Grb Srbije i poštovanje sopstvenih odluka

Povodom usvajanja novog etalona grba[1]  Republike Srbije skoro od samog početka traju kontroverze koje se proizvode zahvaljujući potpunoj heraldičkoj neprosvećenosti. U državnoj upravi i narodu je na volšeban način stvorena pometnja kojoj nema mesta.

Polazeći od toga da u nas heraldička kultura nije na zavidnom nivou valja razjasniti nedoumice koje se javljaju.

Ustav Republike Srbije iz 2006. kao najviši pravni akt u svom članu 7. stavu 1. navodi da Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu dok se u stavu 5. kaže da se izgled i upotreba ovih simbola uređuje zakonom[2].

U  2009. godini je u skladu sa Ustavom donet  Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije[3] gde se u članu 9. stavu 1. određuje da Vlada Republike Srbije usvaja izvornik izgleda grba, zastave i himne.

Na osnovu ovoga zakona Vlada je u 2010. u potpunosti ispunilo svoju obavezu kojaje, može se reći, čekala još odMitrovdana 2006.[4] usvojivši Izvornik čije ime glasi Knjiga grafičkih standarda znamenja Republike Srbije i njenih zvaničnika.

Ovim koracima je konačno rešena pravna regulativa vezana za znamenja Srbije. Besmisleno je da se nakon četvorogodišnjeg perioda uspešno rešenog heraldičko-veksilološko-himnolološkog  pitanje grba, zastave i himne vratimo u stanje „pravnog vakuuma“.

Jedna od najvećih zabluda nije vezana za heraldičku prirodu Izvornika već za primenu novog etalona. Nigde se u svim ovim gore navedenim aktima ne navodi da se znamenja po starom  etalonu momentalno niti u bilo kom vremenskom periodu moraju zameniti novim. U dobrom duhu pravne nauke nakon usvajanja izvornika u daljoj upotrebi prilikom izrade dobara se  koristi novi etalon.

Medijskim spinovanje se podigla „prašina“ kako nove registarske auto-tablice nisu u skladu sa  izvornikom. Zaboravlja se jedna vrlo važna stvar, a to je da su - po rečima ministra Ivice Dačića - tablice bile izrađene pre usvajanja Izvornika. Problema bi eventualno bilo samo ako bi imali slučaj da su tablice izrađene nakon usvojenog Izvornika. Mada, u ovom slučaju je najbitnije kada je usvojen Pravilnik o registrovanju motornih i priključnih vozila[5] u kome se definiše izgled registarske tablice.

Sledstveno svemu ovome dolazimo do logičkog zaključka da ćemo imati paralelnu koegzistenciju dva etalona kao što smo svojevremenom u monetarnom prometu imali novčanice i kovanice sa imenom i grbom države Srbije odnosno Jugoslavije.

Nedoumica je vezana prvenstveno za jednu paralelnu koegzistenciju starog i novog etalona.

Naravno, u skladu sa logikom ta paralelnost će trajati izvesno vreme. To nije nikakav problem. Sve u svemu nema vanrednih troškova. To je bitno!

Napominjem da stari etalon grba iz 2004. nije deo Izvornika koji obuhvata grb, zastavu i himnu. Čak nije u skladu sa Zakonom. U sadašnjem zakonu je naročito zanimljiv član 10. koji glasi: „Grb Republike Srbije jeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije od 16. juna 1882.[6] godine i koristi se kao Veliki grb i kao Mali grb“. Na osnovu onoga što čitamo u medijima državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen novi etalon grba pokušava ospori upravo kroz ovaj član.

Ukoliko bi smo želeli biti stručna opozicija najpre moramo ustanoviti da je opis grba merodavan, a da je crtež podložan stilskim promenama.

Mi možemo reći da crtež Grujića iz 2010. ne odgovara Karlovom iz 1882. koji je stilizovan u skladu sa onovremenim likovnom estetikom, ali je itekako važno da se kaže da crtež iz 2004. - koji se sada pokušava vratiti na mala vrata - takođe ne odgovara crtežu Ernsta Karla.

Ukoliko bi se na starom etalonu (2004.) vršile korekcije kojima bi se odstranile greške kako bi se uskladio sa zakonom dobili bi vanredne troškove, a to je nešto što treba da zabrine svakog poreskog obveznika. Po prvi put smo dobili izvornik i nije nam potreban drugi. Zapravo, Grujićevo rešenje jeste mnogo vernije Kralovom crtežu nego rešenje iz 2004, a opštu nesviknutost na modernu heraldičku stilizaciju je možda tema za poseban tekst.

Naposletku treba reći da smo poslednjih decenija mnogo toga jednog te istog menjali  u više navrata - uglavnom neopravdano, ali to sada sa grbom nije slučaj.

Autor je sekretar Društva srpskih grbonosaca – „Miloš Obilić“