Skandalozna kirija za stan Zorice Tomić

Vlada Srbije je odobrila Zorici Tomić, ambasadoru Srbije pri Unesku, 7.000 evra mesečno za rentiranje luksuzno opremljenog stana u najelitnijem delu Pariza. Redakcija NIN-a zatražila je od sekretarijata Vlade Republike Srbije da odgovori na pitanja kako je došlo do toga da se prvobitno odbijen zahtev Tomićeve za 7.000 evra mesečne kirije ponovo nađe pred Vladom i bude odobren, u kom delu Pariza se stan nalazi, te kolika je njegova kvadratura. Kako iz Vlade nismo dobili nikakav odgovor, a generalna sekretarka Tamara Stojčević danima nije dostupna, niti se do nje moglo doći preko sekretarice, pokušali smo da se što bolje informišemo o cenama stanova u Parizu.
Uvideli smo da je, iako je reč o jednom od najskupljih gradova na svetu, mesečna renta stana od 7.000 evra astronomska. Na uzorku od 120 stanova objavljenih na sajtu pariske agencije Paristay (www.paristay.com) uvideli smo da se cene luksuznijih stanova u najužem centru grada (u prvoj i drugoj četvrti, od dvadeset, na koliko je prestonica Francuske podeljena), kreću od 2.200 do 3.000 evra. Mesečna kirija najskupljeg od 120 ponuđenih stanova iznosi 4.000 evra.

Visoku cenu rentiranja stana ambasadorke Tomić iz kabineta Vuka Jeremića, ministra inostranih poslova Srbije, obrazlažu time što je “visina zakupnine rezidencijalnog objekta određena tržišnim uslovima i ponudom u datim uslovima u Parizu” (vidi okvir). Da je suprotno svedoči činjenica da je zahtev Zorice Tomić, pri prvom razmatranju, Vlada odbacila. Božidar Đelić, potpredsednik je, poznavajući prilike u glavnom gradu Francuske, objasnio da je to previše novca za rentiranje stana u Parizu. Nakon intervencija Tomićevoj je uspelo da njen zahtev Vlada ponovo razmotri i odobri.
Srećom po poreske obveznike Srbije ipak je, kako stoji u obrazloženju Ministarstva inostranih poslova, reč o nameštenoj rezidenciji, u koju ne treba dodatno ulagati. Gotovo duhovito zvuči da su u cenu zakupa uračunati: održavanje lifta, utrošena voda, centalno grejanje i zajednički troškovi koje dele svi stanari zgrade. Tek da se zna da je Francuska uređena država i da tamo nema izbegavanja plaćanja čistačice i da se liftovi ne zaglavljuju kao u Srbiji. Da ne govorimo koliko bi naštetilo ugledu Srbije u svetu da jedino Tomićeva, od svih stanara zgrade, ne plati neki od navedenih troškova. Dirljivo. U pravdanju 7.000 hiljada evra, pri iscrpnom nabrajanju, osim kvadrature valjda fali samo dodatak da je u planu da pomenuti stan bude i neka vrsta rezidencijalnog prihvatnog centra, utočišta, za visoke zvaničnike Srbije pri službenim posetama Parizu. Pa da nam dodatno objasne da će tako Vlada zapravo, uštedeti, neće srpskim političarima plaćati skupi hotelski smeštaj, što će sigurno pozdraviti i misija MMF-a.

Jeste objašnjenje da ambasador Srbije pri Unesku mora da priređuje prijeme i da obavlja redovne diplomatske aktivnosti, kako se navodi u dopisu Ministarstva inostranih poslova, ali nije objašnjenje da u tu svrhu treba da se iznajmi stan za koji će Vlada Srbije da plaća mesečno 7.000 evra. Srbija u Parizu ima Srpski kulturni centar, na prestižnoj lokaciji, u samom centru Pariza, preko puta svetski poznatog Muzeja savremene umetnosti, popularnog Bobura. Nažalost, taj prostor Srbija samo sporadično, ali nedovoljno koristi za promociju svoje kulture. (Od novembra 2007. upražnjeno mesto direktora.) Pridodamo li tome da srpska rezidencija u Parizu zauzima jednu stranu uličnog bloka u blizini Ajfelovog tornja, da ima površinu od 4.000 metara kvadratnih, te da je na takvom mestu da se iz nje najbolje vidi tradicionalni vatromet za praznik Francuske, 14. juli, rešenje za velelepne prijeme postoji i bez zakupljivanja luksuznog stana. Kakva je unutrašnjost rezidencije svedoči to da je u toj zgradi francuska televizija snimala film o predsedniku Miteranu, jer njena unutrašnjost neobično podseća na enterijer rezidencije francuskih predsednika.

