Kulturna politika | |||
Umri muški za Gruziju |
petak, 07. avgust 2009. | |
Ruski predlog scenarija za holivudski blokbaster o ratu u Osetiji U utorak, 4. avgusta, svet je saznao za nameru jednog holivudskog režisera da snimi dramsku priču o ratnom sukobu u Južnoj Osetiji, koji se dogodio u avgustu 2008. godine. Taj režiser je Reni Harlin[1] (Renny Harlin). Kada bi film snimao, na primer, Stiven Spilberg, mogla bi se očekivati ne baš sasvim istorijski verna pripovest o ličnoj drami glavnog junaka, koji se našao u teškoj situaciji. Međutim, kada se ovog posla prihvati čovek koji nam je podario Alpinistu, nema šta se ne može očekivati.Iako se Harlin specijalizovao za akcione filmove, duboko u duši, on odavno mašta o ozbiljnoj kinematografiji. „Dugo sam čekao da dobijem projekat sa suštinom, sadržajem“, izjavio je Harlin, „pa čak i ako svega nekoliko ljudi vidi ovaj film i oseti njegovo antiratno raspoloženje, znaću da sam učino nešto važno, čime se mogu ponositi“. Ako je verovati Harlinu, rad nad novim projektom već je započet, a snimanje počinje sredinom septembra 2009. godine. Scenario ozbiljne drame na osetinsku temu režiser je, prema njegovim rečima, dobio pre samo dve nedelje. Mi nismo čitali scenario po kome će Harlin raditi. Prirodno, njegovi detalji drže se u tajnosti, ali je izvesno toliko da će glavni junak biti novinar. Međutim, nismo mogli da se uzdržimo od pomisli da je će se rad holivudskog režisera sigurno odraziti na materijal, izuzetno dalek od prosečnog američkog gledaoca. Sve što ćete dalje pročitati je plod naše mašte, svi događaji i ličnosti su izmišljeni, a svaka sličnost – slučajna. Glavni junak Junak budućeg filma, Stiv (radi udobnosti, zvaćemo ga tako; a za njegovu ulogu, prema našem mišljenju, idealan bi bio Brus Vilis), veteran je mnogobrojnih sukoba i čovek koga život nije mazio. Za vreme rata u Persijskom zalivu, on i njegov odred upali su u zasedu mudžahedina (ili kineskih plaćenika). Tada je poginuo Stivov najbolji drug (Metju Mekonahi), štiteći ga svojim sopstvenim telom od metka iz snajpera. Posle rata, život glavnog junaka nikako nije mogao da se vrati u kolosek. Vrativši se kući, zatekao je prazan dom: njegova žena (Naomi Vots), pokupivši ćerku (Dakota Fening), preudala se za izvanredno uspešnog advokata (Kolin Firt). Stiv odlučuje da se okrene zanimanju iz mladosti: ispostavlja se da je, dok je još išao u školu, budući specijalac maštao o tome da postane novinar. Zapošljava se na lokalnoj TV stanici, ali zbog preke naravi uprava ne voli Stiva i ne dopušta mu da radi ozbiljne reportaže o politici. U slobodno vreme, usamljeni glavni junak voli da popije. Depresivnu besmislenost njegovog života potiskuju samo redovni susreti sa ćerkom (posle razvoda, Stiv je dobio pravo da se dva puta mesečno viđa sa detetom preko vikenda). Tada, međutim, uprava odluči da ga pošalje u daleku Gruziju (Georgia, not the American state), kako bi pripremio materijal o radu američkih misionara, koji se u regionu koji se graniči sa Osetijom (Ossetia) bave širenjem dobra i deljenjem brošura. Stivu na grbaču tovare kamermana po imenu Bob (Kristijan Bejl), koji našem junaku i nije baš po volji. Kada oni dođu u Gruziju da snime bezazlenu reportažu, počinje oružani sukob u Osetiji. Ratna dejstva Prvo ruski strateški bombarderi krstarećim raketama tuku po gruzijskim selima i gradovima, pljušti napalm i tutnje artiljerijski plotuni. Za to vreme Stiv i Bob pogureni pretrčavaju ulice, snimajući sve što se događa kako bi Zapadni svet saznao o zlodelima Kremlja na teritoriji male, ali ponosne države. Sakrivajući se od bombardovanja u jednom od sela, gde su radili misionari, Stiv se upoznaje sa lokalnom devojkom po imenu Tamara (Kira Najtli). Pre rata, devojka je pomagala Amerikancima u širenju dobra i pomalo razume engleski. Pod zviždanjem ruskih metaka i gelera od ruskog šrapnela, između Tamare i Stiva javlja se iskra dubokog odnosa. Sledi, prirodno, ljubavna scena sa tutnjavom bombi u pozadini. Mlađim od 18 godina se ne preporučuje. Nakon toga, Tamara pripoveda svome dragom kako se mala, ali ponosita Gruzija muči da izgradi demokratiju i kako joj u tome smeta grozna, susedna Rusija. Ljubav prema gruzijskoj devojci budi u Stivu davno zaboravljeno osećanje