Deca i politička korektnost

Kroz istoriju čovečanstva, dokazano najskuplja bila je i ostala slobodna misao – čak toliko, da se ne zna ni približan broj onih koji su životom platili geslo: “Od istine, lepše pesme nema.”

Kako bilo, tako i ostalo: ono što su nekada ućutkivali carevi i kraljevi, velikaši, giljotina i inkvizicija, revolucionari, danas čine bankari, političari i njima bliski mediji. Slobodne misli probijaju se po retkim profesionalnim štampanim, a mnogo češće, elektronskim web sajtovima sveta.

Milioni ljudi, u ilegali svojih domova, traže slobodnu reč. Ni više medija, ni manje slobodnog izveštavanja, naročito u Srbiji. Prošlog leta, kada je obeležavana godišnjica tragične smrti banjalučkih beba, retki su bili beogradski mediji koji su vest objavili, a posebno je uočljiv bio muk na samoproklamovanim “demokratskim” medijima.

Šta se dogodilo u Banja Luci te ratne 1992. godine? Zbog rata, zatvorenih kopnenih koridora i zabrane letova (SB UN), boce punjene specijalnim kiseonikom za inkubatore, nisu mogle da budu dopremljene iz Beograda u Banja Luku. Avion je satima čekao dozvolu za poletanje na pisti beogradskog aerodroma. Tada je u Banja Luci umrlo 12 beba rođenih između 22. maja i 19. juna, a dve su umrle kasnije. Svake godine u Banjaluci okupe se majke, žene različitih nacionalnosti i vera, da se sa rođacima i prijateljima, poklone senima svoje umrle, tek rođene dece. Nema čoveka da mu se srce ne stegne pred tolikim bolom.

Zato muk beogradskih medija još više naglašava grotesku medijske scene u Srbiji, i dezavuiše profesionalnost i etičnost urednika i novinara koji tako nešto prenebregavaju. Kako mediji sem informisanja, treba da imaju i obrazovnu, kulturnu i humanu dimenziju, ovaj, samo jedan u nizu, akt nečinjenja postao je neukusno česta praksa kada su žrtve, ne samo srpske, u pitanju. Medijski je zločin brisati tragove zločina nad ljudima. I što je najstrašnije, dečjim žrtvama. To je i zločin prema sopstvenom naraštaju: uskraćujući informacije i cinjenice relevantne za opstanak naroda, urednici i političari, umanjuju sposobnost realne percepcije društva i mogućnost predviđanja budućeg razvoja, bezbednosti i saradnje s drugima.

Tako nešto, nezamislivo je u Izraelu. Poučeni strašnom sudbinom svoga naroda, Jevreji hiljadama godina svakodnevno uče svoje mlade: „Pazi i dobro se čuvaj da ne zaboraviš događaje što si ih svojim očima video; neka ti ne iščeznu iz srca ni jednog dana tvoga života. Naprotiv, pouči o njima svoju decu i decu njihove dece.”

(Peta knjiga Mojsijeva, 4:9)

A i u Parizu vladaju podobni, tj. politički korektni, bar u XVII arondismanu. Krajem februara ove godine, srpska dijaspora na svom sajtu  objavila je vest o otkazivanju izložbe crteža dece iz srpskih enklava KiM-a u Parizu. Ni jedan beogradski medij to nije preneo. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije odmah je obavešteno.

Naime, gradonačelnica 17. arondismana u Parizu, Brižit Kister, pozvala je da izložba „Vizija rata u pogledu dece“ koju su organizovala udruženja „Solidarnost-Kosovo“, „Istina i pravednost“ i „Društvo rusko-srpskog prijateljstva“ bude postavljena u njenoj opštini.

Dvesta trideset crteža i akvarela koji svedoče o ratu, krvi, stradanjima, otmicama, bombardovanju, iz srpskih sela iz okoline Peći u Pariz je doneo, francuski reporter, Frederik Sajo.

