"Prekomerna upotreba sile" ili ispiranja mozga

Skoro sve institucije u savremenoj Srbiji izgubile su ugled i legitimitet u narodu. Političari i političke stranke odavno među običnim svetom imaju status legalizovanih kriminalaca, lopova i ološa. Školstvom i zdravstvom su podjednako nezadovoljni kako klijenti, tako i oni zaposleni u ovim sektorima, a o uništenoj srpskoj vojsci već se pričaju vicevi. Satanizacija i predrasude prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi samo predstavlja kontinuitet ugnjetavanja koja ova istitucija trpi od 1945. Ipak, samo jedna institucija, koja svakako spada u najodgovornije za postojeće stanje u Srbiji, potpuno je zaštićena i abolirana od bilo kakve kritike i odgovornosti. Radi se naravno o novinarstvu, odnosno medijima.

Svesni svoje ogromne moći kao jedinog posrednika između čoveka i svakodnevnih informacija koje dolaze iz spoljnog sveta, a istovremeno oslobođeni bilo kakve odgovornosti za svoju delatnost, položaj medija u društvu može se najbolje objasniti preko dva „zoološka“ poređenja – agresivni su kao hijene i zaštićeni kao beli medvedi – pogotovo ukoliko se nalaze na onoj „pravoj strani“ medijskog fronta.

Poslednji, nazgled, sitan, ali karakterističan primer štete koju novinari nanose svojim dezinformacijama, a ujedno i bahatosti i sebičnosti koju ispoljavaju kada su u pitanju oni i njihova navodna ugroženost, predstavlja slučaj „brutalnog prebijanja tehničkog urednika NIN-a Vladimira Piacuna“, a glavni akter dezinformisanja, huškanja naroda i sejanja mržnje bile su, po običaju, dnevne novine Blic. Naime, u petak uveče, 24. avgusta, na naslovnoj strani portala Blic bljesnula je vest: „Policajci u civilu brutalno pretukli urednika u NIN-u“[1]. Već sam naslov kod običnog građanina budi osećaj mučnine zbog nepravde nanete jadnom novinaru, kao i gnev prema očiglednno agresivnim i bahatim policajcima koji su ga pretukli.

Ovo osećanje će se dodatno učvrstiti ako se pročita dalji tekst, u kome se navodi da su „policajci u tojoti preprečili put Piacunu, koji je vozio motor“! Za Blic su dali izjave navodni svedoci celog događaja, koji su rekli sledeće:“ Sve se to odvijalo munjevito. Odmah su istračali vozač i suvozač iz “tojote”, i bez ikakvog predstavljanja, legitimisanja, počeli da udaraju Piacuna. Oborili su ga na zemlju, a pri tome mu je jedan stavio lisice na ruke. Udarali su ga dok je on ležao na stomaku, a jedan od njih je, bez ikakvog povoda i razloga, izvadio i pištolj“. Što se tiče mogućeg uzroka ovakvog postupka policajaca, navodi se da se radi o „saobraćajnom nesporazumu“, ali se onda opet naglašava da su policajci u svakom slučaju prekomerno upotrebili silu. A onda kada uđete u komentare na vest, vidite reakciju te razjarene mase, koja ionako već mrzi policiju, vojsku, crkvu, školstvo i ceo svet, ali i dalje slepo veruje medijima. Naravno da počinje opšta pljuvka prema „tiraniji novih vlastodržaca“, Dačiću koji treba hitno da podnese ostavku, povratku u dvedesete (autošovinističke strukture, aktivne na internetu odmah pokušavaju da iz ove teme izvuku neku korist), a za dotične policajce se traži momentalni otkaz[2].

A sada da vidimo šta se zaista desilo tog dana u Dunavskoj ulici u Beogradu. Prvo je sam Blic objavio delimično isečen snimak na kome se vidi da Piacun prvo šutira prednja desna vrata vozila i rukama udara suvozača, nakon čega se odmiče od kola, dok dva policajca izlaze napolje, obaraju ga na zemlju i primenjuju određenu silu. Međutim, dan posle Blica, i Kurir je objavio snimak incidenta, ali integralni, u kome se vidi da je urednik NIN-a zapravo priredio „sačekušu“ policajcima, odnosno da je 20 sekundi stajao na trotaru i čekao da se pojavi tojota, na koju je nasrnuo.

Dakle, da rezimiramo: Čovek je stajao na sred trotoara, ugrozio i sebe i druge učesnike u saobraćaju, preprečio put kolima, potom nasrnuo na vozilo, šutirajući vrata i udarajući suvozača. Da li treba da se čudimo i zgražavom nad time, ili nad tome što je nakon toga dobio porciju batina od policajaca, za koje ionako već svi znamo da su često bahati, agresivni i da upotrebljavaju silu za neuporedivo manje stvari i prekršaje od navedenog? Međutim, ovo je samo jedna od stotine dezinformacija i manipulacija kojima su izloženi čitaoci dnevne štampe u Srbiji, dok novinari mogu spokojno da lažu, kleveću, satanizuju ličnosti i institucije, pa čak i da napadaju policiju, jer je nakon medijske intervencije i zgražavanja zbog „prekomerne upotrebe sile“, novinar ekspresno otpušten iz pritvora. Ako je na ovakvo ponižavanje policija spremna zbog novinara NIN-a, koji je uz Blic, Alo i 24 sata u vlasništvu švajcarske kompanije Ringier, možete misliti šta bi tek bilo da je „žrtva“ slučajno bila zaposlena u B92?!