"Napredna transformacija" i kosovski izbori

“Vi izgleda, još uvek niste sve shvatili. Nema posebnih uslova koje ćemo vam zadati i vi ih ispuniti. Potrebno je da uvek, na svakom mestu i svakim povodom uradite ono što se od vas očekuje.”

Ovo je odgovor Vorena Kristofera (Warren Christopher)[1]Slobodanu Miloševiću, kada ga je ovaj u Dejtonu pitao šta je potrebno da Srbija učini kako bi postala američki saveznik.[2] Ako su SAD priznale Kosovo kao nezavisnu državu i ne samo to, već aktivno rade na tome da i ostatak sveta to učini, onda je sasvim jasno šta se u ovom trenutku povodom Kosova očekuje od Srbije: da kosovsku državnost ne ometa na bilo koji način.

Koštunica na to nije pristao 2008. godine i zahvaljujući delovanju njegove vlade i saradnji sa Rusijom u Savetu bezbednosti nije usvojen Ahtisarijev plan. Međutim, to ga je koštalo vlasti. Posle izbora te godine, na vlast u Srbiji je došla koalicija DS-SPS koja je bila spremna da više sarađuje.

Voren Kristofer

Korak po korak, odbijeni Ahtisarijev plan počeo je da se sprovodi. Međutim, izgleda da ni Tadićeva vlada nije bila spremna da učini sve što se od nje očekivalo. Tako je i on 2012. godine ostao bez vlasti. Izgubio je podršku Zapada. Neki novi, napredni političari, tako se čini, ponudili su više - Briselski sporazum. Ono što se nudi u ovom sporazumu čak je u određenim aspektima i nepovoljnije od Ahtisarijevog plana. Politiku briselskog sporazuma, ali i generalno novu naprednu politiku hvale i oni političari koji su donedavno bili najveći politički protivnici nosilaca napredne politike i čak izjavljuju da je to preuzeta njihova politika (Nenad Čanak i Čeda Jovanović na primer).

Vesna Pešić delovala je u korist pobede naprednog kandidata na predsedničkim izborima. Govoreći o Tadiću u jednom intervujuu, rekla je da se radi o novom Miloševiću, o nekom „ko je stavio sve pod svoju kontrolu... ta piramida vlasti je napravljena, a glavni ‘štrumf’, šef te piramide, jeste Boris Tadić. Kada se ta piramida sruši, ne zna se šta će da bude jer, kao što je iskustvo sa rušenjem Miloševića pokazalo, kada srušite centar moći, srušićete celokupnu vlast.“ Za Nikolića u drugom krugu je trebalo glasati, prema njenim rečima, kako bi se srušio žuti diktator: „Ja to upravo kao građanka predlažem jer hoću da sprečim da se nastavi ovakva vlast, da sprečim slepljivanje te predsedničke funkcije sa partijskom funkcijom i sa Vladom jer se tako nastavlja ova uzurpacija i urušavanje sistema, što nikako ne ide na dobro. Smatrala sam da ništa ne smeta da ta „engleska kraljica“ bude Toma Nikolić...“

Nataša Kandić je 2005. godine javno optužila Nikolića da je ratni zločinac zbog ubistva civila u selu Antin u istočnoj Slavoniji. Srpska radikalna stranka je pokrenula sudski postupak za klevetu. Prvo je proglašena krivom, pa je ta presuda poništena, da bi na kraju slučaj zastareo. Bila je počasni gost na sednici skupštine Kosova koja je proglasila nezavisnost od Srbije. Sve to nije bilo prepreka da i ona pre izbora bude blagonaklona prema naprednim političarima. Govorila je kako se naprednjaci delimično menjaju, da iskreno zastupaju pristupanje Srbije u EU, a da će ukoliko osvoje vlast, dosledno, sve uslove ispunjavati.Sve je to delovalo pomalo zbunjujuće u to vreme.

Mnogi su se pitali kako je to moguće da Vesna Pešić, Nataša Kandić i slični podržavaju politiku bivših radikala. Kako vreme odmiče, stvari postaju jasnije, jer određeni scenario se ostvaruje. Zagonetno je, međutim, koji je scenario u pitanju. Dve su mogućnosti:

1) Napredni političari postigli su sporazum sa Amerikom: Uvek i na svakom mestu činiti ono što se od njih očekuje.

Amerika je priznala Kosovo, briselski sporazum je dokument koji je u skladu sa tim. Lokalni izbori predstavljju važan korak u tom pravcu. Srbima se daju određena prava unutar druge države, formiranjem Zajednice srpskih opština.

Pojavljuju se prvi problemi u odnosu sa Rusijom. Izgradnja južnog toka kasni, a napredna ministarka energetike, nekada član G17, najblaže rečeno, kao da deluje u tom pravcu.

Zarad puta u maglovitu EU-budućnost nekritički se ispunjavaju svi postavljeni uslovi. Između ostalog, nagoveštava se promena zakona o GMO proizvodima tako što će biti dozvoljen njihov promet.

2) Napredni političari kao da su postigli sporazum sa Amerikom: Uvek i na svakom mestu kao činiti ono što se od njih očekuje.

Zaključili su da se Srbija nalazi u vazalnom položaju kao u Miloševo doba i odlučili da vode neku modernu verziju lukave Miloševe politike. Ova politika mogla bi da podrazumeva, pokoravanje Imperiji, ali istovremeno ekonomsko, vojno i demografsko jačanje, sa ciljem da se u određenom trenutku napravi zaokret.

Da bi se odgovorilo na ovu dilemu, treba biti prorok. Međutim, određeni koraci koji se preduzimaju pokazuju da je prva opcija verovatnija. Svakako da je održavanje lokalnih izbora po zakonima Kosova jedna od onih teško popravljivih stvari. Ćutanje Ustavnog suda povodom ocene ustavnosti Briselskog sporazuma drugi je važan pokazatelj. Takođe, nije neobično da neki političar dijametralno promeni politiku. Primer Mila Đukanovića u Crnoj Gori nalikuje novoj naprednoj politici u Srbiji. Ko još danas i spominje njegove miloševićevske početke i rušenje Vidoja Žarkovića? Bez Đukanovićeve transformacije, Crna Gora ne bi mogla da se odvoji, tj. ne bi bilo moguće rušenje Savezne Republike Jugoslavije. Crnogorski liberali, koji su pre njega jedini zastupali separatizam, imali su zanemarljiv uticaj. Tako i danas u Srbiji, briselski sporazum i lokalni izbori koji predstavljaju skoro-priznanje kosovske nezavisnosti ne bi bili mogući bez napredne transformacije.