HRONIKA:
UN: SITUACIJA U POJASU GAZE JE APOKALIPTIČNA. CELOKUPNO PALESTINSKO STANOVNIŠTVO JE U NEPOSREDNOM RIZIKU OD SMRTI OD BOLESTI, GLADI I NASILjA
MIROSLAV ALEKSIĆ GORANU VESIĆU: OVO SU PLODOVI VAŠEG RADA. ONO ČIME SI SE HVALIO U KAMPANjI, SADA UBIJA GRAĐANE. POČELI STE DA SPINUJETE DA „NISTE ODGOVORNI“ JER NAVODNO „NADSTREŠNICA NIJE REKONSTRUISANA“
ALEKSANDAR VUČIĆ: TRAŽIM I POLITIČKU I KRIVIČNU ODGOVORNOST ZA TRAGEDIJU U NOVOM SADU. NE ZNAM ZAŠTO NADSTREŠNICA NIJE RENOVIRANA, SVI SMO KRIVI U POSLEDNjIH 60 GODINA
VIŠE JAVNO TUŽILAŠTVO U NOVOM SADU: DO SADA JE IZ RUŠEVINA IZVUČENO 14 TELA STRADALIH. IDENTIFIKOVANA SU DVA LICA ŽENSKOG POLA – A.R. (21) I A.Ć.S. (35) I PET LICA MUŠKOG POLA – H.S. (27), M.M. (21), Š.Đ. (77), R.V. (69) I S.V. (45)
URUŠILA SE NADSTREŠNICA ŽELEZNIČKE STANICE U NOVOM SADU, AKCIJA SPASAVANjA I DALjE TRAJE: GRAĐANI SPONTANO POČELI DA PALE SVEĆE. PROGLAŠEN DAN ŽALOSTI U SUBOTU U CELOJ SRBIJI, A TRI DANA U NOVOM SADU
JANKO VESELINOVIĆ: ŽELEZNIČKA STANICA U NOVOM SADU PREDSTAVLjA SLIKU SRBIJE DANAS. ODGOVORNI SU SVI ONI KOJI SU BILI DVA PUTA NA NjENOM OTVARANjU - OD VUČIĆA DO VUČEVIĆA
MARINIKA TEPIĆ: NOVI SAD PLAČE ZA SVOJIM SUGRAĐANIMA I PUTNICIMA, A ŽELEZNICE SRBIJE BI DA SPERU KRIVICU SA SEBE, VESIĆA I VUČIĆA SKANDALOZNOM OBJAVOM DA „NADSTREŠNICA NIJE BILA PREDMET REKONSTRUKCIJE“
GORAN VESIĆ: "NADSTREŠNICA KOJA SE OBRUŠILA NA NOVOSADSKOJ ŽELEZNIČKOJ STANICI NIJE BILA REKONSTRUISANA. NAREDNIH DANA BIĆE UTVRĐENO KO JE ODGOVORAN ZA TO"
ORGANIZACIJA „STAV“ POZVALA GRAĐANE NA PROTEST VEČERAS U 20 SATI NA TRGU SLOBODE U NOVOM SADU: „KO JE ODGOVORAN?“
VESNA TURKULOV, V.D. DIREKTORA KLINIČKOG CENTRA VOJVODINE: TRI OSOBE U VRLO TEŠKOM STANjU SU DOVEZENE U URGENTNI CENTAR, SVE SU ŽIVOTNO UGROŽENE
SSP: ONI KOJI SU UČESTVOVALI U REKONSTRUKCIJI STANICE DA SE NAĐU PRED LICEM PRAVDE. SRCE: ZA TRAGEDIJU U NOVOM SADU MORAJU DA ODGOVARAJU SVI NADLEŽNI. ALEKSIĆ: HITNO UTVRDITI LANAC ODGOVORNOSTI ZA TRAGEDIJU U NOVOM SADU
IVICA DAČIĆ: JEDANAEST TELA JE IZVUČENO IZ RUŠEVINA NADSTREŠNICE ŽELEZNIČKE STANICE U NOVOM SADU, TRI OSOBE SU SPASENE. OVAJ BROJ SIGURNO NEĆE BITI KONAČAN. NAŽALOST, HITNA POMOĆ NIJE IMALA PUNO POSLA
Početna strana > Debate > Kuda ide Srbija > Šta je srpski nacionalni interes danas?
Kuda ide Srbija

Šta je srpski nacionalni interes danas?

