Muke po sajtu ili Izgubljeni u prevodu (među DNS-ovima)

U ona ne tako (pra)davna vremena – kada su novi srpski politički mislioci živeli srećno i imali stari sajt – sasvim neoprezno spomenuh CMS. Šef reče "Prevedi", i tako je krenulo naše gubljenje u prevodu.

Zapravo, nije krenulo baš odmah – izvesno vreme se ideja krčkala kod Šefa, a onda smo se bacili u potragu za CMS-džijom: izbor pade na mog saborca u ranijim projektima, u programerstvu narečenog Sašu. Izgledalo je da će Saša lako uzeti novac za ono što radi diljem sajber spejsa, a pretvorilo ga je u kandidata za sveca, a nas ostale u potencijalne velikomučenike.

Kratak pregled (polu)raspadanja: Prvo je trebalo preći na Linux – čovek bi pomislio "ništa lakše" (klik tamo, klik 'vamo); no ispostavilo se da je neko (u vidu zaposlenog kod našeg Provajdera) pomislio da bi valjalo da zagasi našu Windows prezentaciju, valjda da ne jede prostor. Očito je taj bio zadužen da radi a ne i da misli – da bi se videla naša nova stranica na Linuksu valjalo je da prvi put prođemo kroz toplog zeca u vidu "propagiranja DNS-ova" (što bi bila stara nesrpska reč za stanje kada se upare naša adresa napisana slovima i naša IP adresa napisana brojevima); ukratko rečeno, Šef ne bi bio na rubu nervnog sloma da je Provajder sačekao s gašenjem stare dok ne zaživi nova prezentacija. Kad smo izgladili to šta će nam Linuks, krenusmo da radimo, a Saša da programira; uzgred, da zakomplikujemo stvari, uzesmo i adrese RS & ORG.RS – što je izgledalo kao odličan potez. U međuvremenu je krenula da nam se javlja greška Internal server error, koju smo (bez)uspešno rešavali osvežavanjem pregledača (browser-a); međutim, kada krenusmo da dobijamo grešku da nije moguće pristupati bazi podataka, shvatismo da se situacija usložila i da prerasta interne okvire. Zovi Provajdera, čekaj na liniji, dajte mi ovu/onu podršku (dok ih nismo sve naučili po imenu!), "vidi stvarno ne radi", sad ćemo mi to restartujemo, kao proradi... "Je l' će sad da radi?" "Verovatno hoće..." A šta ćemo da radimo (tj. ko će da restartuje) kad provajderci odu u petak uveče kući, a vraćaju se tek u ponedeljak ujutro, sve nemajući dvadesetčetvoročasovnu podršku?

Porinuće: Ubeđeni da su stvari ipak sređene, sajt puštamo u pogon – malo se oslanjajući na iskustvo, a malo i na neće valjda opet da pada... No, sudbina je kleta, server neumoljiv, baza često nedostupna – zovi Provajdera, čekaj na liniji, traži po imenu raba administratorskog, "pazi, stvarno palo – sad ćemo da restartujemo...". I to tako (nije) radilo sve dok nam nisu pred očima zaigrala sitna slova iz Ugovora koji (ni)smo potpisali već je neko od nas nekad negde kliknuo da se s tim slaže – doživesmo da nam se u zemlji Srbiji citira fair use! Kažu – naš sajt jede procesor, i što je padao naš server/baza/štagod ni po muka: izgleda da je krenuo da obaljuje i druge sajtove! Nalog privremeno suspendovan, a očajnog Šefa zovu i pitaju da li je NSPM trajno nestao... Nije vam kod optimizovan, kažu provajderci, evo sad ćemo da vam damo server samo za vas, skuplje je tek nekih desetak puta – ali ima da radi i dajemo vam besplatno mesec dana probe/fore; kad su nas blokirali jedno treći put, privremeno, shvatismo da je to ponuda koju ne možemo da odbijemo!

Propagiranje, deo drugi: Prelazak na novi server znači i nove IP adrese, u prevodu treba oko 24 časa da računari (ne pitajte me koji) prelome u mozgu i ukažu na našu novu prezentaciju; mi, obučeni od prošli put, znamo da ne sme da se briše stara prezentacija ne bi li mučeni posetioci makar nešto neosveženo mogli da vide. No, (ne)znanje nam pokvari činjenica da nam je nalog malo duže nego privremeno blokiran – Provajder nam je ljubazno uključio aplikaciju koja blokira rad kad krenemo da jedemo procesor. Dobro, nekako namestimo da se vidi makar stari sajt, umesto adrese novog uradismo navigaciju direktno na novu IP adresu (http://76.74.181.158/), no sad se umeša i odličan poslovni potez u vidu kupovine RS adresa: prvo se videla org.rs, pa se nije videla nijedna skoro čitavu večnost, pa je proradila malo org.yu malo .rs, onda je .rs netragom nestala, a fantastična na početku org.rs oporavila se tek kada je Saša nešto dobrano čačkao na serveru a obojica obarali rekord u ping-ovanju... I pređosmo nekako na nov server, radi brzo & ludo – ako nije dobar kod prezentacije, dobar je server: međutim, u zlo doba pade i nov server! Gluva ponoć, nedelja na ponedeljak, Saša i ja gledamo u sličice koje se crvene i kažu failed... Posle jedno 12 sati rada i nekoliko sati telefoniranja Provajderu, Saša uspeva da vozdigne nešto što podseća na novi sajt; ponedeljak je, a na njemu Info kaže "žao nam je što niste mogli u (prošli) utorak da pristupite sajtu".

Na sve to, Šefu (i redakcijskoj nejači) više se i dalje sviđa stari sajt, a ja se sve češće prisećam onog biblijskog "Maloverni, zašto posumnja?". Naime, ako ste u stanju da pristupite sajtu i pročitate ove redove – to je siguran znak da je broj onih koji veruju u nov sajt premašio one druge!