Pismo Evropskom parlamentu - Trepča je vlasništvo akcionara, pravnih i fizičkih lica iz Srbije

Predsednik pokreta "Dosta je bilo" Saša Radulović poslao je Evropskom parlamentu pismo u kojem navodi da je trenutno na Kosovu i Metohiji u toku proces negiranja jedne od osnovnih civilizacijskih vrednosti, a to je neprikosnovenost svojine.

"Verujem da je svima poznata odluka kosovske skupštine da Kombinat Trepča konfiskuje putem donošenja posebnog zakona. I to samo zato što je Trepča u vlasništvu pravnih lica čiji su osnivači sa teritorije Republike Srbije", stoji u pismu Evropskom parlamentu.

"Iako je Kombinat Trepča osnovan još pre drugog svetskog rata, u Kraljevini Jugoslaviji 1927. godine, gotovo 40 godina pre nego što je Kosovo i steklo status pokrajine Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, te iako je još od 1992. godine kompanija organizovana kao akcionarsko društvo kapitala, kosovske institucije su se umešale u privatnu svojinu", stoji u pismu.

Radulović objašnjava da je Trepča vlasništvo svojih akcionara, ali i poverilaca akcionara, s obzirom da su neki od njih u stečaju, poput Generalexporta ili 14. oktobra.

U takvoj situaciji donosi se Zakon o Trepči 05-L 120 koji u svojoj prirodi predstavlja odluku o konfiskaciji imovine, samo zato što je vlasništvo nad kapitalom u posedu pripadnika druge nacije. Jer ovo se nije desilo sa kapitalom i imovinom pravnih i fizičkih lica bilo koje druge nacije na Kosovu osim srpske.

Sam zakon, osim konstatacije da Vlada Kosova postaje vlasnikom 80 odsto kapitala, a zaposleni 20 odsto, ne sadrži bilo kakve druge relevantne odredbe. Stoga je pomenuti akt ne zakon već jednostrana odluka o otimanju imovine i negiranju prava svojine. Sličnih akata u svetu gotovo da nema, čak je i bivši predsednik Venecuele Ugo Čavez koristio institut nacionalizacije uz naknadu, a ne jednostrane konfiskacije.

Stoga ova odluka ne samo da nije u skladu sa načelima na kojima počiva vladavina prava i ne samo da je u suprotnosti sa osnovnim postulatima prirodnog prava, ona je anticivilizacijska. Ova odluka ne nanosi štetu samo vlasnicima Kombinata Trepča, već i dovodi u sumnju dostignuća demokratije i vladavine prava na celoj teritoriji Evrope. Konačno, ova odluka je test za samu Evropsku Uniju, jer je Unija, preko Misije Euleksa sama prihvatila odgovornost za vladavinu prava i poštovanje standarda najbolje evropske prakse na Kosovu. Dalje od toga, činjenica da je Kosovo u procesu pridruživanja EU, sama po sebi zahteva da se EU veoma ozbiljno angažuje na poštovanju te dobre prakse kod pridruživanja svakog kandidata.

Upravo ta najbolja evropska praksa, bazirana na konceptu osnovnih ljudskih prava proklamovanih Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, jasno definiše koncept prava na imovinu. Podsećam vas da ovaj koncept uključuje i pozitivne obaveze države koja je dužna da zaštiti pravo na imovinu njenim titularima. Republika Srbija, budući da nema faktičku vlast na Kosovu, ne može pomoći svojim građanima i pravnim licima pod njenom jurisdikcjiom u zaštiti prava na imovinu. Ali to može i mora učiniti EU. Ako to ne učini stvoriće presedan po kome će Turska moći da konfiskuje rusku Sberbanku, po kome će Rusija moći da konfiskuje norveški Telenor ili po kome će Srbija moći da konfiskuje hrvatsku Ideu ili nemački Hemofarm. I to sve potpuno legitimno sa pozivom na zakon i dobru praksu u slučaju Trepče.

Kosovo nije članica Saveta Evrope ni Ujednih nacija. Za neke od vas, Kosovo je suverena država, za druge je to i dalje pokrajina u sastavu Republike Srbije. Ali to nema nikakve veze sa ključnim pitanjem koje se ovde postavlja i na koje će svako od vas lako dati odgovor. A pitanje je sledeće: Da li iko ima pravo da konfiskuje nečiju imovinu, samo zato što je ona u vlasništvu pravnih i fizičkih lica koja pripadaju drugoj naciji? Jer ovo je prvi i po našim saznanjima jedini zakon u Evropi koji konfiskuje kapital i koji se odnosi samo na pravna i fizička lica iz Srbije. Ako se bilo ko i na čas dvoumi oko odgovora na ovo pitanje, onda postoji problem daleko veći i od Trepče i od Kosova a i od Evrope.

Svi znate da se o ljudskim pravima ne pregovara. Ona su neotuđiva i ne zavise od političke volje i trenutnih interesa. Niko nema mandat da ljudska prava, pa i pravo na imovnu stavi na pregovarački sto. Sa druge strane, svi znamo kada se i na koji način ljudska prava, pa i pravo na imovinu, mogu ograničiti. I svi smo svesni toga da ti uslovi nisu ispunjeni u slučaju Trepče.

- Zato vas molim da ovaj trenutak shvatite kao istorijski. Pre oko 85 godina u Evropi nije bilo dovoljno jedinstva da se digne glas protiv paljenja knjiga ili konfiskacije po verskoj osnovi. Siguran sam da su se mnogi zbog svog ćutanja pokajali. Sada je trenutak da se u svetlu izreke čuvenog Bizmarka, naučeni na tuđim greškama, suprotstavimo sličnim akcijama i to pre nego što nekom padne na pamet nešto gore. Ne zbog Srbije ili Kosova, već zbog Evrope i budućnosti - kaže Radulović.

(Blic)