Vidovdan – izbor između nebeskog i ovozemaljskog danas

(Fond strateške kulture, 27.06.2009)

Pre 620 godina odigrao se značajan i nezaboravni događaj za celokupni pravoslavni svet. U srcu Srbije, na Kosovu polju, odigrala se grandiozna bitka. Pravoslavna vojska srpskog kneza Lazara ustala je u odbranu rodne grude i hrišćanskih svetinja protiv zavojevačke armije turskih osmanlija. Neprijatelj je bio brojniji, srpski vojnici izgubili su glave u neravnopravnoj bici, preselivši se iz otadžbine zemaljske u otadžbinu nebesku.

Bitka se odigrala 28/15. juna 1389. godine, na praznik svetomučenika Vida („Vidovdan“). I od tog vremena taj dan se obeležava kao dan sećanja na veliku bitku i njene heroje – svetomučenike kneza Lazara, viteza Miloša Obilića i druge.

U toj davnoj epohi bilo je veoma mnogo ratova i bitaka. Mi se sećamo podviga herojskih vojnika na bojnim poljima Rusije, Vizantije, Bugarske, sećamo se pobeda i poraza, čemera i slave. Ali dan Kosovske bitke u tom nizu zauzima posebno mesto. Jer ni u jednom drugom boju nije ispoljena takva briljantna duhovna snaga pravoslavne vojske.

Da, sa vojne tačke gledišta srpska vojske jeste toga dana doživela poraz. Ali svaka bitka sem svoje spoljne strane ima i onu drugu. Mi čuvamo predanje o čudesnim i duboko simboličnim događajima koji su prethodili boju na Kosovu i pratili tu bitku.

Uoči bitke sveti prorok Ilija doneo je knezu Lazaru poruku od Bogorodice: ako Lazar izabere carstvo zemaljsko, pobediće, ako se opredeli u korist carstva nebeskog - neka pričesti vojsku svoju uoči izginuća, koje neće izbeći ni on, ni njegovi vitezovi. I knez Lazar se obraća molitvom Bogu:

Mili Bože, što ću i kako ću?

Kome ću se privoleti carstvu?

Ili ću se privoleti carstvu,

privoleti carstvu nebeskome ,

da ili ću carstvu zemaljskome?

Ako ću se privoleti carstvu,

privoleti carstvu zemaljskome,

Zemaljsko je zamaleno carstvo

A nebesko uvek i doveka...

I knez Lazar, a zajedno sa njim i sva pravoslavna vojska, čine svoj izbor – izbor večnog carstva nebeskog. Oni ulaze u boj sa superiornijim neprijateljskim snagama. Postavlja se pitanje: zašto? Jer, kako sledi iz gore navedene poruke, pobediti oni ne mogu – takva je kazna Gospodnja. Međutim, za pravoslavce, svesne prolaznosti i uzaludnosti svih zemaljskih pobeda i carstava, takav poraz jednak je velikoj i slavnoj pobedi. Pobedi Duha nad telom. Večnog nad ovovremenim i sujetnim.

Kako to pravilno ističe publicista Marko Marković, za Srbe je Kosovo isto što i Golgota za svakog hrišćanina. Na Kosovu se žrtvuje čitav jedan narod. Otuda i najočiglednija paralela sa Golgotom. Da li se ikada dogodio veći poraz od raspeća Hristova na Golgoti? Međutim, hrišćani, oplakujući Hrista, istovremeno slave Njegovo Vaskrsnuće. Poraz je Božja kazna u ime iskupljenja. Dušu naroda pritišće toliko grehova, da se oni mogu jedino krvlju saprati i iskupiti. Narodna svest smatra kosovsku žrtvu bogougodnim delom. Jer onaj koji sa Hristom pati, taj će se sa Hristom i spasiti. Ko je sa Hristom razapet, sa Hristom će i vaskrsnuti. Kao što je posle Golgote usledilo Vaskrsenje Hristovo, tako je i posle Kosovske bitke usledilo vaskrsnuće naroda srpskog. Po rečima svetitelja Nikolaja Velimirovića, Kosovo je „zaustavilo moralni raspad srpskog naroda, dalo nam čitavu galeriju vitezova vere, časti i samopožrtvovanja, koja se nesumnjivo ceni više od nekakve galerije mermernih kipova, koje su u mirno vreme stvorili narodi koji nisu imali svoje Kosovo“.

