.jpg)
| Kulturna politika | |||
Panika u parku knjiga |
 |
 |
 |
| nedelja, 08. februar 2009. | |
Politika, 07.02.2009. Od našeg dopisnika Negde tamo u zapećku „Vašington posta”, gde se uz slike plavog mora, palmi i belog peska Amerikancima savetuje gde da za tri dana utroše ono malo para što im je ostalo, iza vesti o najnovijim automobilima, lekovima i zdravoj kuhinji, nalazi se i priča o ponekoj knjizi. Sa najvišeg mesta upravljačkog odbora prestoničkog lista odlučeno je jednoglasno da se ukine nedeljni podlistak „Svet knjige”, a da literarni kritičari od petnaestog februara prošaraju s vremena na vreme svojim analizama lake strane posvećene „Životu i stilu”.„Ponuda oglasa za književni dodatak ne daje nam više pravo da toliki prostor posvećujemo knjizi”, kratko je objasnio Markus Braučli, odgovorni urednik. Ali, nastavio je, u telefonskom razgovoru, i dalje ćemo pisati o knjizi jer je ona važna za našu publiku. Onoliko koliko je momentalno u stilu japanski suši, ili novi zeleni automobil na električni pogon. Nema više ni DŽona Apdajka, preminuo je od raka pluća u bolnici za umiranje… Do poslednjeg daha svojih obolelih pluća pisao je o borbi za očuvanje štampane reči, knjige…„Bez njih, pretopićemo se u vazdušne talase, u garnituru odjeka i signala”, upozorio je. Podmazani naslovi Poslušali su tržište umesto tek preminulog klasika. Kao da im nije jasno da ih je Volstrit već debelo prešao. Izdavači više ne troše novac za reklamiranje svojih noviteta u novinama. Marketing su usredsredili na lance knjižara, koje garantuju da će određene knjige uz dobro „zvanično podmazivanje” dobiti najbolje mesto na polici… Čim uđeš u „Barns end Nobl” dočekuje te „veseli domaćin” na koricama knjige, sa savetima kako da postaneš bogat u krizi. Nepodmazane korice stoje u nekim budžacima, daleko od oka i srca potrošačkog instinkta. Od svih merodavnijih dnevnih novina ozbiljniju književnu kritiku zadržao je još samo „Njujork tajms” . Poseban nedeljni podlistak „Književne kritike ’Njujork tajmsa’” izlazi na 24 strane, ima redakciju od 15 stalno zaposlenih, i u njemu gostuje na stotine fri lens kritičara, pisaca i naučnika. Prodaje se unutar nedeljnog broja, ali i odvojeno, pretplatnicima u tiražu od 23.500 primeraka. „Los Anđeles tajms” ukinuo je svoj dodatak 2007. Više stotina pobunjenika okupljenih oko Nacionalnog udruženja književnih kritičara u peticiji traže od prestoničkog lista da zadrži „Svet knjige” kao posebni podlistak. Istoričar Daglas Brinkli predlaže da se za lepu književnost i ostale grane umetnosti i kritiku iz državnog budžeta izdvoji pomoć. Umetnici to zaslužuju bar koliko posrnule banke, dodaje ironično. Apeli su uzaludni. Stižu i vesti da su mnoge izdavačke kuće prestale da primaju nova dela lepe književnosti, da se odbijaju čak i neka poznata imena, a kamoli novopečeni pisci koji tek treba da se probiju. Filantrop spasava muzej Ni apstraktnija umetnost ne prolazi ništa bolje, posle kraha Volstrita. Širom Amerike raspuštaju se operske kuće, rasprodaju se muzeji, otkazuju predstave, zatvaraju univerzitetska odeljenja za slikarstvo ili muziku. Najpoznatijem svetskom tenoru, markantnom Plasidu Domingu produžen je ugovor na mestu generalnog direktora vašingtonske i losanđeleske opere do 2011, ali je javnosti stavljeno do znanja da je španski maestro sam sebi smanjio platu kako bi opera u Los Anđelesu stala na klecave noge. Sedamnaest ljudi je otpušteno, repertoar je uprošćen, ali sve je to bolje nego da se ponovi slučaj Baltimora, u kome je opera jednostavno usred sezone zamandalila vrata. Muzej savremene umetnosti u Kaliforniji sa svetski čuvenom zbirkom vrhunskih ostvarenja iz druge polovine dvadesetog veka uspeo je za sada da se sačuva zahvaljujući injekciji od 30 miliona dolara koju je iz svog džepa isporučio jedan filantrop, uz uslov da se ne rasprodaju platna od neprocenjive vrednosti. Ta sreća nije zadesila muzej „Rouz art” sa Brandeis univerziteta koji je na doboš stavio svoju celokupnu kolekciju vrednu 350 miliona dolara. Prodaje se šest hiljada dela među kojima su i ostvarenja kultnog Endija Vorhola i Roja Lihtenštajna. Zaprepašćen je i direktor ove vredne galerije koja je decenijama primala poklone donatora i mecena Majkl Raš. „Umetnost nije tekućina koja se pušta da iscuri iz probušenog balona. Brandeis rasprodaje svoj intelektualni kapital i suštinu svog kredibiliteta kao institucije. Niko ovde nije pobednik”, zavapio je direktor. Prokleo je i kupce koji će se javiti da pokupe ovo teško stečeno i brižljivo čuvano blago u Masačusetsu. Stari svet pamti vremena kada su se porodične umetnine zamenjivale za vreću brašna ili komad suvog mesa, a takvo je doba, kažu zloslutnici, došlo i na Novi kontinent. Samo neka banke i kartice prežive. |
Od istog autora
Ostali članci u rubrici
- Kriza holivudske priče kao simptom krize zapadne civilizacije
- Holivudska satanizacija Srba
- Bajaga kao "srpski imperijalni projekat". Pozitivna geografija i meka moć
- Kako je propao Holivud - visoka cena „političke korektnosti“ i krstaškog rata protiv filmskog „patrijarhata“
- Jezik kao plen. O rodnim zakonima, jezičkoj policiji i danima "neslovenske nepismenosti""
- Predstava „Knjiga o Milutinu“ – katarza i izlazak iz mraka autošovinizma
- Srpska istoriografija je u slobodnom padu, ali se naziru znaci obnove
- I posle Latinke Latinka ili o "samoviktimizaciji i žrtvenom narativu srpskog naroda"
- Ko neće da živi u Hristovom svetu, živeće u Homerovom ili zašto je podela na "moderne" i "primitivne" kroz istoriju obično bila uvod u masovne zločine i dehumanizaciju
- „Dan primirja“, ili „Dan pobede“ – kultura sećanja i zaboravljeni potpis Živojina Mišića
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
