Udbaško praunuče ili tajna istorija Porodice koja vlada Srbijom

Nema drugog objašnjenja zašto se ništa ne može i ne sme promeniti u Srbiji već dve decenije. Razlog je definitivno taj što ovom državom već punih 65 godina vlada ista Porodica. Ko ne poznaje tajno funkcionisanje ove Porodice, taj ne zna suštinu vladavine nad Srbijom već mnogo više od pola veka. Iz ove Porodice do naših dana regrutuju se glavne društveno-političke snage koje zaposedaju sve vodeće funkcije u našoj državi. Oni su na svim rukovodećim mestima u politici, ekonomiji, kulturi, medijima... Van Porodice nema socijalnog uspeha, pozicije, moći, vlasti. Zato u Srbiji nije i neće biti promene dok sa istorijske pozornice ne bude sklonjena Porodica, upravo ona koja je uvek korak ispred istorijskih promena. Zato je glavno pitanje svih pitanja za Srbiju danas – šta udbaška Porodica planira da ponudi kao alternativu samoj sebi u budućnosti?

Kako je sve počelo?

Rodonačelnik ove porodice ujahao je u Beograd 1944. godine, zacarivši se kao Nova Vlast, iako ovaj teroristički režim nije bio izbor srpskog naroda već naših zapadnih saveznika.

Prvo što je učinio rodonačelnik Oslobodilac bilo je zaposedanje vile na Dedinju. Tog trenutka formirana je Crvena buržoazija i osnovana Porodica. A onda je počeo višedecenijski sistematski teror, zastrašivanje, cenzura, otimačina, cepanje srpskih zemalja, jezika, Crkve, nacije... i paradoksalno i neverovatno – saradnja ove Porodice sa NATO-paktom i obaveštajnim službama i ambasadama raznih zapadnih zemalja.

Ova Porodica je stvorena u bratskoj krvi, a njeni zapadni sponzori do dana današnjeg nisu je ostavili bez podrške, i zato se ona ne može i neće povući bez velikih istorijskih potresa.

Porodična istorija

Najstariji sin ove Porodice, po nepisanom porodičnom naslednom pravu, postao je socijalistički direktor velikih državnih firmi. Rođen, odrastao, školovan, pripremljen, postavljen od strane Porodice - prebacivan je potom sa jednog na drugo direktorsko mesto, stekao sve veze i iskustva vladanja koje Porodica decenijama razvija. Šta je za njega bilo da na vreme promeni političke boje i da, prema Porodičnom dogovoru, krajem osamdesetih postane opozicija sopstvenom ocu? Pritom, on je najbolje znao kakva se socijalno-ekonomska transformacija našeg društva sprema i prirodno bio prvi koji će fabriku na čijem je čelu, pošto je iz direktorovanja izvukao sve što je mogao, najpre uništiti, pa potom privatizovati i na privatizaciji se pojaviti kao Novi Vlasnik.

Od kapitalne političke funkcije u socijalizmu preko noći stiže se do vlasnika krupnog kapitala u demokratiji. Još je najbolje da se sinovi na vreme podele na dve strane, pa jedan u režim, a drugi u opoziciju, jedan u tajkune, a drugi u političare. Obojica krupni kapitalisti i političari, Nova buržoazija, igraju se stranačkih protivnika i besprekorno čuvaju jedan drugog i zajedničkog im oca Porodice.

Unuk kao alternativa Ocu i Dedi

Dok se mi nosimo sa Ocem i Sinom ove Porodice u komunizmu, socijalizmu i postsocijalizmu ili novoj demokratiji, Porodica školuje svoju unučad na Zapadu. Dok nas pola veka uče šta sve ne valja na Zapadu, svoju decu školuju upravo tamo. I to ne samo oni koji su diplomatski predstavnici naše države u inostranstvu, nego i brojni članovi Porodice u Srbiji šalju svoju decu na školovanje u najprestižnije svetske univerzitete. I, neverovatnom slučajnošću, u istorijskom trenutku kada srpski narod odbacuje socijalizam i okreće se zapadnim demokratskim vrednostima – pojavljuju se naši ljudi, stručnjaci koji su školovani na Zapadu i koji najbolje poznaju načine kako da izađemo iz krize, i mi ih naravno pozivamo da nam pomognu i preuzmu vlast u svoje ruke. Njihovi unuci tako postaju demokratska opozicija i alternativa sopstvenim očevima i dedovima, Nova Vlast koja dolazi na njihovo mesto, razume se, iznova po Porodičnom dogovoru i čuvajući sve Porodične tajne. Unuci i sinovi bivših komunista, novih demokrata i tajkuna, nastavljaju vlast Porodice nad Srbijom.

Posebno je dirljivo kada danas vidimo da je na vlasti u Srbiji cela Porodica na koalicionom okupu: Deda, Sinovi i Unuci. Ko je pomislio da je ovo njihovo istorijsko finale i vrhunac posle koga nema kuda dalje, taj ništa nije naučio iz ove Porodične istorije i ne poznaje Porodicu.

Šta planiraju u ovome času?

Koliko puta su se do sada tranformisali u alternative samima sebi? Koliko su nas puta prevarili predstavljajući se kao neko nov i različit od prethodnih?

Pre neki dan uhvatio sam sebe u krajnjoj neozbiljnosti i nesvestici. Koliko dugo razmišljam i pišem o udbaškom političkom pozorištu u Srbiji, a nisam razmišljao o najobičnijoj činjenici: oni koji su se do sada toliko puta uspešno preobukli, kamuflirali, maskirali – zar u ovom času ne spremaju novu ulogu, zar nemaju spremnu novu ideološku preobuku, novu društvenu kamuflažu, novu političku masku?

I to je zaista pitanje svih pitanja za sve one koji ozbiljno misle da Srbiju menjaju: šta planira Porodica i koga sprema da ponudi kao alternativu? Gde se danas školuju Porodična praunučad? U Rusiji? Kini? Venecueli? Istanbulu? Brazilu?

I koga trenutno vrbuju među nama da uđe u Porodicu?

Da li po prvi put u poslednjih sedam decenija možemo biti korak ispred Porodičnih planova?

Onaj ko ne računa sa ovom ozbiljnom Porodicom i njenim planovima o budućnosti Srbije naći će se i sam, kao toliko puta u novijoj istoriji, kao deo Porodičnog plana za novo osvajanje već decenijama držane svevlasti u Srbiji.

Ne želimo da budemo deo Porodičnog plana! Ali, koji je njihov plan?

(Autor je sekretar Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri)