Eutanazija najstarijeg medicinskog časopisa na srpskom jeziku?

Da, eutanazija je teška i bolna odluka – čak i kada se donosi na zahtev samog pacijenta kome su dozlogrdile patnje i takav život, pa čak i onda kad alternative i nema (zvuči li Vam poznato ono: "... nema alternative?": ko zna, možda to i nije slučajno). "Pacijent", Srpski Arhiv za celokupno lekarstvo (u daljem tekstu: SA)[1] jeste star – rođen je 1874. godine, ali je držeći i – koliko mi je poznato – starac bi sigurno želeo još dugo da poživi... Tim pre što je duboko svestan da mu je jedan od najvažnijih ciljeva, još od osnivanja, bio "...između ostalog i stoga da bi negovao baš – srpski jezik!..."[2].

Izgleda da ovde, kao i u sličnim situacijama, onima koji treba da donesu odluku o eutanaziji – ona uopšte nije bolna i kao da jedva čekaju da je izvrše: gazda (stanodavac) i rodbina (naslednici), iz raznih interesnih uglova igraju veliku – i ne uvek baš pohvalnu, sebičnu – ulogu. Da ne govorimo dalje u zagonetkama – pod (figurativno) "gazda" treba čitati: Srpsko lekarsko društvo[3] (SLD) , a pod (figurativno) "naslednici": Uredništvo SA. U uredništvu se nalazi (koliko sam uspeo da nabrojim) 27 članova: osim glavnog i odgovornog urednika, prof. dr Pavla Milenkovića, tu je još 3 akademika, 22 prof. dr-a i 1 docent dr). Reći ćete: dobro – a čemu ta eutanazija, i kako se ona planira? Na pitanje "čemu?" (ili cui bono?) vratićemo se pred kraj teksta – a na "kako?" odgovaram ovom, do mene slučajno dospelom i verujem prilično pouzdanom, verzijom: na sednici Uređivačkog odbora SA, održanoj 27.9.2012. godine, predsednik SLD i akademik SANU, prof. dr Radoje Čolović, izneo je i obrazložio predlog da, od 1. januara 2013. godine, časopis (SA) prima samo radove i priloge na engleskom jeziku (?!). Bože, Bože – ako ih primaju samo na engleskom, kako li onda da ih objavljuju – pa, valjda, opet samo na engleskom (ali, to se prećutkuje – zgodan je taj eufemizam: "prima samo na engleskom jeziku", zar ne?). Kako se čuje, prethodni Uređivački odbor je u načelu prihvatio ovaj predlog. Međutim, izgleda da je (slučajno, ili ne?) zaboravljeno da se ova odluka prosledi Predsedništvu SLD, koje treba da donese konačnu odluku. Jezivo: skoro da zvuči kao ono zlokobno "konačno rešenje"! Ta odluka bi trebalo da bude donesenana sastanku Predsedništva SLD, koji se predviđa za 26. oktobar o.g. U tom cilju je od članova Uređivačkog odbora SA (a pretpostavljam, i od predsednika sekcija SLD) zatraženo da iskažu svoje mišljenje. Imam dozvolu da citiram samo jedno od njih (predsednika Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva). Citiram:

"Uredništvu SA

Odluka da Srpski arhiv počne da se štampa na engleskom jeziku, u najmanju ruku je samoubilačka. (Bez obzira na okolnost da je VSP[4] to već uradio!)

Hoće li to povećati njegovu čitanost, ovde u Srbiji?

Dok je sa druge strane ovo rekvijem za poslednji i jedini medicinski časopis koji se od svog postanka štampa – ćirilicom.

Znači, zbogom ćirilici, a uz nju, zbogom i srpskom već podosta iskvarenom jeziku u medicini.

A Srpski arhiv je i osnovan između ostalog i stoga da bi negovao baš - srpski jezik!

Poraz!!!

Poraz je to silan, nenadoknadiv. Ako se ova odluka usvoji!?!

A da ne govorim o tehničkim problemima:

a) Cvaki autor će biti dužan da plati prevodioca, jer ne vlada dovoljno engleskim jezikom. 

b) A recenzenti? Vladaju li i oni engleskim, dovoljno sasvim dovoljno? (Ako se izuzme većina, koja je što se svog znanja tiče na nivou "Aj kil ju, gringo!")

ITD.

Brana Dimitrijević, predsednik sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva“

Zgrada Srpskog lekarskog društva

Osim ovog, imao sam uvid u još dve reakcije. Obe, naravno, na latinici – a kako bi drugačije? Pa, zaboga – imamo posla sa “modernim“ ljudima! Autori su mi poznati, ali ne smem da im navodim imena. Jedan predlaže da se makar samo radovi iz istorije medicine štampaju ćirilicom, a drugi je beskompromisan: engleski – pa engleski, i to ti je!

Ja nisam član SLD, ali su mi u mladosti (1969. i 1970. godine) – verovatno znatno pre no što je velika većina članova sadašnjeg Uredništva SA i Predsedništva SLD diplomirala – izašla dva rada u SA. Zato sam i ogorčenim pismom reagovao na tu vest. Dajem samo relevantan izvod iz pisma[5].

Vratimo se sada na pitanje "čemu", a na kraju razmotrimo i pitanje "šta to znači".

