Novo vino, a mešine stare - oligarhijske

Ponovno aktiviranje Centra resornih odbora DS treba da označi novu stranicu njenog opozicionog delovanja i pokaže njenu težnju da nam demonstrira svoju postizbornu konsolidaciju kroz stvaranje konkretnog programa za izlazak iz naše dugogodišnje ekonomske, političke i socijalne krize. Svaki resorni odbor je dobio zadatak da što hitnije pripremi detaljni plan reformi koje bi stranka odmah počela da sprovodi čim joj se ponovo ukaže prilika da vrši vlast.

U rad resornih odbora biće uključen i veliki broj nestranačkih ličnosti a glavni akcenat biće u osmišljavanju konkretnih politika u prioritetnim oblastima: zdravstvu, prosveti, industriji, poljoprivredi, zapošljavanju, ulozi sindikata, ravnomernom regionalnom razvoju i informacionim tehnologijama. Resorni odbori ovako postavljeni treba da u narednom periodu doprinesu programskom profilisanju stranke i njenom jasnijem ideološkom određenju.

Božidar Đelić kao novi koordinator resornih odbora je posebno istakao da sama činjenica da je novi predsednik DS Dragan Đilas preuzeo da vodi resorni odbor za ekonomiju i saradnju sa sindikatima jasno svedoči o socijal-demokratskom opredeljenju stranke. Morali bismo da verujemo za sada samo na reč Božidaru Đeliću a to baš nije tako lak poduhvat. Jer zašto bi ključni dokaz da se stranka koja je do sada veoma uporno sledila neoliberalne političke koncepte ideološki profiliše kao socijal-demokratska osim što se Dragan Đilas (kao uspešan poslovni čovek koji je stekao solidan kapital) neprestano deklariše kao pristalica socijalne pravde. Ali to svakako nije dovoljno, jer proći će mnogo vremena dok se u našoj javnosti DS počne ozbiljno prepoznavati kao partija koja deli socijal-demokratske vrednosti, naprotiv, ona to treba da kroz mukotrpno vraćanje narodnog poverenja tek da ostvari. A za to je neophodan dug proces ideološkog i teorijskog preispitivanja i programskog profilisanja, uporan rad sa članstvom na novim programskim osnovama, a to su tek početni uslovi da ova stranka pokaže i kroz svoje konkretno delovanje da pripada socijaldemokratskom političkom spektru.

Najveći problem i u ranijem delovanju resornih odbora je u tome što oni nisu imali nikakvu ulogu u kreiranju programa i kadrovskim konsultacijama stranke koja je bila na vlasti. Izostao je demokratski dijalog, niti je poštovana demokratska procedura u sprovođenju određene politike, što i dalje obeležava delovanje Demokratske stranke, što se može videti i na primeru kako je određeno novo rukovodstvo resornih odbora. Veoma je indikativno da prilikom ovog oživljavanja rada resornih odbora nije ni spomenuto ranije delovanje Centra resornih odbora kada ga je veoma uspešno vodio Slobodan Gavrilović i kada je u njegovom radu ostvareno upravo ono što se sada nudi kao velika inovacija i mogućnost stvaranja ozbiljne opozicione platforme.

Suštinsko pitanje je zašto je u proteklom periodu apsolutno marginalizovano delovanje resornih odbora, a ni sad se ne vrednuje njegov raniji rad. Tada je u Centru bilo okupljeno blizu 2000 ljudi različitog stručnog profila (uključujući i nestranačke ličnosti), a objavljena je i knjiga Za bolji put Srbije, zbirka programa koje su sačinili članovi tadašnjih resornih odbora. Pri tome je u okviru Istraživačko-izdavačkog centra pokrenuta veoma ozbiljna izdavačka delatnost i objavljeno mnoštvo veoma vrednih izdanja. Veoma je uočljivo da sada prilikom određivanja novih rukovodilaca resornih odbora niko nije našao za shodno da obavi konsultacije i razgovore sa ranijim koordinatorom resornih odbora Slobodanom Gavrilovićem i ljudima koji su vodili pojedine oblasti ili da ih uključi u formiranje predloga za novo rukovodstvo resornih odbora. Niko nije ni pomislio da se zahvali dosadašnjim članovima resornih odbora koji su u stvari i sačuvali samu ideju postojanja resornih odbora kao ključnog faktora u programskom oblikovanju delovanja stranke. Stranka očigledno nastavlja sa svojim kadrovskim provetravanjem pa su sada na red došli i resorni odbori.

Kada se samo pogleda spisak novih predsednika resornih odbora može se se jasno videti da ne postoji elementarni kontinuitet sa ranijim delovanjem, ali je zato očigledno da se i dalje nastavlja sa kadrovskom praksom koja je i dovela do poraza na izborima. Angažovani su “provereni” kadrovi DS (oni uzgred već imaju po nekoliko poslaničkih i stranačkih funkcija) koji su samo dokaz više da DS nema snage i volje da se u njeno delovanje uključe zaista novi, politički i moralno nepotrošeni ljudi.

