Raznovrsnost TV programa u Srbiji

Rezultati istraživanja monitoring tima Novosadske novinarske škole (Novi Sad) TV programa četiri nacionalne TV stanice -  RTS1, RTS2, TV Pink, TV B92 i dve pokrajinske - RTV1 i RTV2, na uzorku od 7 dana (10-16. novembar 2008) od 6:00 do 24:00 časova.

Programska raznovrsnost služi zadovoljenju raznovrsnih potreba građana. Ona je opšte prihvaćen poželjan cilj razvoja medija. Ona je važan element u oceni kvaliteta funkcionisanja medija i uspešnosti medijske regulative i medijske politike.

Cilj istraživanja –sistematičan i nepristrasan uvid u strukturu TV ponude, posebno javnog TV servisa, radi utvrđivanja programske raznovrsnosti. Analizirane su četiri vrste raznovrsnosti – u odnosu na žanrovske vrste programa, poreklo programske produkcije, jezik emitovanja i primarne ciljne grupe TV emisija.

Uzorak - 756 sati programa koji su sadržali 2.408 programskih segmenata, od toga 504 sata programa nacionalnih stanica i 1.444 segmenata. Jedinica analize je programski segment (jasno definisan deo programa određenog tipa sa naznačenim početkom i krajem -emisija sa naslovom ili oglasni blok). 

Obim programske ponude 

Po broju emisija programska ponuda je velika. U proseku, svaka od četiri TV emituje 27 emisija (uključujući i reprize) tokom 18 sati. Najviše ih je imala RTS1 (32 dnevno), zatim Pink (27), pa RTS2 (26), a najmanje B92 (23).

Reprizira se četiri ili pet emisija dnevno. Najviše repriza ima u programskoj šemi RTS1 (7 dnevno), a najmanje na TV Pink (tri dnevno). Od ukupnog broja, na RTS1 je reprizirano 22,5% emisija, 18,2% na TV B92, 14,4% na RTS2, a 11,8% na TV Pink.

Bez repriza, dnevna ponuda iznosi 22 emisije. Najviše premijernih emisija ima RTS1–25, zatim  TV Pink-23, RTS2– 22, a najmanje TV B92 –19.  

I sa reprizama i bez njih, ponuda dva kanala javnog servisa je veća od ponude dve komercijalne stanice.  

Žanrovska raznovrsnost programa

Po sadržaju, programska ponuda je siromašna. Od 11 registrovanih vrsta programa, na sve četiri nacionalne TV izrazito preovlađuje pet vrsta: informativni, igrani, zabavni, oglasni i sportski program.

U programu TV Pink oni čine gotovo celokupnu programsku ponudu – 98,4%, u programu TV B92 devet desetina (92,8%), RTS1 više od četiri petine (84,8%), a RTS2 oko tri četvrtine (72,3%).

Četiri najgledanije televizije dnevno nude šest sati vesti i drugih informativnih emisija, tri i po sata serija i filmova, tri i po sata zabavnih emisija, dva sata reklama i jedan sat sporta.

Preostala dva sata (od 18) treba da zadovolje sve druge potrebe publike - da pruže “kulturne, umetničke, obrazovne, verske, naučne, dečje i druge sadržaje”, kako Zakon nalaže javnom jervisu, i da doprinesu “podizanju opšteg kulturnog i saznajnog nivoa građana” ako su komercijalne.

TV Pink za te druge sadržaje ostavlja 1,6% vremena, TV B92 7,2%,

RTS1 15,2%, a jedino RTS2 nešto značajnije vreme -  27,7%.

Publici se najčešće nudi informativni program - 32,5%, zatim igrani - 20%, pa zabavni - 18,2%. Desetinu (10,3%) ukupno emitovanog programa - odnosno 52 sata – zauzimaju oglasni blokovi.

ŽANROVSKA RAZNOVRSNOST PROGRAMA u % – prema trajanju

Zakon o radiodifuziji direktno pominje i indirektno pozitivno vrednuje, pored informativnog, tri vrste programa – obrazovni, kulturno-umetnički i dečiji program. Svaki od njih je zastupljen u manje od 5% ukupnog programskog vremena.

Od ova tri programa, televizije najviše pažnje poklanjaju obrazovnom (4,2%), zatim dečijem (3,6%), pa kulturno-umetničkom (2,2%). Obrazovne emisije su najčešće na RTS2 (9,8%), u prosečnom obimu su prisutne na TV B92 (4,5%), ispod proseka na RTS1 (2,4%), dok ih TV Pink uopšte nema. Kultura i umetnost su izrazito zanemarene oblasti programa. Komercijalne stanice ih potpuno ignorišu, zanemaruje ih i RTS1, i jedino su u značajnoj meri prisutni u programu RTS2 (6,6%). Verski program je najmanje negovani tip programa. Emituje ga samo RTS2, u obimu od 1,7%.  

Javni servis nudi raznovrsniji program nego komercijalne stanice. Međutim, žanrovska struktura programa javnog servisa je neizbalansirana,a najveći deo programa čine one iste programske kategorije koje dominiraju i u programima komercijalnih emitera.