dužnosti i on shvata da, kao pravi Amerikanac, ima obavezu da se umeša. Jeste, to nije njegov rat, a bitka se bije za ono najvrednije, za Demokratiju. Pa, pomalo i za ljubav. Bob neuspešno pokušava da odgovori Stiva, govoreći o dužnosti novinara i obavezi nemešanja, ali brzo shvata da ništa ne može uraditi. Stivov rat Istovremeno, započinje kopneni napad na teritoriju Gruzije. Ruska kaznena ekspedicija u kacigama, koje diskretno podsećaju na kacige SS bataljona (a razlikuju se utoliko što, umesto dve munje, na stranama imaju crvene zvezde), započinje bespoštedno čišćenje teritorije. Stiv odlučuje da prihvati borbu sa Rusima. Ali Bob to ne želi, i izjavljuje kako namerava da se sam probije negde gde imaju topao tuš, internet i američku ambasadu. Bob napušta selo i odmah ga spopadaju ruski vojnici sa licima poput Uruk Haja iz Gospodara prstenova. Za to vreme, Stiv dovršava obuku gruzijskih seljaka u korišćenju oružja. Seljaci brzo usvajaju naučeno i do večeri su spremni za borbu sa Rusima. Pada noć i pod okriljem tame elitni ruski specijalci prelaze preko reke (odmah pored sela je reka) i napadaju na selo (zato što, prvo, elitni ruski specijalci svoje zločine uvek izvršavaju po noći; drugo, u mraku se ratna dejstva snimaju jeftinije i upečatljivije – eksplozije granata i svetleći meci sa kamatom nadoknađuju nedostatak skupe ekipe profesionalnih kaskadera; i treće, borba u po' bela dana će tek da usledi). Zameće se žestoka bitka i, predvođeni Stivom, Gruzini specijalcima nanose osetne gubitke, odbacujući ih od svojih kućnih pragova. Ali ujutru dolazi da pregovara Glavni Specijalac po imenu Ivan (DŽejmi Foks) sa flotskim epoletama i bradom. Na groznom engleskom Ivan saopštava da oni drže Boba i, ako hoće da ga spase, Stiv mora da se preda. Ivan (ili, kako on sebe zove, Ajvan) daje Stivu dva sata da razmisli. Ovde nastupa Neočekivani Dramski Obrt priče (niste valjda zaboravili ozbiljnu kinematografiju?). Umesto da golim rukama udavi Ivana, Stiv se zamisli. U duši glavnog junaka, tokom čitava dva i po minuta, odigrava se prava šekspirovska tragedija. Šta da se radi? Da se spasi Bob i sa sebe speru greške prošlosti i smrt druga u Persijskom zalivu? Ili da se pomisli na demokratiju, na Tamaru, misionare, koje će, razume se, Rusi pobiti čim osvoje selo? Flešbekovi. Mnogo flešbekova. Kada istekne zadati rok, Stiv se predaje, oslobađa Boba i odlazi. Ali podmukli Rusi na njihov put postavljaju snajperistu (DŽad Lou). Budni Bob uspeva da ga primeti i da svog druga zakloni vlastitim telom. Čuje se pucanj, a Bob pada pogođen metkom u srce. Stiv hvata kamen i sa rastojanja od 800 metara ubija neprijatelja. Umirući na Stivovim rukama, Bob govori (prevod na srpski N.T.): „Stiv, sada mi je sve jasno... Ne padaj duhom, moja smrt nije uzaludna... Idi... Spasi selo, jer danas smo svi mi Gruzini... U jedinstvu je naša snaga... Idi, potreban si našima... Brate...“ Stiv se vraća tačno na vreme, kako bi pobedio Ruse, od kojih poslednji na nogama ostaje Glavni Specijalac Ivan. Pošto su ostali bez metaka, Stiv i Ivan se biju prsa u prsa. Na kraju Stiv diže Ivana iznad glave, baca ga u automobil, vezuje za volan, i uz reči „astalavista, bič“ baca auto u klisuru (pored sela se, osim reke, nalazi i klisura). Automobil pada i eksplodira. Zalazak sunca. Rusi se povlače. Naporima međunarodne zajednice ratna dejstva su se prekinula. Stiv grli Tamaru i pokazuje joj fotografiju ćerke, koja se zgužvala tokom borbe sa Ivanom. Pre odjave, glas sa ekrana saopštava o gubicima na obe strane i drugim antiratnim detaljima. Odjava. Kraj. Pogovor Razume se, ovim ne pretendujemo na ulogu proroka. Možda se sa novim filmom Harlina dogodi isto što i sa Manerhajmom i on prosto ostane bez novca za snimanje. Ako, međutim, znameniti režiser odluči da pozajmi nešto iz gornjeg scenarija, molimo za udeo u zaradi na bioskopskim kasama. Ona je, ipak, zagarantovana. preveo sa ruskog Nikola Tanasić [1] Reni Harlin se proslavio svojim akcionim filmovima. Među njegove najpoznatije radove spadaju Strava u Ulici brestova 4 (1988), Umri muški 2 (1990) i Alpinista (1993). Poslednji Harlinov projekat, film Manerhajm, posvećen životu finskog generala i državnika Karla Manerhajma, zamrznut je zbog nedostatka sredstava. |