Svinjski grip i dramatizacija bolesti

Iako je svinjski grip relativno uobičajena opasnost kada je u pitanju gajenje svinja, treba reći da, za sada, zdravstveni inspektori nisu pronašli zaražene svinje nigde u Meksiku. A zašto ga onda zovu "svinjski grip?" Glavni razlog jeste taj što je poslednji soj gripa koji je genetski podsećao na ovaj bio pronađen kod svinja. No, to ne znači da ga moramo zvati "svinjskim gripom". Izraelski zamenik ministra zdravlja, Jakov Licman, rekao je da u njegovoj državi neće prihvatiti ovaj naziv, budući da jevrejski vernici ne jedu svinjetinu. "Zvaćemo ga "meksičkim gripom", kazao je. Ono što Licmanov komentar pokazuje jeste to da su ime i predstava koju stvaramo o bolesti čvrsto povezani ne sa naukom, već sa kulturom.

Istorija pokazuje da način na koji ljudi reaguju na krizu određuje uticaj i značenje te krize. Ljudi ne samo da "trpe katastrofu", nego se i upliću u taj strašan ili preteći događaj; nekada mu se prilagođavaju, a nekada izvlače nauk i smisao iz njega; nekada se mogu osećati izgubljeno i zbunjeno usled krize, ali obično nauče da preorganizuju svoje živote u skladu sa njom, ponekad i na kreativan način.

U principu, mi imamo sve resurse i tehnička sredstva koja su nam potrebna da se nosimo sa svinjskim gripom. U poređenju sa prethodnim epohama, mi imamo prilično delotvoran sistem upozoravanja i praćenja, koji dozvoljava vlastima da preduzmu neophodne mere preventive. Mada trenutno ne postoji vakcina koja može da spreči oboljevanje od ovog soja virusa, postoje antivirusni lekovi koji su se pokazali uspešnim jednom kada se virus zakači. Ipak, iako društvo poseduje nauku i tehnologiju pomoću kojih može da se suprostavi epidemiji gripa, njegovi kulturni i moralni odbrambeni mehanizmi čine se slabim i ugroženim.

Kada je odbor za hitne slučajeve Svetske zdravstvene organizacije 27. aprila 2009. podigao stepen uzbune povodom svinjskog gripa sa trećeg na četvrti stepen (od mogućih šest), on je delovao prema scenariju sklepanom u prvim godinama dvadeset prvog veka. Od početka novog milenijuma, termin "pandemija" je postao uobičajen i sve više se koristi kao okvir za izražavanje globalnih panika i strahova. "Zdravstvene uzbune" pretvorene su u rituale, kroz koje nas preduzetnici straha podsećaju, u kvazireligioznom maniru, da je istrebljenje ljudske vrste veoma stvarna mogućnost. Termini kao što su "epidemija" i "pandemija" sa sve većom učestalošću pojavljuju se u novinama, a takođe su ušli i u svakodnevne razgovore.

Ovo nastojanje da se opasnosti sa kojima se suočavamo uvećaju do situacije u kojoj alarmisti danas spekulišu o stotinama hiljada, milionima ili čak milijardama žrtava neke krize ili katastrofe. Čak i visoko ugledni časopisi i mediji deluju nemoćnim da odole iskušenju širenja alarmističkih scenarija sa ogromnim brojem žrtava. Članak u Nju Sajentistu (New Scientist) od 5. februara 2004. upozorio je da bi epidemija ptičjeg gripa, ukoliko se virus bude prenosio među ljudima, mogla da ubije 1.5 milijardi ljudi. Dramatizacija ptičjeg gripa zaista je uzela maha kada je saopštenje SZO u decembru 2004. zahtevalo od svih nacija da preispitaju svoje strategije za borbu protiv pandemije.

