Ako FSS ne želi da im Luković u sredu smečuje loptu u petercu protiv Australije, pod hitno, o svom trošku, treba da šalje u Afriku jednog belog (a po mogućstvu i jednog crnog) maga, sa katancem! Da „zaključa“ loš džudžu (i ruke srpske odbrane), a reprezentaciji otključa vrata završnice.

Konkurs dakle, uređuje jednu morbidnu ranglistu žrtvi po kojoj su one iz '96 veći skandal od onih iz '99, ili od onih iz 1914. ili recimo, 1941. godine?

„Zamrzavajući“ u određenom okviru ono što je živa pisana reč i neprekidna igra označitelja, kako bi to Derida nazvao, savremene književne sablasti pretvaraju književnost u političkog monstruma, čime ona postaje još jedna crtica iz liberalno-demokratskog paviljona srpske svakodnevne politike.

Međutim, iako se nova vlast deklarativno zalagala za usvajanje evropskih demokratskih standarda i punu afirmaciju nezavisne regulatorne prakse, ubrzo je postalo jasno da ni novi vlastodršci, a ni oni koji su s njima došli u paketu, nisu želeli da se olako odreknu uticaja na medije.

Svetozar Stojanović, taj neponovljivi čovek, mislilac i delatnik začuđujuće energije i neuništive vedrine svima će nedostajati. On je bio i ostaje primer toga kako se može osmisliti kratko i prolazno postojanje.

„Samoobmana je ubitačna i za ljude i za narode“, govorio je Njegoš. Mi smo u istoriji često podlegali takvim samoobmanama i pristajali na žrtvovanje najsvetijih nacionalnih interesa u ime održavanja raznih ideoloških himera, kao što je bilo i jugoslovenstvo.

Rodonačelnik ove porodice ujahao je u Beograd 1944. godine, zacarivši se kao Nova Vlast, iako ovaj teroristički režim nije bio izbor srpskog naroda već naših zapadnih saveznika.

Kada biste s njim vodili neki ozbiljan, intelektualni razgovor, ništa se ne bi osećalo od onog pritiska koji neki društveni autoritet sa sobom nosi, koji je profesor nesumnjivo imao i na koga je uvek mogao da se pozove, u manje ili više eksplicitnom obliku.

Takva je politika, i takav položaj pisca u njoj… Ona nameće sputanost u mišljenju i prosuđivanju; budući koristoljubiva, lako zapada u prostaštvo. Pitanja se grubo uprošćavaju, po cenu intelektualnog nepoštenja, pa i laži.

Nije preterano reći da je profesor žrtvovao vlastiti život zarad ideja u koje je verovao. I sigurno bi poživeo još mnogo da je svoje poslednje godine proveo onako kako većina ljudi iz njegove generacije provodi, u zatišju i spokoju.