Ni iz kabineta ministra Vuka Jeremića, kao ni iz Vlade Srbije, nismo uspeli da dobijemo komentar na činjenicu da se iz budžeta Srbije, (novac poreskih obveznika), izdvaja dodatnih 7.000 evra mesečno za samo jedan stan, dok svi članovi te iste Vlade svaki dan ponavljaju kako je neminovna štednja i otpuštanja. Sociolog Zorica Tomić, koja se u svojim kolumnama i izjavama u beogradskim listovima često pozivala na moral, svoj zahtev za 7.000 evra mesečne kirije za stan u Parizu, izgleda ne želi da komentariše za NIN. Njen mobilni telefon, inače dostupan svim novinarima da rado da svoje mišljenje o svemu, od politike do lajfstajla, je isključen, a na telefon pariske kancelarije se niko ne javlja.

Ova priča otvara dva pitanja. Ko je intervenisao da se zahtev Zorice Tomić po drugi put stavi pred Vladu i bude usvojen? Ništa manje zanimljivo je i pitanje na osnovu kojih zasluga je Zorica Tomić na mestu predsednika Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom nagrađena funkcijom ambasadora Srbije pri Unesku. Javnosti nije poznato da je Komisija, na čijem je čelu bila dve godine, išta uradila za zaštitu najznačajnijih spomenika kulture u Srbiji, niti je pripremila dokumentaciju i kandidovala i jedno kulturno dobro za upis na Listu svetske baštine. Na zasedanju Uneska, oktobra 2009. godine u Parizu, na kome je učestvovala i Tomićeva, Srbija nije imala niti jedan jedini pisani akt kojim bi se predstavila zaštita kulturne baštine Srbije

Ministarstvo kaže da stan ima i vodu i lift i grejanje

Na dopis redakcije NIN-a, kojim smo na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražili odgovor na pitanje kada je Ministarstvo spoljnih poslova predalo Vladi zahtev Zorice Tomić i sa kojim objašnjenjem, odgovor smo dobili iz kabineta ministra Vuka Jeremića, u kome se kaže:

Poštovani, povodom Vašeg obraćanja Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, sa pozivom na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Službeni glasnik RS, br 120/04 i 54/07), ovim Vas obaveštavamo da je uvidom u arhivu ovog ministarstva utvrđeno sledeće:

Direkcija za imovinsko-pravne, opšte i zajedničke poslove 19. novembra 2009. godine uputila je Vladi RS Predlog zaključka o zakupu službene rezidencije ambasadora RS pri UNESKO u Parizu. Ovaj predlog pripremljen je u skladu sa važećim podzakonskim aktima kojima su upućeni uslovi za pribavljanje, zakup i opremanje rezidencija za smeštaj šefova diplomatsko-konzularnih predstavništava. Napominje se da je u pitanju službena rezidencija, koja je u celosti opremljena, i ne zahteva dodatno opremanje, a koristi se u svrhe redovnih diplomatskih aktivnosti koje podrazumevaju prijeme, organizaciju različitih skupova, večera i sl. Cena zakupa, koja mesečno iznosi 7.000 evra, pokriva opremu (nameštaj), kao i troškove u vezi sa uslugama za sve stanare zgrade (održavanje lifta, zajedničke troškove, troškove vode, centralnog grejanja i sl.)

Napominjemo da je visina zakupnine rezidencijalnog objekta određena tržišnim uslovima i ponudom u datim uslovima u Parizu.