Kako je u jednoj studiji o kampanji straha povodom pandemije primećeno "Podizanje nivoa svesti o pandemiji izvedeno je strateškom upotrebom nečega što bi se moglo nazvati 'zastrašujućim citatima' u vodećim naučnim časopisima i saopštenjima za štampu, zatrašujućim statistikama, poput one o honkonškoj pandemiji iz 1938. koja je ubila 30.000 Britanaca i preko milion ljudi širom sveta, i zastrašujućim primerima iz istorije, kao što su pandemije gripa iz 1918. i 1997." [1] U ovoj važnoj studiji pod imenom "Ptičji grip: proizvođenje očekivanja u međuodnosu nauke i medija" autori su obratili pažnju na strategiju povezivanja savremenih epidemija gripa sa istorijskim katastrofama, što je zauzvrat iznedrilo atmosferu panike. U vezi sa nedavnom panikom povodom pretnje ptičjeg gripa, zapazili su da "premeštanje naglaska na pandemije iz prošlosti doprinosi retorici straha tako što trenutno beznačajnu epidemiju gripa opterećuje istorijskim značajem, čime se maskira činjenica da je aktuelni soj ptičjeg gripa za sada ubio relativno mali broj ljudi koji su bili u direktnom dodiru sa živinom ."[2]

Sve češće, zdravstveni zvaničnici zvuče kao da uvežbavaju svoje uloge za neki film katastrofe. Neprestano tvrde da ćemo uskoro neminovno iskusiti jednu smrtonosnu pandemiju gripa, samo zato što smo ih iskušavali u prošlosti. "Velike epidemije obiđu svet u svakom veku, i neminovno je da se bar jedna desi u budućnosti", rekla je profesorka Maria Zembon, virusolog i načelnik laboratorije za grip britanske agencije za zaštitu zdravlja. Još je dodala da "nikada ne možemo biti sasvim spremni za ono što će priroda uraditi: priroda je vrhunski bioterorista".[3] Fatalistički pogled na neizbežnu planetarnu katastrofu prouzrokovanu gripom čini se još zlokobnijim tako što grip povezuje sa našim strahom od terorizma. Vodeći britanski naučnik Hju Penington, takođe je povukao ovu vezu, kada je 2005. godine ustvrdio da je ptičji grip "najveća pretnja ljudskoj rasi" koja "daleko prevazilazi terorizam; ovo je prirodni terorizam".[4]

Neizbežno, dramatizacija gripa dala je vetar u jedra raznim apokaliptičnim pričama o tome kako virusi mogu biti pretvoreni u oružje i upotrebljeni da se ugrozi opstanak čoveka. Ovakve priče upozoravaju javnost da bi teroristi mogli da pokušaju da naše nacije inficiraju ptičjim gripom. Pogledajte Komisiju za nacionalnu bezbednost u dvadeset prvom veku Instituta za javna istraživanja: u jednom od njihovih izveštaja rečeno je da je pretnja od pandemijskih bolesti poput sarsa i ptičjeg gripa u stalnom porastu, te da bi, usled neadekvatne pripreme, "ozbiljna epidemija bolesti ili bioteroristički incident u sledećih osamnaest meseci mogli da globalnu ekonomiju iz ozbiljne recesije gurnu u svetsku depresiju." Na liniji sa holivudskim fanstastičnim zapletima, ovaj izveštaj nas je pozvao da zamislimo mogućnost da teroristi pazare "gene koji se koriste za pretvaranje postojećeg i opasnog patogena u još zarazniji soj".[5]

Rame uz rame sa strahovima od pretvaranja virusa u oružje, internet je preplavljen glasinama o zaveri koja je uzrok aktuelne epidemije svinjskog gripa. "Čudno je da se nedavna epidemija svinjskog gripa pojavila u Meksiku baš kada je predsednik Obama bio tamo", piše jedan bloger, pre nego što postavi pitanje: "Da li je još nekome ovo sumnjivo?" A više nego mnogo ljudi odgovara "Da". Teoretičari zavere ekstremne desnice opisuju svinjski grip kao "poslednji bioteroristički napad Novog svetskog poretka". U međuvremenu, levičarski konspiracioni krstaši krive Republikance i Kongres Sjedinjenih Država zbog srezivanja budžeta fondova za preventivu pandemija koji su deo Obaminog podsticajnog paketa. Aktivisti pokreta za zaštitu životne sredine prst upiru u velike korporacije koje masovno uzgajaju svinje. Izgleda da svako ima svoju verziju holivudskog filma katastrofe, kroz koju može da udahne smisao epidemiji gripa.  

Čini se da je epidemija svinjskog gripa zarazila našu maštu, dajući našim svakodnevnim strahovima oblik i opipljivost. Trebalo bi da svinje ostavimo na miru i nastavimo sa životom.

(Članak preuzet iz magazina "Spajkd"

http://www.spiked-online.com/index.php?/site/article/6615/ )