Otvoreno pismo Borisu Tadiću – o REKOM-u i podršci

Na osnovu nepotpunih informacija stekli smo utisak da ste 1. 9. 2010. godine podržali inicijativu da Skupština Srbije usvoji i ratifikuje međunarodni regionalni i obavezujući ugovor kojim se osniva REKOM kao međunarodna organizacija sa ciljem da na teritoriji Srbije vrši javna saslušavanja funkcionera i svih drugih lica u cilju utvrđivanja činjenica/dokaza o umešanosti Vlade, Skupštine, Predsednika, SPC, MUP-a, BIE, VOJSKE, SANU, UKS i drugih institucija i istaknutih pojedinaca uoči i za vreme proteklih ratnih sukoba.

Na taj način, kako nam se čini, Srbija bi preko Vas i Skupštine Srbije, dobrovoljno dopustila da međunarodna komisija zvanično utvrdi, da li nacionalne institucije, mediji i elita uzrokovali i odgovorni za raspad SFRJ, ratove i genocid, a time i da li je Srbija odgovorna za plaćanje reparacije žrtvama. Normalno, takav vid demokratije i transparentnosti mnoge zemlje bi tumačile kao napredak Srbije u odnosu na 29.07.1914. godine -, kada je bombardovanjem Beograda započeo Prvi svetski rat, jer Srbija nije prihvatila zahtev Austro-Ugarske od 23.07.1914. godine da na njenoj teritoriji sprovede istragu u vezi optužbi za njenu navodnu umešanost u atentat 28.06.1914. godine na austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, tokom njegove vidovdanske smotre vojske u Sarajevu.

Polazeći od slobode mišljenja i izražavanja, stekli smo drugačiji utisak o razlozima osnivanja REKOMA.

I

Nakon dvadesetogodišnjeg analiziranja uzroka i posledica raspada SFRJ i Srbije, stekli smo utisak da će rad i rezultati rada REKOMA prevazići glavni prigovor radu Haškog tribunala koji utvrđuje krivicu isključivo pojedinaca, a ne sudi: državama, crkvama i drugim verskim zajednicama, akademijama nauka, medijima, udruženjima književnika i brojnim pojedincima koji predstavljaju nacionalnu elitu, niti utvrđuje reparacije žrtvama.

Polazeći od okolnosti u kojima je stvaran Haški tribunal, njegovi osnivači su verovatno bili svesni da će legalnost njegovog formiranja biti sporna, pa su nadležnost tog Suda zadržali samo na pojedincima, dok su utvrđivanje krivice crkava, akademija nauka, medija itd. namenili nevladinim organizacijama čije projekte godinama finansiraju i u čije su se nesporne sudove i opredeljenja uverili.

II

Maja 2006. godine, kako je objavljeno, „u cilju upoznavanja vlasti i javnosti na obavezu i potrebu suočavanja s prošlošću, tri nevladine organizacije za ljudska prava pokrenule su debatu o mehanizmima za utvrđivanje i saopštavanje činjenica o ratnim zločinima u nekadašnjoj SFRJ“. Taj cilj namenjen je za REKOM kao nezavisnu, službenu, vansudsku, verodostojnu, međudržavnu i regionalnu organizaciju, čiji rad i odluke bi bile iznad nacionalnih zakonodavstava.

Već 15.10.2010. godine na Trećoj skupštini članica „Koalicije za REKOM“ u Zagrebu, usvojen je „Statut Koalicije za REKOM“.

Godinu dana kasnije ili 26.03.2011. godine, „Koalicija za REKOM“ usvojila je predlog STATUTA buduće organizacije REKOM. Ovaj Statut predat je predsednicima država nastalih raspadom SFRJ, radi usvajanja u parlamentima, kako bi postao obavezujući za Srbiju i ostale članice. Trenutkom usvajanja tog Statuta, Srbija i ostale članice deo svoga suvereniteta prenose na REKOM, a sam Statut postaje obavezujući MEĐUNARODNI REGIONALNI UGOVOR. Prema sadržini Statuta, on je iznad nacionalnih ustava i zakona i obavezujući je za SPC, SANU, MUP, BIU, RTS, UNS, advokate, pisce i sva druga pravna i fizička lica osim na zaposlene u REKOMU, za koje je članom 36. previđen imunitet od pritvora i zaplene ličnog prtljaga.