PDF Štampa El. pošta
Debata   
sreda, 24. septembar 2008.
U organizaciji Srpske liberalne stranke i Udruženja Srba iz Hrvatske u prostorijama Mesne zajednice Terazije 45 u Beogradu, 19. septembra 2008. godine održana je rasprava na temu „Šta je srpski nacionalni interes danas“. 

Osim eminentnih naučnih radnika iz Srbije u raspravi su učestvovali i predstavnici Srba iz okruženja. Najpre je akademik Kosta Čavoški podsetio na „Načertanije“ Ilije Garašanina i naglasio da se nacionalni program javno ne obelodanjuje nego se u srcu nosi. Po njemu prvi nacionalni interes je očuvanje teritorijalne celovitosti Srbije, pre svega Kosova i Metohije gde se konstituisala samozvana arbanaška država. Drugi prioritet je u vojnoj sili koja se stalno smanjuje, obezglavljuje i razoružava i sada uglavnom služi za parade dočekujući strane predstavnike. Srbija nije toliko bogata da bi imala profesionalnu vojsku a takva vojska sklona je i pučevima. Kada bi bio usvojen predloženi Nacrt statuta Vojvodine on bi zasigurno doprinjeo daljnjoj razgradnji države. Vojvodina bi tako postala „država u državi“ i imala svoje državne simbole, predstavništva u inostranstvu a Mađari bi kao nacionalna manjina bili okupljeni u Subotičkom okrugu, gde bi se teritorizovali i postavili pitanje otcepljenja. A posle toga na red bi došla Raška ili srpski dio Novopazarskog sandžakata. Namera je svetskih moćnika da ukinu i Republiku Srpsku. U tome imaju podršku Muslimana i Hrvata koji po ustavu kao konstitutivan narod imaju pravo veta u Republici Srpskoj. Posebno je tužna situacija u Crnoj Gori gde se standardizuje crnogorski jezik ali se nada da je to privremeno stanje i da neće duže potrajati. Srbija bi trebala da vodi prosrpsku politiku prema Crnoj Gori i da pomaže srpske škole i traži ravnopravnost za ćirilicu.

 

Prof. dr Dragoljub Kavran naglasio je da Srbija nije još definisala svoje strateške interese. Za razliku od okruženja nije došlo ni do nacionalnog pomirenja. Srbija još nije demokratski zrela zemlja u kojoj bi se pojavilo multistranačko telo koje bi predlagalo rešenje za naciju. Umesto toga teži se unisonosti kroz jednu stranku. Tu su zatim demografski i ekonomski problemi. Da bi se predupredile teritorijalne pretenzije okruženja vojska i policija moraju da jačaju. Uz sve ovo ocenjuje da je korupcija najveći neprijatelj države. Založio se za dobijanje informacijskog rata, što urgentno nameće slika stvorena u svijetu o Srbima unazad dvadeset godina. 

O problemima Kosova i Metohije govorio je Marko Jakšić. U našim školama deca uče da su Albanci potomci Ilira a onda su došli Srbi koji su zauzeli njihovu teritoriju. Dok traju teritorijalni sporovi vojska se svodi na nivo vatrogasnih brigada. Politička je alhemija (i Kosovo i EU), sve bi Evropa oprostila samo da se Srbija odrekne Kosova. Kako da Srbija dopusti da se Euleks instalira na Kosovu kada je njegova misija da uspostavi kontrolu albanske države na Kosovu i Metohiji koju nisu u stanju da uspostave sami Albanci. 

