Peščanikov omnibus

Ako se ikada odlučim da napišem rad o tome koliko su Srbi nacionalno ugroženi u Srbiji u XXI veku, jedno čitavo poglavlje ću posvetiti Peščaniku - mestu na kojem najbolje funkcioniše model "autošovinizma" tj. širenje mržnje prema vlastitom narodu. Ili bi možda bilo „politički najkorektnije“ da se manem nauke i prosto kao satiru predstavim najveći dušebrižnički portal u Srbiji. U svakom slučaju da bih pokazao kako bi ovo moglo da izgleda, ja ću svoje poslednje utiske sa Peščanika napisati u obliku teksta za omnibus, jer najzad autorski radovi tamo zaista mogu da se dramski obrade za jedan dobar, Oskaru mio, film.

Epizoda 1 – „Za sve je kriv Koštunica“

Prvi tekst kojem ću posvetiti pažnju jeste Između crkve i Srebrenice1 autora Saše Ilića. Autor se fokusira na jedan specifičan problem u društvu, tj. na činjenicu da je skoro objavljena Enciklopedija srpskog naroda (skraćeno ESN) u izdanju Zavoda za udžbenike čime se pod dirigentskom palicom dr Radoša Ljušića „potkrepljuje koncept nesekularne države, istorije i kulture“. Ova očito velika barijera evropske budućnosti Srbije oličena u novoj Enciklopediji mora na vreme da bude diskvalifikovana jer pre svega afirmiše neistine, a da ne govorimo da je ovaj kompletan projekat bio podržan od strane bivšeg premijera Vojislava Koštunice i njegovog ministra Aleksandra Popovića. Tako Peščanikov autor ističe da su „visoki funkcioneri partije Vojislava Koštunice, u opštem otporu prema stvarnosti i nemiloj prošlosti, preuzeli rukovođenje glavnim poslom kojim jedna kultura radi na svom nacionalnom pamćenju - izradom enciklopedije“. Znači čitaoci već iz ovog uvoda mogu da zaključe koliko je „opasno“ ovo izdanje, jer sama pomisao da su oko srpskog nacionalnog pamćenja prčkali Koštuničini funkcioneri izaziva alarmantno stanje. Da ovo nije preterivanje zabrinutog autora za evrobudućnost Srbije svedoče i odrednice u samoj Enciklopediji. Tako na primer Ilić ističe da se može pročitati da je Draža Mihailović bio tobož tragični junak Drugog svetskog rata dok je NOP bio (ovo ne smem ni da napišem) ideološki promašaj. Ove grozote koje se nalaze u ESN takođe su Koštuničino maslo jer proističu iz istorijske revizije koja je sprovedena za vreme njegove Vlade, a „koju je dr Ljušić ugradio u temelje ESN, trasirajući zauvek enciklopedijsku diseminaciju znanja u skladu sa ideologijom Ravnogorskog pokreta“. Jednom rečju nečuveno! Revidirati „jednopartijsku“ istoriju taman kad smo se naviknuli na nju, predstavlja pravi skandal. Ali to nije najgore što se može naći u ESN. Tamo uopšte nisu uvedeni srpski „ratni zločini“ niti su klasifikovani različiti „srpski genocidi“ (a toliko ih je bilo). Tu se Ilić posebno osvrće ukazujući da je Srebrenica u ESN zavedena kao geografski pojam a ne kao primer genocidnosti srpskog roda. Zamislite to da novi naraštaji u Srbiji neće moći da čitaju koliko su im bili krvoločni očevi i dedovi, te će samim tim biti zakinuti za kvalitetnu „katarzu“ koju će morati proći sledećih stotinak generacija srpskog denacifikovanog društva. I na samom kraju Ilić ukazuje i kako je loše predstavljen i pokojni premijer Zoran Đinđić: „Premijer Vlade od 25.01.2001. do atentata, koji se zbio 12.03.2003. u dvorištu zgrade Vlade Srbije“. I stvarno, kad ovo pročitamo, odmah uočimo da nigde nema citiranog teksta iz emisije Insajder, ideološki-ispravne televizije B92, gde se lepo kaže ko je ubio premijera i naravno da je za to sve kriv opet, ko drugi, nego Koštunica. Sad se i sam pitam, pa kakva je ovo Enciklopedija u kojoj se ne citiraju „super provereni“ izvori novinara B92?!? Ilić ukazuje da je ovom rečenicom „potisnut iz pamćenja čitav dramatični kontekst političkih zbivanja i zločina u dvorištu Vlade“ i zaključuje da su „kriminogene strukture tim atentatom uspostavile kontinuitet srpskog nacionalističkog programa, omogućivši na kraju krajeva i nastanak ovakve ESN“. Najzad, Saša Ilić dokazuje da su oni koji su ubili pokojnog Đinđića omogućili pisanje ove Enciklopedije, a njih sve ukupno predstavlja, a ko drugi nego Koštunica. Konačno, veliki Ilić povezuje sve karike davno pokidanog lanca, i na kraju pripoveda: „možda je Vojislav Koštunica izgubio na izborima, ali njegovi nacionalni projekti nisu. Oni imaju dugoročno dejstvo i to je valjda svakome, ko se imalo bavio kulturom i naukom, jasno“. Šta drugo reći nego čestitam Saši Iliću i ovako javno ga molim da obavesti međunarodnu zajednicu o svojim nalazima, pod hitno!