Najsiromašniju programsku ponudu ima TV Pink. Na njoj ne postoji ni sportski program (što je neuobičajeno za komercijalnu TV stanicu), ni obrazovni, ni kulutrno-umetnički program, dok je dečiji program zastupljen tek simbolično (ukupno 31 minut za nedelju dana).

TV B92, osim pomenutih pet vrsta programa, ima još samo obrazovne (4,5%) i dečije emisije (2,7%), ali one zajedno traju kraće od oglasnog programa (11,6%). To je slučaj i sa RTS1 (6,2% dečijeg i 2,4% obrazovnog programa nasuprot 9,4% oglasnog), na kojoj je uočljiv i mali obim kulturno-umetničkog programa (2%).

Najveću raznovrsnost ima RTS2, koji nudi najveći obim obrazovnog (9,8%) i kulturno-umetničkog programa (6,6%) i jedini ima i emisije sa verskim sadržajem, koje su posebna zakonska obaveza javnog servisa (1,7%).

Kada se posmatra samo premijerno emitovani program, bez repriza, slika žanrovske raznovrsnosti je slična. Reprize čine 13,8% ukupnog vremena emitovanja. Najduže su na RTS1 (21%), a zatim na TV B92 (20,1%), dok RTS2 (6,7%) i TV Pink (7,4%) ređe ponavljaju već emitovane emisije.

Rang najzastupljenijih vrsta programa je isti – u ukupnom skoru preovlađuje informativni program (40,2%), zatim igrani (20,5%) i zabavni (18,2%), pa sportski (7,3%). Udeo obrazovnog, dečijeg, kulturno-umetničkog programa je manji od 4,5%, a naročito je zanemaren kulturni program.

ŽANROVSKA RAZNOVRSNOST PROGRAMA BEZ REKLAMA u % – prema trajanju

Indeksi programske raznovrsnosti

Za merenje programske raznovrsnosti postoji matematička formula koja je preuzeta iz studija biodiverziteta (raznovrsnost živih vrsta na odredjenoj teritoriji). Matematički maksimum indeksa programske raznovrsnosti je 1, a minimum je 0.

Primećujući ovu formulu, dobijaju se sledeći rezultati:

Kanali republičkog javnog servisa (0,83) imaju veći indeks raznovsnosti nego komercijalne televizije (0,78). Najveći indeks ima RTS2, zatim RTS1, zatim TV B92, a najmanji TV Pink.

Isti indeks za holandski javni servis je iznosio 0,75, a za komercijalne emitere 0,61. U Finskoj je, međutim, prosečni indeks za četiri nacionalne staice, dve javne i dve komercijalne, iznosio 0,90, dok je on 0,81 u Srbiji.

Razlike između programske ponude nekoliko kanala se mere tzv. indeksom različitosti. Matematički maksimum indeksa je 2, a minimum je 0.

Sledeći ovu formulu, dobijeni su sledeći rezultati za indeks različitosti:

Najveća razlika postoji između RTS2 i TV Pink (vrednost indeksa je 1,324), a najmanja između RTS1 i TV B92 (0,472). 

Ovim se potvrđuje da na krajnjem delu skale programske raznovrsnosti stoji RTS2, a na suprotnom TV Pink kao televizija sa najhomogenijom ponudom. Između njih su RTS1 i TV B92, koji su bliži RTS2 nego TV Pink.

RTS je funkciju javnog servisa (zadovoljavanje raznovsnih potreba građana za tematskim sadržajima raznih vrsta) prepustila Drugom programu, dok Prvi program vodi konkurentsku borbu sa komercijalnim stanicama za bolji rejting među publikom i povećanje reklamnih prihoda.

Raznovrsnost sadržaja unutar programskih žanrova

Iako se razlikuju po pažnji koju posvećuju određenim programskim žanrovima, domaće TV stanice daju prednost istim tipovima emisija u okviru datog žanra. Razlike u programu su male. One prikazuju mnoštvo istog, iako ponuđenog u drugačijim razmerama.

Informativni program

Informativni program je najzastupljenija vrsta programa – jedna trećina ukupne programske ponude (32,5%). Udeo programa odstupa od uobičajenih pravila. On je najobimniji na komercijalnoj stanici - TV B92 (43,3%), a više ga ima na RTS2 (37,5%) nego na RTS1 (33,8%).

Odlikuje se veoma velikim brojem emisija vesti, a malim brojem i trajanjem debatnih i istraživačkih emisija. U njemu su zanemareni međunarodni događaji, događaji izvan Beograda i ekonomska zbivanja.

Četiri TV stanice nude dnevno 19 emisija vesti tokom 18 sati, tj. jednu svakog sata. Tokom nedelju dana je registrovano 133 emisija vesti, od toga 71 na RTS, 45 na TV B92 i 17 na TV Pink. RTS2 ne emituje vesti.

