Sveta sa ormara

Eto ti malera!

Ne znam da li da budem tužniji ili veseliji.

Veseo zato što Sveta Basara, u jednom od svojih novijih obračuna sa “nacionalizmom” i ostalim “nečistim” silama koje postavljaju klipove u točkove revolucije – lepo čovek kaže – nije imao u vidu moju malenkost. Prevarili ga mangupi. Koji vode jedan ludački internet sajt, koji se naziva novinama. On im velikodušno dao dozvolu da prenesu njegov “krležijanski” pamfletić, a oni taj pamfletić, na svoju ruku, ulinkovali sa mojim tekstom. Kao, Sveta polemisao sa mnom. A nije.

E – a zašto sam tužan? Pa zato što je Sveta uopšte mogao da pomisli kako sam ja mogao pomisliti da je tu kretensku kolumnicu – on napisao.

Istina – ispod ili iznad kolumnice – sasvim svejedno – stoji njegovo ime. Tu je i njegova fotka. Ali, kakav je to uopšte argument!? Posebno ako imamo u vidu da je Sveta, pre nego što je – da parafraziram svog prijatelja, trenutno najtiražnijeg srpskog pisca Dejana Stojiljkovića –  postao ponosni “antinacionalista” i antifriz – bio postmodernista. I lepo opisao situaciju u kojoj leži na kauču i posmatra samog sebe koji sedi na ormaru.

Tako beše nekad.

A sad:

“Domete jedne kulture određuje širina ( i neprestano širenje) njenih horizonata, spremnost da se smelo suoči sa svojim svetlim i svojim tamnim stranama i otvorenost u susretu sa drugim kulturama.”

Da li bi ovakvu, otrcanu, bljuzgavu rečenicu, dostojnu “društveno svesne” nastavnice književnosti iz provincijske  škole mogao da napiše meni simpatičan pisac Sveta? Nema teorije. Ne zato što misao nije tačna, jer jeste, nego zato što se od ozbiljnog pisca očekuje nešto više od meketanja izanđalih istina koje su se odavno pretvorile u bezmozgaške parole.

Tu je, garantovano, umešao prste onaj Sveta sa ormara. Koji hoće da izblamira Svetu koji se valja po kauču.

I nije mu prvi put.

Setimo se samo kako je Sveta sa kauča pošteno  ustao u zaštitu manifestacije Borina nedelja u Vranju od napada novih srpskih ždanova koji bi kulturu da uteruju u “poželjan obrazac”. Kad, pazi sad, čim ždanovi organizovaše svoju, “alternativnu” “Borinu nedelju”, onaj s ormara skoči, uhvati za uši onog s kauča, i odvuče ga u Vranje.

Ili je dobar momak bio onaj sa ormara. A ova ga lenčuga sa kauča naterala da se ulizuje siledžijama.

Uglavnom – Sveta postade prijatelj obe, međusobno na krv i nož zavađene “Borine nedelje”. I – ni kriv ni dužan – od sebe napravi sprdnju.

Da li je Sveta sa ormara ili Sveta sa kauča odlučio da na glup način brani svog netalentovanog drugara Sretena Ugričića – đavo bi ga znao. Ono što znamo je kako jedan od njih reče da je čovek  “istaknuti”…, ali ne stiže da dovrši misao, kad ovaj drugi dodade idiotsku sintagmu: “kulturni radnik”. I od odbrane napravi lakrdiju.

A kad Ugričić sa mesta upravnika Narodne biblioteke popi pedalu, Sveta u istoj dobi nagradu za “najčitaniju” knjigu. I uprkos solidarisanju Svete – jebem li ga da li s kauča ili s ormara – sa smenjenim upravnikom,  Sveta – jebem li ga da li s ormara ili sa kauča – u trku ode da od onih koji su mu prijatelja smenili – nagradu primi.

Da li je tom prilikom Sveta sa kauča Sveti sa ormara skrenuo pažnju da je pomalo neprilično da prima nagradu za “najčitaniju”  knjigu, iako mu knjiga nije najčitanija, ili je bilo obrnuto – ili na tu besmislicu ni jedan ni drugi nisu imali primedbu – to nikada nećemo saznati.

A u kojoj je od silnih političkih stranaka u kojima je Sveta participirao, participirao koji Sveta – to, siguran sam, ni njemu iliti ni njima – nije jasno. U svakom slučaju, tu ih je mnogo više od dvojice. I na ovom svetu ne postoje ormar i kauč koji bi toliku količinu – evo ih opet – “dupeta”  iliti guzica – uspeli da izdrže, a da se ne polome.

Kakav se unutrašnji sukob odvija među tim mnoštvom Sveta – to na osnovu povremenih javnih Svetinih uskakanja u sopstvena usta – možemo samo da naslutimo.

Ehehej – a  kakva li se tu borba vodi iza zatvorenih vrata!?

Na primer, kada Sveta iz DHSS-a Svetu i Danasa zapita: “Zašto Krležu stalno nazivaš katolikom, kada je čovek bio bezbožnik?”. A Sveta iz DS-a mu odgovori: “Nemam vremena da se bavim tim sitnicama, ja sam dušom i telom predan evropskom putu.”  Ili kada Sveta iz DSS-a priupita Svetu iz Preokreta: “Da nisi malo preterao poredeći Krležu sa Tomasom Manom?” A Sveta – gost ludačkog internet sajta koji se prozvao novinama – odbrusi:  “Tomas Man je mrzeo naciste, a Krleža je mrzeo Srbe. Kako su nas učili na tolikim seminarima: Srbi su nacisti. Dakle – to je to!”  Pa kad  Sveta diplomata raširi rukave fraka i zavapi:  “Dobro, a što si u sve to upetljao Šekspira?”  A Sveta iz birca, nalakćen na šank promrmlja:  “Jebi ga, onako”…

Sigurno je da je nekom od mnogobrojnih Sveta jasno koliko je priča o piscima – profesionalnim srpskim i hrvatskim nacionalistima – bajata, budući da je već godinama teško naći “zapadnobalkanskog” netalentovanog “dilbera” koji svoje skromne snage nije upregao u kola dotiranog “antinacionalizma”, što je takođe vrsta profesionalnog srpstva i hrvatstva, samo sa suprotnim, trenutnoj Svetinoj orijentaciji bliskim predznakom.

Jasno je to nekom Sveti. Ali mu ostale Svete ne daju da progovori. A pustiće ga da otvori usta tek kada – ako bog da – i poslednjoj budali postane jasno kako opojni miris naftalina na koji smrdi ta priča više ne može da se podnosi.

Zato ni meni na pamet ne pada da se bavim Svetinim “insinuacijama” i analnim frustracijama,  i s njim dalje ozbiljno polemišem. Ne što Sveta to ne zaslužuje. Niti što nije veličina, ako ne baš u rangu Šekspira i Tomasa Mana, ono svakako u rangu Fricovog blago retardiranog i žešće iskompleksiranog epigona.  Nego zato što nikada nije jasno s kojim od  Sveta čovek ima posla.

I ako se u bližoj ili daljoj budućnosti nekom prigodom Svetinim likom i delom budem pozabavio – znajte – to neću biti ja.