kao i u nizu evropskih gradova bio proglašen za personu non grata. To mu svejedno nije zasmetalo da dobije podršku od SAD i EU da postane jedan od aktivnih učesnika u rešavanju makedonskog konflikta.

U avgustu 2001. godine, upravo Ali Ahmeti potpisuje Ohridski mirovni sporazum sa vlastima Makedonije, na osnovu kojeg su lokalni Albanci dobili značajne privilegije, uključujući i pravo na sopstvene policijske odrede i sudski sistem. Nakon toga, Ahmeti postaje rukovodilac svealbanskog Koordinacionog saveta koji je radio na ujedinjenju svih albanskih političkih partija u Makedoniji sa strukturama NOA, koja je formalno rasformirana pod pritiskom EU, ali je uspela da sačuva svoju organizaciju, pa čak i vojni arsenal.

Menduh Tači, koji je rođen 1965. godine u Tetovu i studirao u Prištini, nema tako bogat politički dosije. Međutim, on je rođak bivšeg komandanta OVK, sadašnjeg premijera kosovske vlade, Hašima Tačija. U njegovom posedu nalazi se veliki broj nekretnina u Prištini, i jedan je od glavnih finansijera svoje partije, te njegove šanse da bude lider albanskih separatista u Makedoniji nisu ništa manje od Ahmetijevih. Osim toga, upravo je DPA, nešto ranije ove godine, inicirala krizu u Vladi, privremeno napustivši vladajuću koaliciju u znak protesta zbog odbijanja vlasti da prizna nezavisnost Kosova i odobri državne privilegije učesnicima albanske pobune iz 2000. i 2001. godine. U Makedoniji su zapazili da je Menduh Tači pred svoj demarš posetio ambasadora SAD u Skoplju.

I sada se približava glavni događaj koji nagoveštava formiranje jedinstvenog velikoalbanskog fronta na Kosovu i Makedoniji. U Prištini, je 17. maja, u bioskopskoj sali «Doma omladine» formiran «Pokret za ujedinjenje» koji ima za cilj «ujedinjenje svih albanskih teritorija». Na čelu ove organizacije, koja predstavlja centar borbe za stvaranje «Velike Albanije» na Balkanu, našao se Avni Klinaku. Upravo je on pre dvadesetak godina formirao «Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova», koji je kasnije pretvoren u terorističku OVK. Godine 1986. za člana generalnog saveta ovog pokreta bio je izabran upravo Ali Ahmeti, a njegov specijalni zadatak bio je učvršćivanje veza Kosova sa Evropom i obezbeđivanje međunarodne političke, finansijske i vojne podrške za albanske separatiste.

Sada su Avni Klinaku, Ali Ahmeti, Menduh Tači i njihovi albanski saradnici sa višegodišnjim stažom, došli do zaključka kako je već nastupio povoljan momenat za ponavljanje kosovskog scenarija na čitavom Balkanu. Uzimajući u obzir to da u dvomilionskoj Makedoniji Albanci čine četvrtinu (prema zvaničnim podacima) ili polovinu stanovništva (prema procenama samih Albanaca i mnogih međunarodnih posmatrača) stanovništva, novi konflikt može da natopi krvlju ne samo bivšu jugoslovensku republiku, već i čitav Balkan. Da li su na to spremni SAD, NATO i EU, koji su sa tako velikom radošću darovali Kosovu nezavisnost i rešili da samim tim zatvore poslednju stranicu balkanske drame?

P. A. Iskenderov je stariji naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka

(19.05.2008 Fond za stratešku kulturu)

http :// www . fondsk . ru / article . php ? id =1392