"Psihopata, volovskog vrata", ili "Danas“ u vrtlogu medijske trivijalizacije

Nedostatak mere, odmerenosti i ogoljeni senzacionalizam su glavna odlika naših medija i to ne samo onih koji su uključeni u besomučnu trku za što većim tiražima i rejtinzima. U protekloj nedelji hapšenje generala Ratka Mladića otvorilo je pravu Pandorinu kutiju naše javnosti – banalizacija, neodmerenost, ideološka i politička isključivost, sve se to moglo jasno videti i prepoznati u praćenju ovog izuzetno važnog ne samo medijskog događaja.

Međutim, ni tzv. mediji koji pretenduju da na ozbiljan, analitički i objektivan način pristupaju ovakvim ne samo medijski posebno važnim događajima nisu uspeli da ostanu izvan ovog mutnog medijskog vrtloga. Nije to uspelo ni Danasu, listu koji nastoji da se predstavi kao seriozno, analitičko i politički objektivno glasilo.

U tekstu „Zločini Ratka Mladića“ koji je za ovaj list specijalno napisao Jan Buruma mogli smo da vidimo kako na delu izgleda gubitak svake mere i ozbiljnog pristupa hapšenju Ratka Mladića i pitanja vezanih za građanski rat u BIH. Ratko Mladić je čovek koga je lako mrzeti. U vreme svoje najveće snage ne samo da je pričao i ponašao se kao grubijan već je tako i izgledao- psihopata volovskog vrata, svetlih očiju, namrgođenog izraza lica koji bi vam rado iščupao nokte iz puke zabave.“

Ni tzv. mediji koji pretenduju da na ozbiljan, analitički i objektivan način pristupaju ovakvim ne samo medijski posebno važnim događajima nisu uspeli da ostanu izvan ovog mutnog medijskog vrtloga.

Ovaj profesor demokratije i ljudskih prava na Koledžu Bard pored ovakve zaista neverovatne karakterizacije generala Ratka Mladića kao sadiste i psihopate volovskog vrata pružio nam je je još jedno veliko „naučno otkriće“. On je javno izrazio ono što mnogi predstavnici i delatnici na polju stigmatizacije srpskog naroda ne žele javno da iskažu. „Njemu će biti suđeno za genocid jer su Tribunal UN za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde ocenili su da su bosanski Srbi genocidni.“

Tako se Danas svojski pridružio onim tzv. nezavisnim i objektivnim medijima koji su hapšenje Ratka Mladića iskoristili da još jednom izraze i potvrde svoje stanovište o kolektivnoj i to ne samo moralnoj odgovornosti Srba i njihovoj genocidnosti. Pored ovog profesora ljudskih prava svoj doprinos ovakvom veoma objektivnom pristupu dala je i stalna kolumnistkinja ovog lista Safeta Biševac. „Mladić je sebi presudio. Nije Srebrenica njegov jedini zločin. Bilo ih je još. Naravno, bilo je i zločina drugih, ali budimo realni.Mladić je kapitalac.“

Danas se pridružio onim tzv. nezavisnim i objektivnim medijima koji su hapšenje Ratka Mladića iskoristili da još jednom izraze i potvrde svoje stanovište o kolektivnoj i to ne samo moralnoj odgovornosti Srba i njihovoj genocidnosti.

Ona pri tome, bez obzira što vrši neprihvatljivu gradaciju zločina, nije propustila da pomene jedan od najvažnijih i najfunkcionalnijih aksioma tzv. objektivnog pristupa zločinima počinjenih nad Srbima. „Njegovo i nedelo njegove vojske i bliskih paravojnih formacija, nažalost pomognutih i finansiranih od tadašnjih vlasti Srbije, ne sme se dovoditi u pitanje cirkusom stvorenim nakon njegovog hapšenja i prividnim pokušajima izjednačavanja Kravice i Srebrenice nisu isto ni po okolnostima ni po broju žrtava i neće ova vlada izgubiti zbog izručenja Mladić.“

Očigledna je namera da se po svaku cenu Srbija optuži za odgovornost za počinjeni masakr u Srebrenici i da se ponovo osnaži i aktivira proces optuživanja Srbije kao isključivog krivca za razbijanje federalne Jugoslavije i agresora na Bosnu i Hrvatsku. I pored notorno poznate činjenice da su regularne trupe Nezavisne Republike Hrvatske učestovale u ofanzivnim vojnim akcijama zajedno sa vojskom BiH i to na tlu ove nezavisne države. Takođe je neophodno iskoristiti priliku da se razgradi i obesnaži istorijska nepobitnost da je srpski narod kroz svoju tragičnu istoriju doživeo velika stradanja, patnje i genocid. U tom smislu se mogu tumačiti i sugestije Vojina Dimitrijevića da bi Mladić mogao da svedoči o učešću SRJ u genocidu u Srebrenici. „Ravnodušnost koja se, naročito u nekim medijima ispoljava prema žrtvama, posledica je sličnog mehanizma. Godinama se saopštavalo da su Srbi jedan mučenički narod koji je bio žrtva u svim ratovima u novijoj istoriji.“

Teško se oteti utisku da je i Danas podlegao opštem talasu trivijalizacije, neobjektivnosti i neodmerenosti.

Očigledno je da Vojin Dimitrijević nije upoznat sa velikim naučnim otkrićem njegovog kolege J. Burama da ovog puta bosanski Srbi nisu jedan mučenički već da su oni genocidni narod. Teško se oteti utisku da je i Danas podlegao opštem talasu trivijalizacije, neobjektivnosti i neodmerenosti. Prenošenje komentara Dnevnog avaza „Seme mržnje“ u kome se tvrdi da svaku ideju Dobrice Ćosića Beograd prihvata kao nebesku poruku samo je dokaz više za ovakvu konstataciju. „Čovek koji je jednom nogom u grobu nastavlja mitomanski plašiti generacije koje dolaze iza njega, ostavljajući im u nasleđe svoj nikad dosanjani san o svim Srbima u jednoj državi. A to nije ništa drugo do sejanje novog semena zla na Balkanu.“ Autor komentara u Dnevnom avazu bi mogao da pažljivo pročita književna dela i i političke zapise Dobrice Ćosića a ne da se služi toliko puta recikliranim i prežvakanim ideološkim i politikantskim napadima na ovog srpskog pisca. Objavljivanje ovako morbidno intoniranog komentara sigurno spada u sejanje zla i mržnje, a za to odgovornost snose i mediji koji su izgubili svaku meru, dostojanstvo i pristojnost u nastojanju da po svaku cenu opravdaju tezu profesora demokratije i ljudskih prava Jana Burame o genocidnosti, kolektivnoj odgovornosti i mitomaniji srpskog naroda.