III

Polazeći od dvadesetogodišnje satanizacije Srba, Srbije i optužbi nosilaca vlasti, pripadnika SPC, SANU, UKS, medija i sl., da su glavni uzročnici raspada SFRJ, secesije Kosmeta, ratova, zločina pa čak i genocida, a svesni da Haški tribunal sudi samo pojedincima i da se preko 80% presuda odnosi na Srbe, stekli smo utisak da je prikupljanje informacija o zločinima na teritoriji cele bivše SFRJ samo sredstvo i opravdanje za prihvatanje REKOMA, a da je pravi cilj osnivanja REKOMA stvaranje jedne međunarodne, regionalne i nezavisne organizacije, iznad nacionalnih zakonodavstava koji bi, kako se navoda njegovi predlagači:

· „nepristrasno i stručno“ utvrdio ulogu i odgovornost institucija, nacionalnih elita i sl. uoči i tokom ratnih dešavanja; (verovatno misleći na: SPC, SANU, UKS, UNS, Vojsku, MUP, BIA, RTS, SPS i sl.)

· „nepristrasno i stručno“ utvrdio reparacije žrtvama, mere prema pojedincima i način transformacije preostalih kompromitovanih institucija (npr. SPC, SANU, UKS, UNS i sl.) i

· saglasno tako utvrđenoj „nespornoj istini“ o uzrocima raspada SFRJ i odgovornosti za ratove, zločine i genocid, bio bi promenjen obrazovni sistem, pod pretnjom sankcija, za sve koji bi osporavali tako utvrđenu istinu.

IV

Pored višegodišnjih stavova najuticajnih nevladinih organizacija iz „Koalicije za REKOM“, utisak o razlozima formiranja REKOMA stečen je i na osnovu:

1) Predloga STATUTA „Regionalne Komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području nekadašnje SFRJ“ (Skraćeni naziv REKOM) iz koga se ne vidi ko ga je, kada, i u kom sastavu doneo.

Na osnovu pisma „Inicijative za REKOM“, koje Vam je 03.05.2011. godine upućeno kao Predsedniku Srbije u ime „Koalicije za REKOM“ od strane „Fonda za humanitarno pravo, Inicijative mladih za ljudska prava i još tri organizacije, može se zaključiti da „Koalicija za REKOM“ ima 1.600 članova/ica i da je Skupština te Koalicije, koju na osnovu člana 15. Statuta Koalicije za REKOM čine svi članovi/ice, usvojila ovaj predlog STATUTA 26.03.2011. godine.

2) Inače, kako je to predviđeno članom 23. Statuta, REKOM čini dvadeset članova i to: 5 iz BiH, po 3 sa Kosova, Hrvatske i Srbije i po 2 člana iz Crne Gore, Makedonije i Slovenije.

Konačan izbor ovih članova, kako je predviđeno članom 29. Statuta, predviđen je za Vas u ime Srbije.

Da će izabrani članovi raditi savesno, navodi se i član 30. Statuta koji predviđa obavezu izabranih članova REKOMA da se zakunu svojom čašću.

3) Nakon usvajanja u Skupštini Srbije i parlamentima drugih usnivača, Statut se deponuje kod nadležnog organa Bosne i Hercegovine kao zemlje domaćina.

Prema članu 51 Statuta, Statut stupa na snagu – i postaje obavezujući MEĐUNARODNI REGIONALNI UGOVOR, po važnosti iznad nacionalnih ustava i zakona -, nakon isteka petnaest dana od datuma poslednje ratifikacije. Tim činom REKOM dobija puni međunarodni i obavezujući pravni subjektivitet.