Što se prvog pitanja tiče, trebalo bi poznavati obrazloženje koje je za ukidanje srpskog jezika dao akademik SANU(!), predsednik SLD. Nažalost, to nisam video – ali takva monstruozna ideja ionako se ničim ne može opravdavati. Mogu samo da nagađam da je to bilo nešto u vezi sa "širenjem saznanja u svetu o dostignućima srpske medicine" (ma šta to značilo) – a to je danas, naravno, "moguće jedino na engleskom". E, neće biti baš tako, dame i gospodo – namerno ne govorim "kolege"! To dobro znam iz iskustva. Autor sam sedamdesetak stručnih medicinskih radova, a od toga: na srpskohrvatskom – kako se tada taj jadni, izmučeni, jezik zvao: 9; na engleskom 43 (između ostalih u Nature, New England Journal of Medicine, Lancet, British Medical Journal, itd..), na holandskom 6, a ostalo na nekim drugim jezicima. Ako sam želeo da dobijem širu čitalačku publiku, pisao sam na engleskom i radove slao u gorepomenute časopise “Prve lige“ – ali u tom slučaju sam uvek morao zadovoljiti i znatno oštrije kriterijume kvaliteta pomenutih časopisa i proći anonimiziranu recenziju za prijem, ili doživeti odbijanje teksta za objavljivanje (a i to mi se događalo). Dakle, niko ne sprečava lekare iz Srbije da to isto čine, zaobilazeći i ostavljajući na miru SA. Zbog toga nije potrebno bukvalno ubijati klasični SA! Mislim da u tom grmu i leži neki (bar mali) zeka – jer znatno je lakše doneti odluku da se srpski SA ukine i nova verzija – neki "Nju SA" – izdaje isključivo na engleskom jeziku. Uzgred budi rečeno – kako će se to čudo zvati – pa ne može "Srpski Arhiv za celokupno lekarstvo", to bi bio besramni falsifikat! Tako se, valjda, računa da će se po osveštanom lokalnom principu “ja tebi – ti meni“ lako (naravno u zavisnosti od toga “ko je ko“ u srpskoj medicinskoj hijerarhiji), ubacivati drugo- i trećerazredni radovi – ali sada na "finom", na engleskom, u taj "Nju SA", nadajući se da će se tako lakše ubaciti i u međunarodne kriterijume za citiranja, toliko neophodne za napredovanje u tzv. "naučnoj karijeri". Eto vam i verovatnog odgovora "čemu?" (mada se, siguran sam, u tome jako varaju).

Sajt Srpskog Arhiva za celokupno lekarstvo 

A sada malo o onome “šta to znači?“ Ličnosti koje će doneti onu gorepomeunutu "konačnu odluku" o eutanaziji nad skoro 140-godišnjoj starini (bolje rečeno: o njegovom svirepom ubistvu!) nisu nikako neuke i odlično znaju šta i zašto to rade – tako da se za njih nikako ne može reći: "Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta rade".

Znam da u srpskom društvu postoji dosta snažna i preglasna struja koju mnogi nazivaju “druga Srbija“, i kojoj se sa mnogo opravdanosti pripisuje takozvani autošovinizam. Međutim, ukoliko se ostvari goreopisana namera svirepog ubistva jedinog medicinskog časopisa na srpskom jeziku štampanog ćirilicom, to će biti čak i stepen izvitoperenosti duha gori od autošovinizma – to će biti pravi kulturni autogenocid!

Kada se malo bolje razmisli, osvrne oko sebe i vidi svuda preovlađujuće prisustvo "pidgin english" i hrvatske latinice u srpskom javnom i kulturnom životu, na ulicama, u trgovini, u reklamama... teško je oteti se utisku da se ne radi o ostvarivanju neke vrste plana – da ne kažemo baš i da čovek postane makar i nevoljni pristalica teorije zavere. Nestajanje ćirilice nezadrživo napreduje – a o tome je, između ostalih, i Vasilije Kleftakis dokumentovano pisao na ovom sajtu[6], uz demonstriranje da postoje dokazi da je to bio plan jugoslovenskih komunista[7]. Sadašnje vlasti praktično ništa ne čine da tome stanu na put, pa se taj razorni proces nastavlja. Ovim o čemu sada govorimo – o pretećem ukidanju jedinog srpskojezičnog, ćiriličnog medicinskog časopisa – prelazi se iz kvantiteta u novi jezivi "kvalitet": javljaju se "prve laste" potpunog ukidanja srpskog jezika u Srbiji, za sada samo u stručnoj periodici. Ali, ne zovu se "prve laste" uzalud "prve"!

Na srpskoj javnosti i političarima je da bar pokušaju, pre nego što bude prekasno, da tome stanu na put i tako spasu jedini srpski Srpski Arhiv za celokupno lekarstvo, pa da to – ako Bog da – bude "prva lasta" ozdravljenja nacionalne svesti. A - što se mene tiče: "Dixi et salvavi animam meam."

Jovan Kačaki (1939), lekar i specijalista medicinske mikrobiologije (Beograd), magistar (University of Rochester, School of Medicine and Dentistry, Rochester, NY.USA ) i doktor medicinskih nauka (Radboud Universiteit, Nijmegen, Nederland), više od 40 godina živi i radi u Holandiji. Sedamdesetak medicinskih publikacija na raznim jezicima, desetak istorijskih publikacija (istorija i bibliografija ruskih izbeglica u Kraljevini SHS/Jugoslaviji)