Debatne i istraživačke informativne emisije, koje se smatraju najkvalitetnijim informativnim, daleko su malobrojnije. One čine 10% minutaže ukupnog trajanja informativnog programa. Za nedelju dana registrovana je 31 emisija, od čega su tri bile reprize, što iznosi prosečno četiri u dnevnoj ponudi na četiri nacionalna kanala, tj. jedna emisija po kanalu. U stvarnosti, debatne i istraživačke emisije imaju samo dva kanala – RTS1 i TV B92, dok su one potpuno odsutne na TV Pink i RTS2.

Glavni konkurenti u ponudi informativnog programa su RTS1 i TV B92. Njihove emisije vesti su istog formata. Emisije vesti na TV B92 su brojčano ređe, ali duže traju nego na RTS1 (1023 minuta nasuprot 892).   

Glavna razlika između dva emitera je u debatnim emisijama. TV B92 nedeljno emituje više debatno-istraživačkih emisija – tri dnevno (ukupno 18, dve reprize) nego RTS1– dve dnevno (13, jedna repriza), i to u dvostruko dužem trajanju (682 minuta nasuprot 342 minuta na RTS1) i češće uživo.

U obimnoj ponudi informativnog programa na nacionalnim mrežama, pored istraživačkog pristupa u izveštavanju, nedostaju specijalizovane emisije o svetskim događajima, o regionalnim događajima, kao i specijalizovane emisije ekonomskih vesti.

Javni servis RTS je  među 150 informativnih emisija imao samo dve (premijeru i reprizu) o međunarodnim događajima (“U svetu”), kojima je dat mali značaj time što su smeštene na Drugi, a ne na Prvi program. TV B92 je od 81 emisije dve posvetio svetskim događajima (“Planeta”), obe u krajnje nepovoljnom terminu - subotom i nedeljom od 6 sati ujutro.

RTS zanemaruje vesti iz različitih regiona Srbije, dok forsira Beograd kao regionalni centar iz koga potiče većina vesti u dnevnim informativnim emisijama. Samo jedna emisija od 150 je bila posvećena događajima u unutrašnjosti (“Ovo je Srbija”). Ona se emituje jednom nedeljno na Drugom programu, dok se na Prvom programu svakog radnog dana prikazuje emisija o beogradskim temama (“Beogradska hronika”). TV B92 nema specijalizovanih emisija o regionalnim događajima.

TV stanice zanemaruju i ekonomske informacije. RTS ima jednu nedeljnu emisiju o ekonomskim vestima, opet na Drugom programu (“Profil i profit”), a B92 takođe jednu (“Buđelar”).  

Informativni program TV Pink se razlikuje od drugih ne samo po manjem obimu već i po uvođenju direktnih formi reklamiranja u informativni format, iako to diraktno protivureči važećoj medijskoj regulativi. Ovo je posebno karakteristično za emisiju “Dobar komšija”, formu jutarnjeg programa TV Pink.  

Igrani program 

Igrani program čini petinu (20%) ukupne ponude nacionalnih TV kanala. Oni dnevno nude 18 igranih emisija (filmova ili serija), u proseku jednu svakog sata. Ponuda je, međutim, daleko od raznovrsne i atraktivne. Ona obuhvata jedan domaći film iz prošlog veka, dva stara američka filma, pet epizoda domaćih serija, od kojih su tri na temu seoskog života i 10 epizoda stranih serija – uglavnom američkih i meksičkih.

Najvažniji emiter igranog programa je TV Pink, a zatim RTS1.

Tokom sedmice četiri televizije su prikazale 124 igrane emisije. Među njima su najbrojnije epizode stranih serija (71), a duplo je manje domaćih serija (30) i višestruko manje stranih filmova (14) i domaćih filmova (9).

Svi oblici igranog programa su najčešći na TV Pink (55 emisija), a zatim na RTS1 (37). TV B92 zaostaje za obimom igranog programa (18 emisija), pa se glavna borba za gledaoce odvija između TV Pink i RTS1.  

TV Pink se opredelio za strane serije  (28 epizoda, 20 na RTS1) i za domaće filmove (6), kojih na RTS uopšte nema. RTS mu parira domaćim serijama i stranim filmovima. Iako su domaće serije na RTS1 po broju nešto manje od onih na TV Pink (12 nasuprot 15), one u sedmičnom emitovanju duže traju (611 minuta nasuprot 471).

Ponuda igranog progama, iako značajna po broju emisija, prilčno je jednolična. Ne računajući reprize, za nedelju dana na četiri nacionalne mreže prikazano je 8 domaćih filmova, od toga samo jedan proizveden posle 2005. godine. Dva filma su iz šezdesetih godina prošlog veka, jedan iz sedamdesetih, dva iz osamdesetih, jedan iz dvedesetih, a jedan iz 2001. godine. Domaći filmski program na televiziji više služi da se na jeftin način popuni značajno TV vreme, nego da doprinosi osnaživanju kulturnog identiteta, što je jedna od glavnih funkcija ovre vrste programa.