4) Prema Preambuli Statuta, cilj osnivanja REKOMA predstavlja najbolji put do sveobuhvatnog istorijskog zapisa o zločinima koji su počinjeni u periodu od  1. 1. 1991. do 31. 12. 2001. godine, o ulozi nacionalnih elita, institucija i pojedinaca u tim traumatičnim događajima i prihvatanju činjenica o ratnim zločinima od strane Srbije i drugih ugovornica. Objašnjavajući da REKOM nije sud, jedan član REKOMA ističe da međunarodna suđenja ne mogu obuhvatiti sve događaje niti da postignu da sude za sve zločine i da je zato rad REKOMA komplementaran suđenjima….

5)  Prema članu 11 Statuta, Srbija je obevezna da sarađuje sa REKOMOM i da mu omogući delotvorno izvršavanje zadataka u skladu sa Statutom. Na zahtev REKOMA, kako se navodi, nadležni organi Srbije dužni su da obezbeđuju pristup podacima i dokumentima, uključujući mogućnost uzimanja izjava od predstavnika državnih institucija kao i sprovođenje terenskog istraživanja.

6) Član 13 Statuta utvrđuje cilj REKOMA, a to je „da prizna nepravde nanete žrtvama“, „da doprinese ostvarivanju prava žrtava“, „da doprinese da političke elite i društva u Srbiji prihvate činjenice o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava“…

7) Članom 14 Statuta utvrđeni su zadaci REKOMA, a to su: da prikupi podatke o ratnim zločinima; da istraži političke i društvene okolnosti koje su odlučujuće doprinele izbijanju ratova ili drugih oružanih sukoba, kao i činjenju ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih prava; da održi javna slušanja žrtava i drugih lica o ratnim zločinima; da preporuči mere koje se odnose na sprečavanje ponavljanja zločina; da poreporuči mere u vezi reparacija za žrtve i da izradi i objavi i predstavi završni izveštaj sa predlozima mera.

8) Članom 15 Statuta utvrđena je nadležnost REKOMA, a to je: da utvrđuje činjenice o ratnim zločinima u periodu od 1. 1. 1991. do 31. 12. 2011. godine; da istraži političke i društvene okolnosti koje su odlučujuće doprinele izbijanju ratova, te posledice zločina u periodu posle 2001. godine.

9) Članom 17 predviđeno je pravo REKOMA; da, pod pretnjom pokretanja krivičnog postupka, uzima izjave o ratnim zločinima od žrtava, svedoka, predstavnika institucija i učinilaca. Pored toga, ako to smatra celishodnim, u skladu sa zakonom o krivičnom postupku, REKOM može podneti krivične prijave nadležnom tužilaštvu radi obezbeđivanja prisustva lica, odnosno radi izricanja kazne za odbijanje lica da da izjavu.

10) Članom 18 predviđeno je pravo REKOMA, a time i dužnost Srbije; da REKOMU omogući prikupljanje dokumentacije od Vlade, Parlamenta, Predsedništva, lokalnih i teritorijalnih samouprava, RTS-a i drugih javnih i privatnih preduzeća, vojske, policije i obaveštajnih službi. Državni organi, druga pravna lica i građani Srbije dužni su da na zahtev REKOMA blagovremeno dostave na uvid sve dokumente i druge materijale koji bi mogli biti od značaja za ostvarivanje ciljeva REKOMA. U slučaju da lice ili državni organ odbiju da REKOMU dostave zatraženi materijal, primeniće se odredbe člana 11 stavovi 3 i 4 Statuta koji se odnose na tajnost dokumenata.

11) Članom 20 Statuta REKOM ima pravo da održava javna slušanja na kojima žrtve govore o svojim stradanjima. Javna slušanja obuhvataju i učinioce dela, svedoke kao i lica koja su pomogla žrtvama, a sve uz obavezu elektronskih medija u državnom vlasništvu ili javnih servisa da ta slušanja javno emituju, direktno ili odloženo.

