Kulturna politika | |||
Žive lutke sa naslovne strane |
utorak, 09. mart 2010. | |
Da su tvorci Barbike, najprodavanije lutke na svetu, mogli da pretpostave da će njeni klonovi šetati ulicama širom planete, možda je ne bi davne 1959. godine stavili na rafove prodavnica. Sada, pola veka kasnije, imamo fenomen „Barbi luk", koji se kao zaraza širi među tinejdžerkama, koje mami i tati saopštavaju da za rođendan žele nekoliko kubika silikona u usnama i grudima ili operaciju nosa jer je savršeno telo put do VIP života koji vodi Paris Hilton. Ulicama šetaju maloletne devojčice kojima grudi nisu ni stigle da se razviju, a već su ih napumpale silikonima, isto kao i usne, kompletno stilizovane kao zvezde sa MTV-ija, izblajhanih kosa, tela preplanulog u solarijumu. U helankama ispod kojih vire tangice i jakničicama nabadaju na vrtoglavo visokim štiklama koje su do pre nekoliko godina važile za sastavni deo autfita porno-zvezda. Jer sve je u telu, a takav izgled jedini je način da se u životu uspe, da se žena „dobro" proda i uda, po mogućstvu za fudbalera. Upravo idejom da je savršeno telo jedini put da se uspe u životu, uz koju stasavaju nove generacije devojčica, bavi se Nataša Volter, britanska feministkinja i autorka knjige „Žive lutke" („Living dolls"), koja je izazvala pravi šok na Ostrvu zbog njene teze da je savremeno društvo postalo pornografsko. Naravno, prirodna želja svih muškaraca i svih žena oduvek je bila da budu i seksualno privlačni. Ali, u ovoj generaciji počeo je da se slavi tačno određen vid ženske seksualnosti. One koju je nametnula porno-industrija. Od činjenice da se prodaja seksa posredno uvukla u modu mnogo više brine stav prema kojem prostitucija, ili budimo blaži, striptiz ili posao modela za donji veš nisu nešto što ponižava ženu, nego nešto što je zapravo oslobađa. To izjednačavanje ženskih sloboda sa seksualnom objektivizacijom danas može da se vidi svugde i ima merljiv uticaj na ambicije mladih žena - piše Volterova. Zato se prave redovi ispred klinika za plastičnu hirurgiju, gde devojčice hrle kako bi se „nabudžile". To za Pressmagazin potvrđuje i dr Milan Colić, hirurg iz naše poznate bolnice za plastičnu, estetsku i rekonstruktivnu hirurgiju „Colić". On kaže da u poslednje vreme najviše zahteva koje mora da odbija dolaze od devojčica koje traže prekomerna uvećanja grudi ili usana. - Devojčice s idealnim proporcijama traže „pačje kljunove" i ogromne grudi, ne razmišljajući koliko je to štetno. Kada pitam neku od njih zbog čega to želi kada već izgleda savršeno, kaže da želi da se svi okreću za njom, da svima hoće da pokaže da ima novca za silikone - kaže Colić. Ako se osvrenete oko sebe i pogledate ko su žene i devojke iz medijskog prostora u Srbiji koje po izboru publike važe za najatraktivnije i najlepše i koje su uzori devojčicama, naći ćete potvrdu u tome. „Najlepše" žene imaju napumpane usne, velike grudi, duge noge i kratke suknje; uvek u prvi plan ističu izgled. Tako imamo sijaset besposličarki i blejačica za koje nikome nije jasno čime su zaslužile da se uopšte nađu na naslovnim stranama. Odgovor je - svojim izgledom. Ko su srpske lutkice? Voditeljka Olja Crnogorac jedna je od onih koje mnogo više ulažu u izgled nego u ono što im je profesija, iako mnogima nije jasno čime se ona zapravo bavi. Kod Olje su u prvom planu njene prepumpane usne i grudi, a da je sve u telu Olja je pokazala i na fotografijama na kojima reklamira kupaće kostime. Bez ikakvog povoda se pojavljuje u medijima, a spremna je i na „montirane" paparaco fotografije samo da se o njoj priča. Idealna predstavnica „živih lutaka" je Mimi Đurović, pobednica jednog od VIP serijala „Velikog brata", koju su zbog plastičnog izgleda tadašnji učesnici Ajs Nigrutin i Skaj Vikler prozvali Jagodica Bobica (lik iz crtane serije za decu). Izblajhana kosa, velike pune usne, plava sočiva za oči, silikonske grudi samo su neki od njenih atributa. Iako mnogima nije jasno čime se ona zapravo bavi i kako zarađuje za život, koji uključuje i vožnju besnih automobila po rodnom Nikšiću, ona tvrdi da je kreatorka, a nedavno se upustila u muzičke vode. Činjenica da je pobedu u jednom rijalitiju odnela devojka lutkastog izgleda, iako se pričalo da je namešteno, govori kakvi su modeli ženskog izgleda poželjni ili se nameću sadašnjim generacijama devojčica. One posle njene pobede lako mogu da zaključe da treba da izgledaju kao ona da bi profitirale. Poučene ovakvim iskustvima, devojčice mogu da zaključe da im je najbolje da na vreme krenu sa karijerom lutkice i sav džeparac ulože u „plastiku", tangice, štiklice i salone za ulepšavanje. Kultura u kojoj je uspeh žene srazmeran njenim proporcijama stigla je preko noći, najpre u Veliku Britaniju, gde je sve veća popularnost takozvanih glamur modela, devojaka koje se razgolićene slikaju za novine. One su vrlo popularne i udaju se za fudbalere. Pa kad mogu Britanke, mogu valjda i Srpkinje. - Mnoge devojke veruju kako je seksualno samopouzdanje zapravo jedino samopouzdanje, a ono se stiče ako je devojka spremna da se uklopi u sliku iz mekog pornića - ten iz solarijuma, brazilska depilacija i velike grudi - kaže Nataša Volter. Opsednutost izgledom među devojčicama videćete ako posetite „Fejsbuk" profil neke tinejdžerke. Golišave i provokativne fotografije, napućene usne i seksi poze deo su ličnog profila mnogih klinki. - Stalno fotografišu jedna drugu - poverila se Voltersovoj majka jedne britanske tinejdžerke. Autorka knjige „Žive lutke" zaključuje da komercijalizacija i seksualizacija detinjstva, nažalost, počinje sve ranije i da devojčice praktično ne mogu da se odbrane. - Novi puritanizam se pretvorio u novi promiskuitet. U tom svetu pobednice su one kojima je fizičko savršenstvo na prvom mestu i koje su uspele da ućutkaju same sebe, pa naizgled ne osećaju nikakvo nezadovoljstvo takvim načinom života. Takva žena - češće slavljena kao supruga ili devojka muškarca heroja (čitaj: fudbalera) nego kao heroina vlastitog života - postala je živa lutka i zamenila ideju slobodne žene koja traži i pronalazi svoj put u 21. veku - zaključuje Nataša Volters. (Pres magazin, 7.3.2010) |