Princip izbora stranih filmova je sličan. Među njima izrazito preovlađuju američki filmovi, i to stari filmovi. Od ukupno 13 prikazanih stranih filmova, tri su proizvedena posle 2005. godine, dva između 2000. i 2005, dok ostalih 8 potiču iz osamdesetih i devedestih godina prošlog veka. Od 13 prikazanih filmova, 11 su američki  - to je slučaj sa svih 6 filmova na TV Pink i četiri od pet na RTS1 - jedan je japanski, a jedan francuski (TV B92). TV ponuda javnog servisa RTS1 u ovoj vrsti programa nije se razlikovala od ponude komercijane TV Pink.

Domaćih serija, iako sa mnogo epizoda, u stvari je bilo malo – tri na RTS1 (“Selo gori a baba se češlja”,”Moj rođak sa sela”, “Gorki plodovi”) i jedna dramska na TV Pink (“Seljaci”), dok su ostale četiri na TV Pink i jedna na TV B92 (“Naša mala klinika”) kratkotrajne situacione komedije (“Ljubav, navika, panika”, “Vila Grande”, itd). Iako tematski slične, jer se tri od četiri bave seoskim životom, one su sve bile novije proizvodnje (2007/2008). Nacionalni javni servis je jedino u pogledu domaćih serija, od svih kategorija igranog programa, ispunio svoj mandat promocije i afirmacije domaćeg kulturnog stvaralaštva u funkciji kulturnog identiteta.

Tokom analizirane nedelje je prikazano 20 stranih serija. Polovina je iz poslednje dve godine, dok su ostale stare tri ili četiri godine. Po poreklu, serije nisu raznovrsne. Oko polovine su američke, jedna četvrtina meksičke, a druga četvrtina regionalne – iz Hrvatske i BIH. Jedino su još prikazane dve britanske serije.

U serijskom programu RTS dominiraju američke serije (8 od 10 na oba kanala), dok na TV Pink preovlađuju meksičke (5 od 7). TV B92 je prikazao najmanji broj serija, manje i od RTS2 (tri ukupno), od toga jednu američku, jednu britansku i jednu hrvatsku.

Igrani program ima razne funkcije. Prikazivanjem domaćih igranih ostvarenja neguje se umetničko stvaralaštvo, afirmišu kulturne tradicije, potvrđuje i gradi kulturni identitet. Strani filmovi i serije su jedan od načina za upoznavanje drugih kultura. Analizirane televizije se značajnim obimom i homogneom strukturom igranog programa pokazale da u emitovanju filmova i serija preovlađuju neki drugi motivi, a ne zadovoljavanje glavnih funkcija igranog programa. Javni servis se nije pokazao kao eksluzivni izvor kvalitetnog ili odgovarajućeg (prema specifičnom sastavu stanovništva) igranog programa, što se obično smatra njegovom ulogom, već kao konkurent komercijalnoj televiziji - osim u pogledu domaćih serija koje se neguju na RTS1. 

Zabavni program 

Na četiri nacionalna kanala nedeljno se prikaže 140 zabavnih emisija, u trajanju od oko 92 sata. To je 20 emisija po jednom danu ili 13 sati bez prekida. Najviše ih je na TV Pink – gotovo 40 sati nedeljno, odnosno oko 6 sati dnevno (od 18), zatim na TV B92 - 29 sati nedeljno ili četiri sata dnevno, pa na RTS1 – 17 sati nedeljno ili dva i po sata dnevno. RTS2 emituje oko jedan sat zabavnog programa dnevno. Ovo je ujedno i vrsta programa koja se najčešće reprizira.

Zabavni program obiluje raznim vrstama “reality show” emisija, kvizovima i igrama, i muzičkim šou emisijama koje sve promovišu iste vrednosti i koje su međusobno slične.

Najčešće su “reality show” emisije, posebno na dve komercijalne televizije (po 24 tokom nedelje, sa reprizama). Po raznovrsnosti ovih emisija se izdvaja TV Pink, sa 8 različitih programa. TV B92 prikazuje samo jednu,  ali toliko često da je ukupno emitovanje duže od onoga na TV Pink (800 minuta naspram 598 minuta na TV Pink). Iako je “reality show” tipičan format komercijalne televizije, on se pojavljuje i na republičkom javnom servisu. RTS1 prikazuje dve emisije ovog tipa (“48 sati svadba” i “Vreme je za bebe”), a RTS2 jednu (“Afirmacija”).   

Druga najčešća zabavna emisija su kvizovi i igre, u čijem prikazivanju prednjači Prvi program RTS (420 minuta, 344 na TV Pink, a 250 na TV B92).

U pogledu ova dva tipa emisija, javni servis afirmiše isti koncept zabave kao komercijalna televizija, iako su njegovi kvizovi domaće proizvodnje, a konkurenti primenjuju inostrane licencirane formate.

