Bojkot vodi NATO i Vučića u ćorsokak

Na koji način je opozicioni bojkot predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji povezan sa očuvanjem suvereniteta Srbije? Drugim rečima, na koji način je povezano ponašanje srpske opozicije sa očuvanjem Kosova i Metohije u sastavu Srbije u skladu sa Ustavom zemlje i njenim međunarodno priznatim granicama? I, konačno, tiče li se ova "sitna balkanska intriga" Rusije?

Srpska opozicija već skoro godinu dana svake subote protestuje protiv ličnog režima Aleksandra Vučića, zahtevajući pre svega obnovu pravne države u Srbiji. Širok je spektar nepravdi koje su Srbi pretrpeli proteklih sedam godina lične i apsolutne vlasti Aleksandra Vučića, ali glavni problem tiče se zahteva za poštovanje Ustava Srbije. Predsednik narušava Ustav svakodnevno, izlazeći iz okvira svojih ovlašćenja, oslanjajući se na svoje, makar i neformalne, ali prave izvore moći, mešajući se u stvari vlade i drugih grana vlasti. No, sva narušavanja blede pred glavnim – stalnim kršenjem ustavnog poretka narušavanjem teritorijalne celovitosti i suvereniteta zemlje na njenoj teritoriji. Predsednik svojim izjavama i, još važnije, delima, stalno stavlja pod znak pitanja očuvanje Kosova i Metohije u granicama Srbije, dopuštajući mogućnost priznanja nezavisnosti u zamenu za – citiram – "nešto". Zbog toga se ne treba čuditi tome što Vučić dobija podršku iz Brisela i od država koje su učestvovale u bombardovanju Srbije koje, posledično, ne priznaju njenu teritorijalnu celovitost, zbog čega ih Vučić naziva "ozbiljnim državama".

Već od 2013. godine, kad je Vučić ušao u briselske sporazume o Kosovu, primoravajući Srbe Pokrajine da se integrišu u "kosovski" sistem, postalo je jasno da se Srbija, korak po korak, kreće prema odustajanju od suvereniteta u južnoj pokrajini zemlje. Poslednja etapa ovog plana trebalo je da se završi sveobuhvatnim pravno obavezujućim sporazumom o "normalizaciji odnosa" Srbije i Kosova. Vučić i "predsednik" Kosova Hašim Tači, sudeći prema njihovim izjavama, dogovorili su se o razmeni teritorija. Ali, silom mnogih razloga, dogovor nije prošao. Pravno, Kosovo je deo Srbije, ali Vučić, iz nekog razloga, nastavlja da izjavljuje da mi moramo hitno da postignemo konačno rešenje.

Vučić sistematski obmanjuje Rusiju ljubavnim izjavama kako ona ne bi zasmetala njegovima planpovima o "normalizaciji" odnosa sa "Kosovom", dok bi on pomerao Srbiju prema NATO-u prema crnogorskom scenariju

U situaciji kada predsednik Donald Tramp i izolacionistički krugovi u SAD sve više koketiraju sa idejom o izlasku SAD iz NATO, i kada predsednik Francuske Emanuel Makron , najistaknutiji globalista među evropskim liderima, govori o ideji Evropskih vojnih snaga (rezervna varijanta u slučaju izlaska SAD iz NATO), očigledno je da je upravo NATO najviše zainteresovan za odustajanje Srbije od Kosova i Metohije. U slučaju odustajanja Srbije od svojih teritorija pomoću Vučićeve ideje o "razgraničenju sa Albancima", Kosovo će se ujediniti sa Albanijom i na taj način će se naći u državi koja je već članica NATO. Tada više neće ništa zasmetati Vučiću da uvuče Srbiju u Alijansu.

Tramp je američki patriota, ne globalista, što je on ponovo potvrdio zagovornicom Generalne skupštine UN, naglašavajući da budućnost sveta pripada patriotama a ne globalistima. Vučić, povezan s Makronom, Aleksandrom Sorošem i Tonijem Blerom (koji je i njegov savetnik), porodicom Klinton, ne poseduje zainteresovanost Trampa za predaju Kosova NATO-u. Tim pre što je on 2016. Otvoreno podržao Hilari Klinton, kao i njegov partner u Prištini Tači. Vučić čak nije ni opovrgao napise u štampi da je do predsedničkih izbora u SAD Klinton fondaciji dao prilog od dva miliona dolara. Ali ne treba žuriti sa zaključcima već pogledati sa kakvim ciljem je Majk Pompeo ovih dana rešio da poseti upravo Crnu Goru i Makedoniju, države čije granice bi takođe mogle biti narušene vučićevskim "razgraničenjem sa Albancima".

Vučić sistematski obmanjuje Rusiju ljubavnim izjavama kako ona ne bi zasmetala njegovima planpovima o "normalizaciji" odnosa sa "Kosovom", dok bi on pomerao Srbiju prema NATO-u prema crnogorskom scenariju. Jedina nit koja zadržava Rusiju na Balkanu je Rezolucija 1.244 SB UN koja garantuje suverenitet Srbije, čiji nestanak bi istisnuo Rusiju sa Balkana za dugo vreme.

Ali, opet, kakve to veze ima sa bojkotom? Protiv bojkota predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji izjasnio se Dejvid Mekalister, predsedavajući Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, kao i niz drugih zvaničnika EU. Sa druge strane, lideri opozicionog Saveza za Srbiju izjavljuju da bi parlament koji će Vučić dobiti posle tih lažnih izbora (na kojima će učestvovati isključivo vučićevske partije i koalicije), biti nelegitiman i da će bilo koji sporazum o priznavanju secesije Kosova biti ništav i poništen odmah po dolasku na vlast Saveza za Srbiju. Brisel ne želi takvu situaciju, zbog čega im je potrebna opozicija u parlamentu koja bi svojim prisustvom legitimisala izdaju Kosova.

Bojkot vodi NATO i Vučića u ćorsokak. Upravo uspešan bojkot izbora sačuvao bi, ne samo suverenitet Srbije u njenim međunarodno priznatim granicama i Srbiju (s Kosovom) izvan NATO-a, nego i Rezoluciju 1.244, odnosno prisustvo Rusije na Balkanu.

Autor je naučnik saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu

https://regnum.ru/news/polit/2739022.html