Prema Ivanu Stoiljkoviću predsedniku Demokratske partije Srba u Makedoniji i narodnom poslaniku u Sobraniju Makedonije, nacionalni interes Srba u okruženju je jaka i moćna država Srbija. Ako slabi položaj Srbije u isto vreme slabi i položaj Srba u okruženju i obrnuto. Svaki diplomatski uspeh Srbije jača i položaj Srba u okruženju. Problem je što u Makedoniji Srbi nemaju svoju crkvu ni nastavu na srpskom jeziku. Bez ovog za politički uspeh šanse su male. Nakon ulaska u vladu učinjeni su neki pomaci ali poseban problem biće priznanje Kosova od strane Makedonije. I dok postoje realni problemi stranke u Srbiji žele svoje ekspoziture u susednim državama. Ne postoji konsenzus stranaka oko položaja Srba u okruženju. Kada bi dolazili inputi iz Srbije stanje bi bilo mnogo bolje. Sve ovo doprinosi da se u poslednje vreme broj Srba u Makedoniji drastično smanjuje. Bez podrške njihov položaj će biti kao i položaj Srba na Kosovu i Metohiji. 

Dušan Janjić je naglasio da Srbija između ostalog ima dva problema- neodgovornu i nekompetentnu vladu i slabe institucije. Oni žure u EU a ne znaju šta ih tamo čeka. Suština je u odlučivanju a ne da tamo budu na galeriji. Srbija u ovom momentu nema kapacitet države pa treba delovati na povrađaju državnosti. Prioritet je ekonomija i strategija energetskog razvoja. Poseban problem predstavlja zanemarivanje poljoprivrede i što nema zakona o zadrugama. 

U polemički intoniranom izlaganju dr Čedomir Antić je predložio donošenje zakona o srpskom narodu u kome bi našle svoje mesto i bitne dimenzije strategije kojom se ostvaruju nacionalni interesi.

O problemima izbjeglica i Srba u Hrvatskoj govorili su Jovo Kablar i Milojko Budimir. Još je jednom ocenjeno da se slabo odvija proces integracije i povratka. Hrvatska vešto izigrava sve potpisane sporazume tako da su Srbi u Hrvatskoj još uvijek građani drugog reda. Nije vraćeno oko 40.000 oduzetih stanarskih prava, zaostale penzije, deonice, nije rešeno više od 10.000 zahteva za obnovu kuća. Postavlja se pitanje može li Hrvatska u evropske integracije bez ispunjenja ovih zahtjeva. 

U raspravi su učestvovali akademik Mihajlo Marković, Milovan Jeremić, predsednik SLS, Petar Lađević, Nikola Milovančev iz Slovenije, Simon Đuretić i Đorđe Mamula, ispred Advokatske komore Srbije. 

Govoreći o ulozi Srpske pravoslavne crkve, protojerej-stavrofor Dragomir Ubiparipović je konstatovao da najsažetiji srpski nacionalni program predstavlja poruka vladike Nikolaja Velimirovića da Srbi treba da se „slože, umnože i obože“. Dok je protojerej Velibor DŽomić konstatovao da danas najveća pomoć treba Srbiji.

Na kraju je predsedavajući Aleksandar Nedić iz Srpske liberalne stranke predložio da se formira radna grupa koja bi na osnovu rasprave ponudila zaključke. Sa ovim bi zaključcima bili upoznati sve relevantne institucije u državi koje u ovom momentu kreiraju zvaničnu politiku. Zaključeno je da Srbi u okruženju nisu dijaspora nego starosjedilački narod koji mora dobiti adekvatnu zaštitu od Matice. Predloženo je da se pri Ministarstvu za dijasporu formira Odsek za susjedne zemlje koji bi se bavio ovom problematikom i Centar za istraživanje zločina koji su počinjeni nad Srbima u vreme poslednjeg rata. Srbija mora biti odlučna i politički jedinstvena u odbrani svoje celovitosti na principima zasnovanim na međunarodnom pravu, odlukama UN, poštovanju ljudskih prava i demokratije. Međunarodna zajednica treba da se odnosi prema Srbiji u skladu sa principima međunarodne saradnje, ne mešajući se u unutrašnje stvari, izbegavajući duple standarde.