Značajna razlika, međutim, postoji u tipu emisija zabavni šou. TV Pink je emitovao 17 emisija ovog tipa, od koga su samo dve reprize (pet je vezano za Grand produkciju – “Grand show”, “Grand parada”, “Zvezde Granda” itd). To su sve muzičke emisije, u potpunosti posvećene ličnostima iz muzičke industrije, i to onima koje su vezane za producentske kuće u kojima vlasnik TV Pink ima vlasničke interese (City Records, Grand Production). Koncept ovih emisija, kako ih TV Pink predstavlja na svom Internet sajtu, bitno je drugačiji od njihove izvedbe. Mnoge emisije se opisuju kao upoznavanje sa ličnostima iz raznih oblasti javnog života, dok se u suštini koriste za popularisanje muzičkih zvezda i reklamu najnovijih muzičkih proizvoda uskog kruga ljudi koji su interesno povezani sa vlasnikom televiziije.

U svim zabavnim emisijama TV Pink krši Zakon o oglašavanju jer mimo posebnih i označenih blokova sa reklamnim porukama, najdirektnije, preko voditelja, ili preko pisanog teksta na kajronu, reklamira proizvode sponzora emisije.

Zabavni program TV B92 je veoma sličan programu TV PInk, samo što su u pitanju muzičke zvezde druge vrste muzike. TV B92 je prikazao sedam zabavnih šoa, sve u vezi sa muzičkim projektom “Operacija Trijumf”, veoma sličnim Pinkovom muzičkom projektu “Zvezde Granda”.

Javni servis neguje nešto drugačije poimanje zabave od koncepta koji se primenjuje u 24 zabavna šoa na TV Pink i TV B92. I RTS1, naime, pravi “gala” studijske emisije, ali su one po sadržaju raznovrsnije od muzičkih emisija na komercijalnim televizijama. U njima gostuju veoma različiti ljudi, uz zanimljive priče sa terena i posvećene su negovanju kulturnih tradicija. Ipak, mali broj ovih emisija (3) nije značajno obogatio zabavnu TV ponudu.

Komercijalna logika televizije najočiglednije se vidi u oblicima zabavnog programa. Stoga je on na komercijalnoj televiziji veoma sličan, a na javnoj siromašniji, ali i, bar u nekim segmentima, drugačiji od komercijalnog zabavnog programa.            

Dečiji program 

Deca su veoma zanemarena publika domaće televizije. Njima se nudi oko osam sati programa nedeljno na RTS1, šest i po sati na RTS2, tri i po sata na TV B92, pola sata na TV Pink. Poređenja radi, Prvi program britanskog Bibisija emituje 10 sati dečijeg programa nedeljno, a Drugi program 25 sati nedeljno.

TV urednici se vode idejom da su deci potrebni samo crtani filmovi, pa su crtani filmovi najčešči sadržaj TV programa za decu. Od ukupno 43 emisije za decu, 34 su bili crtani filmovi, a tri su bili igrani (strani) filmovi namenjeni deci. Na RTS1 crtani filmovi su činili 87% sadržaja dečijeg programa, 79% na RTS2 (42% na TV B92). Na Bibisiju, crtani programi čine 15% dečijeg programa na prvom kanalu i 8% na drugom. 

Ne računajući crtane filmove, dečiji program je veoma siromašan.

Emisije napravljene specijalno za decu su malobrojne i kratkotrajne, a posebno su retke emisije sopstvene produkcije. RTS1 je emitovao jednu takvu, zabavno-muzičke vrste (“Muzički tobogan”), RTS2 takođe jednu (“Verujte, ali ne preterujte”) na temu sebičnosti, i B92 jednu (“Dr. Dexy”), humorističko-obrazovnog tipa. RTS1 je posvetio deci, pored (isključivo Diznijevih) crtanih filmova, 60 minuta za nedelju dana. Toliko otprilike traje jedna zabavna emisija “48 sati svadba”, a prikazuje ih se četiri nedeljno. RTS2 prakazuje nemačke, francuske i austrijske crtane filmove za decu, a mimo njih je još emitovao 40 minuta dečijeg programa. NA TV B92 je to bilo 20 minuta.

TV Pink je emitovao tri emisije “City kids”, koje se, u stvari, strogo gledano teško mogu svrstati u dečiji program.  

Obrazovni program  

Obrazovnim sadržajima je posvećeno ukupno nešto više od 4% TV programa. TV Pink uopšte nema obrazovni program. Program TV B92 je tematski siromašan - 5 od ukupno 7 emisija su naučno-popularni prikazi životinjskog sveta u produkciji Nacionalne geografije, a dve preostale su “Vodič za roditelje” (premijera i repriza”), sopstvena emisija o roditeljstvu.

U kategoriji obrazovnog programa javni servis se postavlja kao odgovarajuća alternativa komercijalnoj televiziji. To, međutim, nije Prvi program republičkog javnog servisa, već njegov Drugi program (oko 10% minutaže, 37 emisija). RTS1 je tokom posmatrane nedelje emitovao jednu obrazovnu emisiju dnevno, a RTS2 pet emisija. Pri tome, pet od ukupno 7 emisija na RTS1 su bile reprize emisija prikazanih na RTS2 (“U zdravom telu”), što govori da je Prvi kanal republičkog javnog servisa odustao od bilo kakve značajnije uloge u obrazovanju svoje publike.