Epizoda 2 – „Dnevnik jednog Kvirke (eng. Queerke)“

Kakav bi ovo omnibus bio iz Peščanikove radnje ako se negde ne bismo dohvatili i teškog stanja srpskih homoseksualaca2. Naime, pre su napadi na organizaciju „Queeria centar“ išli u pravcu „civilizacijski zaostalih“ pojedinaca ka „seksualno emancipovanim“ pojedincima ili pojedinkama uglavnom na verbalnom nivou. Ali kada su ovi „civilizacijski zaostali“ uvideli da su ovi „sekusalno emancipovani“ dobili 265.500 dinara od Ministarstva kulture, pretnje pređoše čak i do nivoa fizičkog nasilja i smrti. Kako to izgleda na prvim borbenim linijama, saznaćemo iz dnevnika jednog Kvirke:

Dragi dnevniče,

Napadi se kreću iz više pravaca – prvu udarnu brigadu čine „bradati“ hakeri koji stalno prete da će nam oboriti naš voljeni sajt. Jedan od njih mi je rekao da sam bolesnik i da treba da se lečim, a da nas sve ukupno treba pobiti.. ne znam šta da radim.. na sajtu Facebook već se grupišu, te se stavaraju dve udarne grupe: „Queeria, Pederi Marš iz Srbije“ koju čine lako naouružanih 400 članova i druga „STOP PEDERIMA – KVIRIJI“ u kojoj ima preko 1.800 elitnih članova. Na ovim grupama se stalno preti Predragu, Bobanu i Jeleni, iako smo ovo već prijavili administratorima. U noći 17. decembra aktivisti udruženja „Naši“ iz Aranđelovca su izlepili centar Beograda plakatima protiv „Queeria centra“. Nije mi jasno kako su uopšte mogli da se neprimećeno infiltriraju u naš „Krug Dvojke“ što me dovodi do zaključka da je reč o veoma opasnoj i tehnički opremljenoj grupaciji koja se kreće u grupama od po tri člana, tzv. „trojkama“.

Dragi dnevniče situacija je krajnje alarmantna. Već sutra ćemo zvanično da zahtevamo od domaće i međunarodne javnosti, a naročito od vršilaca vlasti u ovoj državi, da učine sve da zaštite aktiviste i aktivistkinje za gej-lezbejska prâva od homofobičnih sila zla u ovoj zemlji. Znam da bi ti sad, moj dobri dnevniče, rekao da ta prâva nisu prošla skupštinsku proceduru, ali veruj mi da radimo na tome. Ako se vlast ponovo ogluši o naše zahteve, mi ćemo da obavestimo Evropu pa ćemo da vidimo kada će Srbija da uđe u EU. Eto tako.. pusa dnevniče.. tvoj Kvirko...

Stvarno mi nije jasno zašto napadaju ove ljude? Na kraju krajeva svako ima pravo da bude ono što hoće, i svi građani Srbije su jednaki pod Ustavom. Ja bih iskoristio ovu priliku da pozovoem domaću i međunarodnu javnost i vršioce vlasti da omoguće „Queeria centru“ da se ugasi Fejsbuk u Srbiji ili još bolje da ugase kompletan Internet u ovoj državi. Pa dabome, nema Intereneta – nema pretnji, ako sam ja ovo dobro shvatio. U svakom slučaju, apelujem na malo više tolerancije jer ako je Ministarstvo kulture moglo da dâ pare za Markovićev film „Turneja“ pa što ne bi i „Queeria centru“.