Gradonačelnicinu intervenciju da se odstrane crteži koji oslikavaju današnju situaciju na KiM, organizatori, čuveni novinar Luj Dalmas, njegova supruga Zaza sa saradnicima, odmah su usvojili i izvršili prvu “cenzuru”.

Nakon dva dana, kada su dečji radovi već uveliko bili postavljeni, a pozivnice poslate na 3000 adresa, uoči samog otvaranja izložbe, Kister je naredila da se izložba otkaže, a crteži odmah iznesu. Kao razlog, navela je da je na crtežu devojčice s Kosova,“ prepoznala“ aluziju na MSP Bernara Kušnera (vojnik KFOR-a koji drži golubicu na uzici) što je ocenila „političkom provokacijom i uvredom“!

Luj Dalmas (88), predsednik udruženja „Istina i pravednost“, predao je slučaj advokatima: „Naš cilj je istina i nećemo odustati. Ovo je skandal – poručuje veteran francuskog novinarstva, podržan od strane bivšeg ministra spoljnih poslova Francuske Rolana Dime, poznatog advokata Zaka Verzesa i brojnih simpatizera.

Oduzeti pravo deci iz jedinog evropskog geta, srpskih sela s Kosova i Metohije da se likovno iskažu i svoja viđenja podele s Francuzima, govori o ličnosti gradonačelnice, ali i političkoj korektnosti (podobnosti), auto-cenzuri i cenzuri, koja baca senku na nekada raskošno slobodni galski duh.

Iluzorno je i načinjati dilemu o pravim Francuzima – da li su to bili oni koji su ginuli sa rečima: „Sloboda,bratstvo i jednakost“ na usnama, bili naši saveznici u oba svetska rata, poštovali velikane poput De Gola, Malroa, Sartra ili ovi „politički korektni“, poput Mme Kister  i čuvenog doktora “Bez granica” danas?

Svako uopštavanje bilo bi pogrešno, a gradonačelnica ne samo da je obrukala francusko gostoprimstvo, već je svojim nekulturnim gestom, pogazila svim svetskim poveljama garantovana, dečja prava na slobodu i izražavanje.

Tako su deca s Kosova, taoci ljudske oholosti, agresije i, zašto ne reći precizno, primitivizma. „Dajte makaze, da presečemo to uže, da golub mira odleti u slobodu i neka bude sloboda svima!“, poručuje Zaza Dalmas, ne odustajući od borbe za svet jednakih.

Analiza diskrepance reči i dela predsednika Tadića i njegovog tima, čini izlišnim i postavljanje pitanja o izostanku postavljanja izložbe u prostorije (a ima ih više no dovoljno) ambasade Srbije u Parizu ili Kulturnog centra Srbije preko puta Bobura? Ili u Parizu za Tadića i Jeremića Kosovo nije Srbija? Ili su to “samo” dečji crteži, ne tako glamurozni kao Rolan Garos? Ili je premnogo očekivati da sem parole “Kosovo je Srbija” nešto, konačno, i učine!?

Lepota dečjih crteža i humanost dečjih poruka, odbila se o grudu ohole „političke korektnosti“. Jednu od najlepših pesama o ljudima i za ljude, napisao je baš Francuz, pesnik i humanista Pol For: „Kada bi svi ljudi sveta jedni drugima pružili ruke, načinili bi kolo oko sveta.“

Kako se verbalni i vizuelni delikti uvode na mala vrata svuda u svetu, ne samo u današnjoj Srbiji, ovaj divni mislilac mogao bi da bude cenzurisan od sorte a la Mme Kister, ali i naših urednika i “politički korektne” vlasti zbog:

1. Udruživanje u globalističku (sveta)…

2. Pro-srpski orijentisanu (kolo)…

3. Masovnu organizaciju (svi ljudi)….

4. S ciljem da uzurpira i povredi političku korektnost (pruže ruke) na kojoj počiva današnji svet.

Upravo je stigla vest da je izložba crteža srpske dece s Kosova postavljena u Ruskom domu kulture u Parizu.