U emsiijama RTS2 se govorilo o najmanje 10 tema, a među njima je najviše bilo zastupljeno zdravlje, istorija, ekologija, tehnologija. Posebno je značajno što je većina emisija sopstvene produkcije - 30 od ukupno 37.

Kulturno-umetnički program 

Komercijalne TV stanice nemaju nikakvu formu kulturno-umetničkog programa. Međutim, i javni servis zanemaruje ovaj žanr. RTS1 je emitovao ukupno 8 emisija u ovoj programskoj kategoriji, tj. u proseku jednu dnevno. Polovina od toga odnosila se način kako se snima TV serija “Gorki plodovi” koja se prikazuje na ovom kanalu, pa je bila u funkciji promocije same serije, a i RTS kao njenog koproducenta.

Pravi nosilac kulturnog programa republičkog javnog servisa je RTS2, koji je kulturno-umetničkim sadržajima posvetio 6,6% minutaže. Emisije su uglavnom tradicionalne forme – kolažni magazini sa prilozima o aktuelnim novostima u književnosti (“Hit libris”), kulturnim događajima u Beogradu (“Beokult”) itd, ali u programu nema stalnih specijalizovanih emisija koje bi redovno pratile pojedine oblasti kulture niti sopstvenih kulturno-umetničkih ostvarenja, osim emisije “Trezor”, u kojoj se afirmiše TV stvaralaštvo i predstavljaju vredna dela iz istorije televizije u Srbiji.  

Oglasni program 

Četiri nacionalne televizije dnevno nude ukupno oko sedam i po sati oglasnih poruka.

Oglasni program je najduži na TV Pink – 1264 minuta, što je 21 sat nedeljno odnosno tri sata dnevno. Od toga, ukupno 76 minuta, tj. nešto više od sata nedeljno (6% oglasnog programa) čine najave sopstvenih emisija, dok su 20 sati komercijalne reklame. Na ovoj komercijalnoj televiziji obim oglasnog programa od 16,7% ukupne minutaže se približava dozvoljenom maksimumu od 20%.

TV B92 ostvaruje nešto više od polovine dozvoljenog maksimuma. Udeo njenog oglasnog programa u ukupnom emitovanju je 11,6% i nedeljno iznosi 14,5 sati tj. nešto više od dva sata dnevno. Promocija sopstvenog programa je česta koliko i na TV Pink – za nju je odvojeno 57 minuta tj. 6,5% oglasnog programa.  

RTS1 se po obimu oglasnog programa takođe približava maksimumu - 9,4% ukupno emitovanog programa, koji za javni servis iznosi 10%. Dok je razlika između obima oglasnog programa na dve komercijalne televizije velika, razlika između RTS1 i TV B92 je mala. RTS1 nedeljno emituje 713 minuta reklama i najava, odnoso oko 12 sati, tj. nešto manje od dva sata dnevno. Ipak, udeo najava sopstvenog programa u odnosu na udeo komercijalnih reklama je znanto veći nego kod komercijalnih rivala i iznosi oko 17%.

RTS2 ima najmanje reklama među četiri nacionalne televizije - 3,6%, tj. 38 minuta dnevno od čega 8 minuta čine promotivne najave programa.

Pošto je svaki reklamni blok tretiran kao programski segment i beležena njegova dužina i vreme emitovanja, na ovaj način je utvrđeno da

sve četiri TV sa nacionalnom frekvencijom krše Zakon o oglašavanju. Registrovano je 29 prekršaja Zakona u programu RTS1, 20 na TV Pink, 9 na TV B92 i 9 na RTS2.

Svi prekršaji na RTS1 i RTS2 se odnose na Član 16, koji javnom servisu dozvoljava da u okviru jednog punog sata programa može emitovati najviše šest minuta oglasnih poruka, a na TV B92 i TV Pink na Član 15, gde je ovo ograničenje 12 minuta.

Pored ovog, na TV Pink su registrovani brojni prekršaji Zakona o oglašavanju koji zahtevaju da oglasne poruke budu jasno označene (Član 19), zabranjuje reklamiranje proizvoda i usluga sponozora (Član 94) i ne dozvoljava skriveno reklamiranje (Član 5). U programu TV Pink postoje čitave emisije, iako kratke, koje su po sadržaju isključivo oglasne, a predstavljaju se kao informativne ili dokumentarne. Emisija “Prirodom do zdravlja”, koja je emitovana tri puta dnevno (u trajanju od dva minuta) sastojala se od studijskog intervjua sa gostom kome je voditeljka postavljala naizgled neutralna pitanja – šta su alge, kakva je njihova korist u ishrani i u kozmetici, itd. Pitanja su služila za reklamiranje proizvoda firme “Božen Cosmetics” a u studiju je na četiri mesta bio vidljiv logo ove kompanije. Druga emisija ove vrste je “Slike sveta” u kojoj se slikom prikazuju različiti delovi sveta i prezentuje niz zanimljivih informacija o Egiptu, Maroku, Malti, Tajlandu, Rimu, Barseloni, Bankoku i drugim destinacijama na koja firma Jolly Travel organizuje turistička putovanja. Ime ove turističke firme se nije pominjalo u tekstu koji čita spiker, ali je tokom trajanja emisije na kajronu (traci na ekranu sa teksutalnim informacijama) pisalo i ime firme i cena putovanja u mesta ili zemlje koji se u emisiji pominju.  