Epizoda 3 – „Palamuđenje“

Na kraju bi svakako trebalo da vidimo šta nam je spremila Svetlana Lukić u svojoj 352. radio emisiji3 pod naslovom „Anomija“ sa gošćama Dubravkom Stojanović, Vesnom Pešić, Biljanom Kovačević – Vučo i Svetlanom Slapšak.

Već od prvih rečenica: „Osam godina nismo bili sposobni da izađemo iz kuće koja gori. Uplašili su nas krvavi tragovi koje smo ostavili za sobom i budućnost koja nam se činila nedostojnom nadnicom za patnju koju smo MI preživeli..“ pomislih „ko o čemu..“, ali ipak odlučih da nastavim dalje. Brzo elokventna Svetlana Lukić dođe do zaključka da je Boris Tadić objavio potpuni prekid evropskih integracije Srbije okrenivši se Putinu i ruskim „gasno-raketnim argumentima“ te me ovo zainteresova da obično standardno palamuđenje poslušam do kraja. Prvi razgovori između voditeljke i istoričarke Dubravke Stojanović odnosili su se na aferu oko biografija u kojoj je glavni krivac „Službeni glasnik“. Sagovornice su se složile da je naša javnost konačno počela da reaguje, kao da je na pomolu rađanje našeg javnog mnjenja koje je kao korektivni faktor uticalo da se projekat oko biografija povuče. Definitivno ćemo pamtiti ovu godinu po dvema, za Srbe, važnim stvarima: pobedio je Obama i dobili smo javno mnjenje (za detalje obratite se Lukićki ili Stojanovićki). Posle ovog malog ekskursa, vratimo se „ozbiljnim“ stvarima, a to je svakako Vesna Pešić, koja je bila naredna gošća u emisiji. Njena beseda se odnosila na trenutnu situaciji u kojoj se zemlja nalazi, razapeta između Kosova i EU i bla bla bla, upade mi u uho da smo mi onomad „okupirali jednu trećinu Hrvatske teritorije“, reče Pešićka vrlo ozbiljno. Sad razumem bojazan Svetlane Lukić kada je kritikovala novi predlog ruske Dume da se pooštri definicija izdaje u Rusiji, jer ovo svakako postavlja pitanje koja je granica između slobode govora i delanja protiv države? Da li u vremenu kada nam međunarodna zajednica nasilno otme deo teritorije, svako čestitanje na nezavisnosti Kosova i afirmacija ideja o dobrosusedskim odnosima sa tom kvazinezavisnom državom izdaja ili sloboda govora? Ako je Hrvatska podigla tužbu protiv naše zemlje da smo izvršili agresiju na njenu teritoriju, iako celi svet zna koliko je Srba bilo na početku a koliko na kraju XX veka na teritoriji Hrvatske, da li je izdaja kada član srpskog Parlamenta iz partije koja je pridruženi član vladajuće koalicije kaže da je Srbija onomad okupirala trećinu Hrvatske, ili je to sloboda govora? Stvarno je ovo teško pitanje, i strah „drugosrbijanaca“ da Tadić postane „srpski Putin“ izgleda krajnje opravdano. Posle „inspirativne“ besede Vesne Pešić više stvarno nisam mogao da slušam emisiju. Delić mene je bio zainteresovan šta će Kovačević-Vučo da palamudi ali shvatio sam da posvećivanje pažnje Peščaniku više od 10 minuta stvarno može da ugrozi dobro raspoloženje.

Sve u svemu, baviti se Peščanikom jeste interesantna tema, jer među ljudima okupljenim oko neoliberalnih ideja uvek može da se nađe neka satira. Svima onima koji žele da preispitaju svoje političke stavove, preporučujem Peščanik, jednom nedeljno, 10 minuta najviše. Verujte, bićete i etički i politički još jači samom spoznajom da ne pripadate toj grupici.

Hristos se rodi! I neka nam svima (i članovima Peščanika) bude srećna Nova godina.

26.12.2008. godine