Predsednik DS je nedavno izjavio: “Otvorićemo novi dijalog sa intelektualcima, koje smo izgubili, sa belim listićima i sa svima koji budu spremni da podrže naš novi program”. Iako se kultura (kao i uvek do sada) nije našla među programskim i političkim prioritetima, za očekivati je da delovanje resornog odbora za kulturu bude u funkciji otvaranja dijaloga sa intelektualcima čiju je podršku DS većim delom ne samo na ovim izborima odavno izgubila. Međutim, upravo je dosadašnji predsednik resornog odbora DS za kulturu Gojko Tešić, naš veoma ugledni književni kritičar i teoretičar, neprestano zagovarao dijalog sa intelektualcima i bio jedan od retkih članova Glavnog odbora DS koji je pokazao svojim kritičkim istupima kako treba da deluje istinski intelektualac u politici i političkoj stranci. Jasno je da zbog ovakvog (preradikalnog) kritičkog pristupa on nije više bio podoban da i dalje vodi resorni odbor za kulturu, a na talasu kadrovskog provetravanja ovu funkciju će obavljati Velimir Ćurguz Kazimir. Njegovo postavljenje je samo još jedan od znakova da DS ne shvata značaj nacionalnog pitanja i da se i dalje u oblasti kulturne i identitetske politike sve više približava stavovima Liberalno demokratske partije i tzv. građanske Druge Srbije. To se može videti iz nekoliko upečatljivih citata ovog plodnog autora koji je između ostalog stigao da bude i saradnik Helsinške povelje u kojoj se objavljuju samo tekstovi autora koji nikada (ili veoma retko) nisu pokazali spremnost za dijalog sa onima koji se ne uklapaju u njihovo shvatanje i forsiranje kolektivne krivice srpskog naroda kao remetilačkog faktora na Balkanu, koji ne može da se oslobodi svojih velikosrpskih ideja, populizma, klerofašizma i nije spreman da se suoči sa prošlošću i zločinima počinjenim u njegovo ime.

Evo samo nekoliko veoma rečitih navoda novog predsednika resornog odbora DS za kulturu. “Druga, mnogo ozbiljnija stvar jeste načelno prihvatanje da svako odgovara za počinjene zločine ali i snažno odbijanje da su Srbi (“srpski narod”) u tome učestvovali. Naravno, reč je o golom licemerstvu. Srebrenica se, međutim, izdvaja ne samo zbog impozantnog broja ubijenih, logistike i tehnologije prikrivanja nego i zbog objašnjenja i lakonske tišine koja je usledila od srpskih zvaničnika, ali i mnogih institucija poput Srpske pravoslavne crkve i SANU-a. Kako se uz, uz toliko informacija, istina o Srebrenici ipak prikrivala? To zahteva suštinski i ozbiljan odgovor. Deo tog odgovora je i u određenom stidu zbog onoga što se odigralo, ali i u nekoj vrsti zaveta nacionalne lojalnosti. Pošto je urađeno to što je urađeno i nema povratka, najbolje je sve negirati. U Srbiji je upravo o tome reč. O plitkosti koja postaje tako beskrajno duboka da se mora podeliti sa svima. O agresivnoj trivijalnosti i prostaštvu samopodrazumevanja. O opštem preziru svega što nije izvorno srpsko. O ismevanju svih pravila koja donosi uključivanje u Evropu i svet. Zahvalan sam Bogdanu Bogdanoviću što je uočio pojavu zvanu Vladeta Jerotić, čoveka koji je od poznavaoca i poštovaoca Karla Gustava Junga postao zatočenik pravoslavne mistike i zagovornik pravoslovne pedagogije, psihologije, filozofije i matematike valjda. Ovde se najčešće spominje Dobrica Ćosić kao mera lošeg ukusa i pogrešne politike a zaboravlja da je u našem javnom životu tako veliki broj lažnjaka i psedoveličina- od matematike i muzike do istorije i književnosti”.

Može se uskoro očekivati da će novi resorni odbor DS, uzimajući u obzir ovakve stavove njegovog novog predsednika, uskoro postati ozbiljna konkurencija Centru za kulturnu dekontaminaciju, što znači da se može očekivati samo “dijalog” intelektualaca koji pripadaju tzv. građanskoj političkoj opciji koja ima osnovni zadatak i posvečenu misiju da se bori protiv srpskog nacionalizma, antimodernizma i antievropejstva.

Pored toga što je Dragan Đilas u Centru resornih odbora okupio neku vrstu “vlade u senci” Demokratska stranka je dobila “veliko pojačanje“ prelaskom Aleksandre Jerkov (nekadašnje istaknute funkcionerke LSV-a) u njene redove, ona je kooptirana u Predsedništvo stranke i uskoro će biti imenovana za njenog portparola. Ona će biti malo sofisticiranija verzija Jelene Trivan, a mogla bi bliskošću svojih dekontaminatorskih stavova značajno pojačati i rad resornog odbora za kulturu.

Ovo je stara praksa u našim partijama da se obavljaju ovakvi politički transferi koji samo pokazuju do koje mere je izgubljena svaka principijelnost u vođenju stranačke politike. Do juče je Aleksandra Jerkov bila jedan od najžešćih kritičara Demokratske stranke a sada će preko noći postati njen istaknuti funkcioner. Zar se time ne vređaju i nipodaštavaju desetine hiljada članova stranke koji su njoj proveli mnogo godina a da nisu dobili priliku da iskažu svoje mogućnosti i znanje. Ovo je pravi šamar za članove stranke i izraz velikog nepoštovanja za sve one koji su njeni stari i dosledni članovi. Zar u sadašnjem sastavu Demokratske stranke ne postoji odgovarajuća ličnost koja može obavljati funkciju portparola, već se ova funkcija tretira kao deo političke trgovine na našoj političkoj pijaci.

I u drugim razvijenim demokratskim zemljama se dešava da se menjaju stranački dresovi (u Engleskoj se to desilo samo nekoliko puta i to se smatra ozbiljnim moralnim problemom) ali se ne postaje automatski član predsedništva nove stranke i njen glasogovornik. Način kako je formirano novo rukovodstvo resornih odbora Demokratske stranke koji su dobili na značaju tek kada je ona izgubila vlast pokazuje da je ova organizacija još veoma daleko od stvarne demokratizacije odlučivanja i da se i dalje teško menjaju ustaljeni oligarhijski principi u njenom rukovođenju i delovanju.