Sopstvena i tuđa produkcija 

Sve analizirane nacionalne stanice zadovoljavaju zakonsku obavezu o kvoti sopstvene produkcije, koja iznosi 50% od programa na srpskom jeziku, i o kvoti od 10% za emisije nezavisnih produkcionih organizacija.

Ne računajući reklame, oko 55% emitovanog programa pripada sopstvenoj produkciji. Sledeća najzastupljenije produkcija je strana (21,8%), pa zatim domaća spoljna (18,9%), dok je koprodukcija zanemarljiva (3,8%).  

Raznovsnost programa prema poreklu produkcije – prema trajanju (BEZ REKLAMA I “DRUGOG”)

Javni servis se više oslanja na sopstvenu produkciju (RTS2 -69,5% minutaže, bez reklama, RTS1-61%) nego komercijalne stanice (TV B92 – 47,3%, TV Pink – 41,7%). Istovremeno, u programu RTS ima više emisija strane produkcije nego domaćih producentskih organizacija, iako se od javnog servisa očekuje da bude glavni akter osnaživanja i razvijanja nacionalnog kulturnog identiteta.

Javni servis sam proizvodi sve vrste programa koje emituje, osim verskog. Pored informativnog, koji je najobimniji, on najviše proizvodi sportski i zabavni program, pa zatim obrazovni i kulturno-umetnički. Sopsvena produkcija je bila najmanje zastupljena u prikazanom dečijem programu. RTS2 je sam proizveo jednu od 23 emitovanih emisija za decu (40 minuta od ukupno 383), a RTS1 jednu od 11 (60 minuta od 469).   

Najsiromašniju žanrovsku raznovrsnost ima sopstvena produkcija TV B92. Njen ubedljvio najveći deo čini informativni program (87,2%), dok su druge vrste programa zanemarene (5,8% zabavni, 4,9% sportski). Udeo u dečijem i obrazovnom programu je minimalan. Sopstvenoj produkciji pripada jedna dečija emisija od 20 minuta među ukupno 6 od 206 minuta i dve obrazovne (premijere i reprize) od po 25 minuta.

TV Pink najviše sam proizvodi zabavni program (48,1%), zatim informativni (34,6%), pa igrani (13,7%).  

Emisije strane produkcije su češće (21,8% minutaže) nego one koje prave domaće producentske organizacije (19,1% ). Strana produkcija je na RTS1 oko dva puta duža od drugih domaćih emisija. TV B92 je jedina televizija koja se više oslanja na domaću spoljnu produkciju (28,1%) nego na stranu (21,9%), dok su u programu RTS2 strana i domaća nezavisna produkcija otprilike ravnomerno zastupljene (15,4% domaća, 14,8% strana). 

Strana produkcija, po vrsti programa, nije raznovrsna, osim na RTS2. Na TV Pink ona pripada samo igranom i zabavnom programu, na RTS1 samo igranom i dečijem. TV B92, pored igranih i dečijih, prikazuje i obrazovne strane emisije, ali i jednu informativnu (Glas Amerike). RTS2 emituje strane emisije u 7 programskih vrsta, iako su najbrojnije one iz dečijeg i igranog programa.  

Strana produkcija nije raznovrsna ni po zemlji porekla. Oko 80% stranih emisija potiče iz četiri zemlje – Amerike, Meksika, Britanije i Hrvatske. U prikazivanju stranih emisija domaće televizije se oslanjaju pre svega na američku produkciju – gotovo polovina emisija stranog porekla je iz SAD (61 od 137 na četiri nacionalne TV). Najčešći emiter američkih TV proizvoda su kanali javnog servisa, posebno RTS1. TV B92 je prikazao trostruko manje emisija američke produkcije u odnosu na RTS (11), a TV Pink petostruko manje (6). Sledeća najčešće zastupljena strana produkcija je meksička, pre svega zbog TV Pink, u čijem serijskom programu dominiraju meksičke sapunice (20 emisija), zatim britanska (15), pa hrvatska (15), opet zahvaljujući serijama. U nešto većem broju još se prikazuju samo emisije nemačke produkcije (9 cratnih filmova na RTS2).

U izboru stranih emisija se ne ostvaruje se funkcija televizije da građane povezuje sa svetom i različitim drugim kulturama, već potreba samih televizija da popune program što jeftinijim stranim proizvodima, među kojima prednjače meksički i američki.    

Programi namenjeni nacionalnim manjinama i etničkim grupama 

Programi komercijalnih emitera TV B92 i TV Pink ni na koji način ne odražavaju multietničku strukturu stanovništa Srbije. To se od njih i ne očekuje. Neka očekivanja u ovom pogledu, ipak, postoje od republičkog javnog servisa, iako ona u Zakonu o radiodifuziji nisu precizno navedena, već su formulisana kao poštovanje  “nacionalnog i etničkog“ pluralizma ideja i mišljenja (Član 77) i „vodenje računa“ o specifičnim društvenim grupama kao što su manjinske i etničke grupe (Član 78).