Srpska vojska na Kosovu polju iskazala je lik istinski pravoslavne vojske, za koju je Više i Večno važnije od vremenskog i prolaznog, a carstvo nebesko – važnije od zemaljskog. Zato je Vidovdan praznični i nezaboravni dan za sve nas – pravoslavne ljude Srbije, Rusije, Bugarske, Grčke i bilo kojih drugih zemalja.

Danas je mesto bitke – pokrajina Kosovo i Metohija, kolevka srpske kulture i državnosti, središte ogromnog broja pravoslavnih svetinja – okupirano od strane albanskih separatista pod rukovodstvom i uz svesrdnu podršku njihovih zapadnih mentora, i faktički je otrgnuto od Srbije. Ponovo, kao i pre 620 godina, zbog grehova naših i zbog našeg duhovnog siromaštva i unutrašnjih razdora, neprijatelji pravoslavne vere praznuju zemaljske pobede. Preostali na Kosovu Srbi izloženi su surovim lišavanjima i progonima. Ko će im pomoći?

Knez Lazar, primajući mučeničku smrt u bici, verovao je da njegova žrtva vodi u buduće Vaskrsenje, da njegov vremenski poraz predodređuje buduću Pobedu. Na nama, koji poštujemo njegov podvig – pravoslavne hrišćane i patriote, kako u Srbiji, tako i izvan njenih granica – u prvom redu na nama leži ta dužnost. Ne mogu, niti imaju pravo potomci junaka palih 1389. godine na Kosovu polju da dopuste da sveta pravoslavna zemlja Kosovo i Metohija ponovo bude izgubljena za Srbe, nemaju pravo da njihovu žrtvu učine uzaludnom.

Samo zahvaljujući ukupnim naporima svih pravoslavnih, neravnodušnih na sudbinu Kosova ljudi, pokrajina ponovo može postati srpska. Nema nade u to da će situaciju razrešiti zvanične vlade, „svetska zajednica“ i kojekakvi militaristički instituti današnjeg sveta. Ne nadajmo se „u knezove i sinove ljudske“ (Ps.145). Nećemo prebacivati našu dužnost ni na kog drugog. Jedino ako mi – pravoslavni – prevaziđemo unutrašnje razdore, ako duhovno stasamo i naučimo se snazi duha Hristova, ratnom iskustvu i mudrosti, možemo izdržati i pobediti u novoj Kosovskoj bici.

„Svet sav u zlu leži“ – kaže sv. apostol Jovan Bogoslov (1 Jn. 5,19). To jest, zlo je uobičajeno stanje našeg grešnog sveta i mi nismo kadri da u potpunosti iskorenimo to zlo. Da li to znači da mi treba da budemo ravnodušni, da lenčarimo i ne pomišljamo na borbu za srpsko Kosovo? Ne, i još jednom ne!

Odredivši svakom od nas mesto u ovom svetu, Gospod nam je dao razum i slobodu volje, pozvao nas na dejstovanje. Kako nas uči sv. Apostol Jakov, „kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva“ (Jak. 2,26). I borićemo se protiv zla u meri naših snaga i moći. Knez Lazar, opredelivši se uoči bitke za carstvo nebesko, nije dokoličario, nije položio oružje niti je pokrenuo vojsku u povlačenje. Upustio se u boj i time pokazao primer da se mora vršiti svoja dužnost čak i onda kad nema nade u zemaljsku pobedu.

Zato se na Vidovdan mi ponovo i ponovo sećamo podviga kneza Lazara i molimo ga za svetu pomoć. Mi verujemo u to da se on zauzeo kod Gospoda za mnogostradalnu zemlju Kosovo i Metohiju i njene pravoslavne ljude.

Sveruski pokret „Kosovski front“ čestita svim pravoslavcima veliki duhovni praznik, želi duhovnu snagu i uspeh u našem zajedničkom svetom poslu oslobođenja Kosova i čvrstu veru u buduću Pobedu.

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2268