Mlečna afera – piti ili ne piti, pitanje je sad

Ako se uzme u obzir da biti ,,IN“ podrazumeva praćenje i robovanje trendovima, građani rešiše da, kao mnogo puta, postanu manipulativno podlegle ovce i donekle daju doprinos medijskoj pompi. Iznenada, nacija je postala mleka sita. Da li je uzrok tome povišen nivo kalcijuma ili ljudska sklonost prihvatanju klišea, pitanje je sad. No, u ovom aktuelnom mlečnom slučaju „Piti ili ne piti, pitanje je sad˝. Od mleka kao osnovnog činioca razvoja jedinke, do potencijalnog ubice.

Ko je krivac ili, blaže rečeno, uzročnik? Na koga se sada upire prstom? Na optuženičkoj medijskoj klupi prisutno je mnogo lica. Kukuruz, kao primaran izvor zaraze usled prisustva alfatoksina. Pošteđene sumnje nisu ni krave, iako ni krive ni dužne. Međutim, kako je zavladala opšta histerija, zanemaruje se činjenična razlika homo sapiensa kao svesnog bića od životinje. Za sve koji su je zaboravili, sledi stih Bore Đorđevića: „Ja sam homo sapiens, ja sam biće svesno˝. Iako su vidni pokušaji da uđemo u Evropu, toliko još nismo uznapredovali da srpska životinja razabira šta će uneti u digestivni trakt. Svakako, na oprezu neka budu ovce i koze.

Iako ozbiljna stvar, doza miksovanog podsmeha i ironije prisutna je i na TV ekranima, gde je odgovarajući primer situacija u kojoj voditeljka upućuje pitanje gostu da li želi da se posluži čašom vode ili mleka. U trenucima muke, malo šale uvek dobro dođe.

I dok je imalo, nije ga bilo dosta, a sad ga je i previše. Da je tetrapak mleka uneo strah i trepet, potvrđuje i situacija u prodavnicama prehrambene robe. Mlečni proizvodi se izbegavaju u širokom luku, štaviše gledaju se ispod oka. Ukoliko se situacija blagovremeno ne primiri i ne pokrene se opticaj potrošnje istih, potajno nam preti eksplozija pretovarenih frižidera sa prekomernim zalihama mlečnih proizvoda. Ako ništa, povoljan je trenutak za izvoz, u cilju poboljšanja izvozne snage Srbije.

Nismo svesni značaja nekog ili nečeg u svom životu, sve dok je prisutan/o. I dok čežnja i potreba za konzumacijom mlečne familije raste, u medijima se polemiše o nastaloj zbrci. Prisutne su i spekulacije da je čitava mlečna drama zapravo stvar politike. Odnosno, pokušaj nezadovoljne političke grupe da dovede u pitanje odgovornost vladajućih funkcionera.

Kolika je jačina medijskog uticaja i manipulacije svedoči i činjenica neravnomerne rasprostranjenosti njenih centara. Uzmimo za primer seljaka koji na svom imanju poseduje štalu i unutar nje sada aktuelne, animalne stanovnike. Svojim načinom života i funkcionisanja, zasigurno manju pažnju posvećuje praćenju televizijskog programa, novina i svakog oblika medija. Manji je stepen verovatnoće da će seljak stvoriti gard i izbeći njegovu upotrebu. Ostao je živ i zdrav i lišen javnih nagađanja.

Da li personaliteti koji su vršili uobičajenu potrošnju mlečnih proizvoda, shodno svojim potrebama, postadoše junaci, zaslužuju orden za hrabrost ili su sa druge strane, neobavešteni i nesvesni rizika moguće zaraze alfatoksičnim supstancama? Široka bi bila polemika.

Suština je da javno emitovanje spektakularnih vesti, naročito negativnih, deluje po principu razorne medijske petarde, koja pukne i tim tonom uznemiri široku masu. Ona je tu prisutna, prinuđena da čuje, pitanje je da li će prihvatiti servirano predjelo. Racionalno gledano, normalna je reakcija nesigurnosti, bojazni potrošača, jer su potencijalno izloženi ugrožavanju svog zdravlja. Uredno platiti željeni proizvod a u pitanje se dovodi njegova biohemijska ispravnost - prilično degutantno.

Može se posumnjati u odgovornost vlasti, koja dozvoljava sebi nekontrolu validnosti proizvodnog sistema ili uopšte, medija koji bombarduju raznovrsnim i nedovoljno potvrđenim tezama. Korišćenje medija za prepucavanje konkurentskih strana, izaziva efekat opšte panike građana i logično nicanje nepoverenja prema sopstvenoj državi.

Pored građana u ulozi potrošača, ovakve afere izazivaju problem i mlekarama, kao proizvođačima proizvoda koji su prepoznati kao uzrok opšteg haosa. Udara se na njihovo ime, tradiciju, poverenje i izgrađen imidž, koji je bitna stavka u formiranju slike o kompaniji.

U ovakvim okolnostima, moguće da se ni Marko Kraljević ne bi usudio da pola da vernom Šarcu. Naravno, kad se žar mlečnih tračeva ugasi, sve će se uredno zataškati, a narod će polako zaboraviti na Prvi mlečni rat a do tada s rezervom ispijati gutljaje milk-a. Isti reakcioni mehanizmi pretrpljeni su već u doba prezentovanja medijskih sadržaja na temu ptičjeg gripa, besnih mačaka, potom je usledio svinjski… Narod se polako ali sigurno privikava na konstantne pojave niotkuda jasnih pojava, te postoji nada da će razviti imunitet na medijske bacile i viruse.