.jpg)
| Kulturna politika | |||
Gospodin Palma kao trendseter |
 |
 |
 |
| četvrtak, 10. jul 2008. | |
 U tekstu objavljenom u „Politici” pre održavanja majskih izbora tvrdio sam da je političko-ekonomski i bezbednosni sistem tako konstituisan da uopšte više nije važno kako i za koga građani Srbije glasaju. Zahvaljujući presudnom uticaju takozvanih spoljašnjih i unutrašnjih veto igrača (velike sile, tajkuni, bezbednosne strukture) put Srbije je nepogrešivo zacrtan, tako da političke partije de fakto predstavljaju tek sekundarne faktore odlučivanja sa vrlo ograničenim prostorom za bilo kakvo definisanje politike. Izbori i postizborni tok su čini mi se debelo potvrdili tu tezu, tako da se s pravom može tvrditi da je politika u Srbiji ušla u fazu kada se više ne može shvatati kao ozbiljna disciplina. Danas je politički život ovde zanimljivo posmatrati isključivo kao estradno-kulturni fenomen koji vredi istraživati kao niz različitih antropoloških i kulturoloških manifestacija jednog istog apsurdnog pozorja. Ko ne veruje u tezu neka mi objasni ko su ministarke pravde i finansija? U normalnim zemljama to su obično mesta na koja dolaze veoma jake i poznate političke ličnosti, sposobne da svoju viziju i program sprovedu i odbrane od napada sa svih strana. U novoj vladi Srbije ta mesta zauzimaju osobe bez ikakve političke težine, birokrate za koje verujem da su tu poslate po linijama koje opet nemaju nikakve veze sa partijskom politikom. Elem, o stvarnoj fenomenološkoj transformaciji politike u Srbiji najbolje govori prosvetljenje i evolucija gospodina Palme. Već je niz autora ukazao na dvolični tretman istog ovog gospodina u pojedinim medijima i krugovima (kako je od Palme, fana Mocarta i Betovena, postao gospodin Marković, neumoljivi branilac evropskih vrednosti). Ali to nije suština. Suština je da je Palma trendseter koji neumoljivo oseća, prati i postavlja trendove u Srbiji tako da mi nije jasno zašto gospođa Dakić-Mikić, Luna Lu i njihove koleginice uporno zaobilaze ovog čoveka. O stvarnom kretanju trendova u Srbiji prosečni posmatrač može da se nepogrešivo informiše po godišnjim spektaklima koje Palma organizuje u svom rodnom selu Končarevu. Ajde da vidimo šta je pre tačno godinu dana bilo moderno i u trendu: branimo Kosovo, okrećemo se braći Rusima i podsećamo na neka stara prijateljstva stvorena u vihoru rata i biznisa koji ga je neumoljivo pratio. Pod fantastičnom šatrom sa parketom i tepisima bilo je najviđenije društvo narodnjačke koalicije sa sve premijerom, Veljom, čitavom svitom ministara i direktora javnih preduzeća. Bio je i njegova ekselencija ruski ambasador, i gospođa Jadranka Šešelj koja je sedela pored njega. Vrhunac je bio kada je njen suprug iz Sheveningena preko mobilnog telefona i razglasa svim učesnicima čestitao veselje. Od estradnih prijatelja prva liga i naravno Ceca nacionale, kao simbol svega onoga što je obeležilo bogatu Palminu karijeru, dakle pre svega Arkana. Jednom rečju narodni spektakl koji je urbanim medijima jedno dve nedelje služio za otkrivanje trendova koji Srbiju „neumoljivo vuku u izolaciju i mračnjaštvo”. Srećom, u poslednjih godinu dana sveti duh evropske mudrosti je dotakao i ovu mudru glavu te je Palma progledao i postao heroj evropske Srbije. On je prvi javno rekao da nema ništa od koalicije sa antievropskim snagama, da Srbija mora da ratifikuje SSP, da Evropa nema alternativu. Kosovo se u međuvremenu negde izgubilo, ali je Srbija dobila vladu baš po Palminoj meri. Njegova ekselencija Vorsdvort je došao da se iz prve ruke upozna sa peronističkim društvenim eksperimentom koji Palma autohtono „sprovodi u Jagodinu” donoseći blagostanje, a mediji su preko noći zaboravili na Arkana, novinara Pantića, razne poslove sa ugljem itd. Kao vrhunac čitavog novog trenda i izglasavanja vlade na 7. jul, moralo je da padne novo veselje, baš na Palminu slavu. Da bi se videlo ko je najzaslužniji za ovu čvrstu socijalno odgovornu i evropsku vladu na poklonjenje su morali da priđu svi akteri vladotvorenja, sa predsednikom Tadićem na čelu. Dakle da vidimo šta kažu ovogodišnji trendovi: narodnjaštvo aut, evropejstvo in, plavo aut, žuto in. Šta je još postalo aut: Rusi, naravno, pa su in Ameri, Nemci, Belgijanci, Šveđani i Mađari. Šatra aut, in je stadion pošto deluje nekako više evropski. Možda ključni detalj u promeni trendova jeste autiranje Cece, a uvođenje Seke. Ceca je naravno podsećanje na onu prošlost koje bi se trebalo otresti, dok je multikulturna i gej frendli Seka ne samo aktuelnija zvezda nego zapravo ključni estradni trendseter na ovim prostorima pa je sasvim prirodno da ona pozdravi novu vladu i da peva preobraćenom Palmi. Seka je naime 15. juna na bosanskoj televiziji Hajat definisala ključni obrt na ovim prostorima: više nije trendi biti Srbin! Konačno smo shvatili da je to sramota i da jedino što se od nas očekuje ubuduće je da se stidimo i izvinjavamo za to što smo ili da poput Seke tražimo neki novi identitet. Seka i Palma su zaista simbol za nove trendove u srpskoj politici: ona se od kempa kreće ka čistom trešu. |
Ostali članci u rubrici
- Kriza holivudske priče kao simptom krize zapadne civilizacije
- Holivudska satanizacija Srba
- Bajaga kao "srpski imperijalni projekat". Pozitivna geografija i meka moć
- Kako je propao Holivud - visoka cena „političke korektnosti“ i krstaškog rata protiv filmskog „patrijarhata“
- Jezik kao plen. O rodnim zakonima, jezičkoj policiji i danima "neslovenske nepismenosti""
- Predstava „Knjiga o Milutinu“ – katarza i izlazak iz mraka autošovinizma
- Srpska istoriografija je u slobodnom padu, ali se naziru znaci obnove
- I posle Latinke Latinka ili o "samoviktimizaciji i žrtvenom narativu srpskog naroda"
- Ko neće da živi u Hristovom svetu, živeće u Homerovom ili zašto je podela na "moderne" i "primitivne" kroz istoriju obično bila uvod u masovne zločine i dehumanizaciju
- „Dan primirja“, ili „Dan pobede“ – kultura sećanja i zaboravljeni potpis Živojina Mišića
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