12) Članom 21 Statuta REKOM se ovlašćuje da održava javne sesije o delovanju institucija, političkih organizacija, kulturnih i naučnih ustanova, crkava i verskih zajednica i medija uoči i u toku rata u odnosu na činjenja ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih prava. Učešće na ovim sesijama, kako se navodi, obavezno je. Ako se uredno pozvano lice, bez opravdanog razloga, ne odazove pozivu REKOMA, ili se pojavi a odbije da da izjavu, primenjuje se član 17, stav 8 koji ovlašćuje REKOM da podnese krivičnu prijavu tužilaštvu radi obezbeđivanja prisustva pozvanog lica i/ili izricanje kazne za odbijanje lica da da izjavu, u skladu sa zakonom o krivičnom postupku. Ove sesije, elektronski mediji u državnom vlasništvu, odnosno javni servisi, dužni su da emituju direktno ili odloženo.

13) Po okončanju trogodišnjeg rada, REKOM podnosi predsednicima država ugovornica Završni izveštaj koji sadrži preporuke, model materijalnih reparacija, način reforme institucija; način unošenja utvrđenih činjenica u obrazovni sistem Srbije, način praćenja primene preporuka REKOMA, „a što može uključiti i predlog osnivanja posebnog mehanizma za ostvarivanje ove svrhe“, kako se navodi pod tačkom c) člana 45. Statuta.

14) U svrhu donošenja potrebnih mera, propisa i sl. Završni izveštaj REKOMA dostavlja se Vama kao Predsedniku Srbije uz obavezu da isti dostavite Slavici Đukić-Dejanović kao Predsedniku Skupštine. U razumnom roku, kako se navodi, Predsednik Skupštine dužan je da sazove specijalnu sednicu parlamenata radi razmatranja odgovora Vlade i mogućeg angažovanja Skupštine u cilju sprovođenja preporuka REKOMA. U daljem roku od 6 meseci, u Službenom glasniku će se objaviti stav Srbije o sprovođenju preporuka.

15) Inače, kako je to predviđeno članom 48. Statuta, svako službeno ili privatno lice koje REKOMU da lažan podatak, ili uništi neki dokumenat, ili ako bez opravdanog razloga odbije da postupi po zahtevu REKOMA, smatraće se da je izvršilo krivično delo kažnjivo kaznom zatvora do 1 godine. U slučaju da pozvano lice odbije da se odazove pozivu, ili odbije da da izjavu REKOMU, protiv njega će se podneti krivična prijava tužilaštvu radi obezbeđivanja njegovog prisustva, odnosno radi izricanja kazne za odbijanje da da izjavu, u skladu sa zakonom o krivičnom postupku.

16) Rad „Koalicije za REKOM“ dobio je podršku: Vas kao Predsednika Republike Srbije 1. 9. 2010. godine; Predsednice Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović 12. 5. 2011. godine; Igora LUKŠIĆA 29.04.2011. godine; člana Predsedništva BiH Željka Komšića 23.06.2011. godine; Ive Josipovića 16. 5. 2011. godine……

1) Pored Fonda Gosp. Đerđa ŠOROŠA (koji je finansirao nevladine i vladine organizacija i funkcionere u Srbiji, baze podataka za Haški tribunal i sam Haški tribuna) kome od 26. 7. 2011. američki propisi onemogućavaju dosadašnji način finansiranja – aktivistima „Koalicije za REKOM“ uplaćeno je cca 2.4565.11,77 EUR i to od strane: Britanske ambasade, Holandske ambasade, Švajcarske, Robert Boš fondacije, Fondacije braće Rokfeler, OSCE, OSI, NED, USIP, EIDHR pa čak i iznos od 5.045,30 EUR od Republike Srbije preko njenog preduzeća Telekom Srbija.