Među 222 emisije Prvog programa i 181 na Drugom, registrovana je samo jedna emisija koja „vodi računa“ o nekoj posebnoj etničkoj grupi. To je emisija na RTS2 „Amen ađes“ („Mi danas“), namanjena Romima. Njen programski termin je od 6 sati ujutru u nedelju, verovatno najnepovoljniji termin u sedmičnoj programskoj šemi.

Emisija je bila informativnog i magazinskog tipa, sastavljena od nekoliko priloga, a glavnina sadržaja je bila na srpskom jeziku.

Ni jedna druga emisija republičkog javnog servisa tokom analizirane nedelje nije na poseban način odražavala činjenicu da u Srbiji žive razne etničke zajednice. 

Raznovrsnost programa za ciljne grupe gledalaca 

Obaveza da vodi računa o posebnim društvenim grupama postoji samo za javni servis. Najveći deo programa javnih servisa je namenjen celokupnoj publici, dok su posebne društvene grupe koje pominje Zakon o radiodifuziji  – “deca i omladina, manjinske i etničke grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroženi, gluvonemi i dr.” u programu zanemarene.

O posebnim etničkim grupama “vodi računa” samo Drugi program Radio-televizije Vojvodine, i to o onima koje žive u Vojvodini. Republički javni servis ignoriše postojanje velikih etničkih zajednica u Srbiji i njihove potrebe.

Postojanje posebnog dečijeg programa na svim kanalima javnog servisa ukazuje da deca jesu posebna grupa o kojoj se vodi računa pri konicipranju programske šeme, iako je analiza pokazala da postojeći dečiji program pati od brojnih slabosti (mali obim, dominacija crtanih filmova u programu, mali broj emisija specijalno napravljen za decu, mali udeo domaće i sopstvene produkcije).

Za omladinu ne postoji poseban program ni na jednom kanalu javnog servisa. Ipak, neke emisije računaju na tinejdžere kao primarnu ciljnu grupu. Republički javni servis RTS, na primer, u okviru igranog programa emituje tri američke serije čiji je sadržaj interesantan pre svega za tinejdžere (jedna na RTS1, dve na RTS2).   

Celokupni igrani program na svim televizijama računa na omladinu kao publiku, bez obzira na sadržaj. Komercijalna televiziji preporučuje meksičke telenovele za 12-godišnjake i starije, a akcione filmove za one iznad 14 i 15 godina. Na RTS je starosna granica nešto viša - najniža je 14 (komedije i ljubavne serije), a za kriminalističku seriju je 16. Svega tri od 34 emisije na oba kanala RTS sa starosnim ograničenjem publike su bile preporučene za starije od 18 godina (nijedna na B92, jedna na TV Pink).

Iako se posebno pominju u zakonu, gluvonemi kao društvena grupa sa specifičnim potrebama su veoma zanemareni u programu republičkog javnog servisa. Osim emisija vesti, nijedna druga nije prilagođena ovoj grupi gledalaca. Prvi program RTS je tokom analizirane sedmice emitovao jednu emisiju vesti od pet minuta sa istovremenim prevodom na gestovni jezik. TV B92, iako na to nije obavezana, emituje svakog dana 5-minutnu emisiju vesti za gluvoneme, pa tako u informativnom programu bolje zadovoljava potrebe ove specifične društvene grupe nego javni servis kome je briga o njoj posebno stavljena u zadatak. 

Od pomenutih društvenih grupa, javni servis poklanja pažnju samo zdravstveno ugroženima, jer je zdravlje najčešća tema u programu obrazovnih sadržaja i osobama sa invaliditetom, kojima je na RTS2 namenjena jedna emisija “Put humanizma”.  

Od drugih društvenih grupa, TV programi javnih servisa uvažavaju još potrebe poljoprivrednika, pripadnika Vojske Srbije, preduzetnika, pripadnika arhitektonsko-građevinske profesije i ribolovaca. Programi za ove posebne ciljne grupe se češće emituju na Drugom nego na Prvom programu.

Javni servis veću pažnju posvećuje ljubiteljima kuvanja, automobila, motocikla, životinja itd. nego penzionerima, roditeljima, studentima, nezaposlenima,  ili drugim značajnim društvenim grupama.

Ljubiteljima kuvanja je naročito ponuđen obiman program. RTS je tokom nedelje na oba kanala emitovao 260 minuta o kuvanju (188 na RTS1 i 71 na RTS2), tj. 18 emisija.

Iako uvažavanje posebnih ličnih interesovanja gledalaca jeste odlika moderne televizije, hobi-orijentisani programi ne mogu zameniti predviđenu i poželjnu ulogu javnog servisa u zadovoljavanju potreba posebnih društvenih grupa, koju im u zadatak stavlja Zakon o radiodifuziji ali i sam smisao postojanja javnog servisa. 

(Autor istraživanja i rukovodilac tima je dr Jovanka Matić, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu)