HRONIKA:
DRUGI DAN PROTESTA PROTIV RUŠENjA STAROG SAVSKOG MOSTA: GRAĐANI PALILI SVEĆE ZA ŽRTVE IZ NOVOG SADA, ORGANIZATORI OSTAJU ISPRED MOSTA. OKUPLjENI BLOKIRALI RASKRSNICU U „BEOGRADU NA VODI“
DANIJEL DAŠIĆ, GRAĐEVINSKI INŽENjER: DO RUŠENjA NADSTREŠNICE JE DOŠLO JER SU NA POSTOJEĆU ARMIRANO-BETONSKU KONZOLU DODALI MASIVNU ČELIČNU KONSTRUKCIJU. ZATO PANIKA I PRIČA DA „NADSTREŠNICA NIJE REKONSTRUISANA“
UN: SITUACIJA U POJASU GAZE JE APOKALIPTIČNA. CELOKUPNO PALESTINSKO STANOVNIŠTVO JE U NEPOSREDNOM RIZIKU OD SMRTI OD BOLESTI, GLADI I NASILjA
MIROSLAV ALEKSIĆ GORANU VESIĆU: OVO SU PLODOVI VAŠEG RADA. ONO ČIME SI SE HVALIO U KAMPANjI, SADA UBIJA GRAĐANE. POČELI STE DA SPINUJETE DA „NISTE ODGOVORNI“ JER NAVODNO „NADSTREŠNICA NIJE REKONSTRUISANA“
ALEKSANDAR VUČIĆ: TRAŽIM I POLITIČKU I KRIVIČNU ODGOVORNOST ZA TRAGEDIJU U NOVOM SADU. NE ZNAM ZAŠTO NADSTREŠNICA NIJE RENOVIRANA. SVI SMO KRIVI U POSLEDNjIH 60 GODINA
URUŠILA SE NADSTREŠNICA ŽELEZNIČKE STANICE U NOVOM SADU: DAČIĆ: DEFINITIVNI BILANS NESREĆE JE 14 POGINULIH I TROJE POVREĐENIH. GRAĐANI SPONTANO PALILI SVEĆE. VLADA PROGLASILA 2. NOVEMBAR ZA DAN ŽALOSTI
VIŠE JAVNO TUŽILAŠTVO U NOVOM SADU: DO SADA JE IZ RUŠEVINA IZVUČENO 14 TELA STRADALIH. IDENTIFIKOVANA SU DVA LICA ŽENSKOG POLA – A.R. (21) I A.Ć.S. (35) I PET LICA MUŠKOG POLA – H.S. (27), M.M. (21), Š.Đ. (77), R.V. (69) I S.V. (45)
JANKO VESELINOVIĆ: ŽELEZNIČKA STANICA U NOVOM SADU PREDSTAVLjA SLIKU SRBIJE DANAS. ODGOVORNI SU SVI ONI KOJI SU BILI DVA PUTA NA NjENOM OTVARANjU - OD VUČIĆA DO VUČEVIĆA
MARINIKA TEPIĆ: NOVI SAD PLAČE ZA SVOJIM SUGRAĐANIMA I PUTNICIMA, A ŽELEZNICE SRBIJE BI DA SPERU KRIVICU SA SEBE, VESIĆA I VUČIĆA SKANDALOZNOM OBJAVOM DA „NADSTREŠNICA NIJE BILA PREDMET REKONSTRUKCIJE“
GORAN VESIĆ: "NADSTREŠNICA KOJA SE OBRUŠILA NA NOVOSADSKOJ ŽELEZNIČKOJ STANICI NIJE BILA REKONSTRUISANA. NAREDNIH DANA BIĆE UTVRĐENO KO JE ODGOVORAN ZA TO"
ORGANIZACIJA „STAV“ POZVALA GRAĐANE NA PROTEST VEČERAS U 20 SATI NA TRGU SLOBODE U NOVOM SADU: „KO JE ODGOVORAN?“
VESNA TURKULOV, V.D. DIREKTORA KLINIČKOG CENTRA VOJVODINE: TRI OSOBE U VRLO TEŠKOM STANjU SU DOVEZENE U URGENTNI CENTAR, SVE SU ŽIVOTNO UGROŽENE
Početna strana > Rubrike > Politički život > Predsednik Tadić nije prekršio Ustav
Politički život

Predsednik Tadić nije prekršio Ustav

PDF Štampa El. pošta
Jovo Bakić   
utorak, 03. februar 2009.
Država treba da bude iznad stranaka, pa i predsednik države treba da se opredeli za državnu funkciju, a da stranačku prepusti nekom od svojih kolega u stranci. Nažalost, nijedan najmoćniji političar u svojem vaktu nije to uradio 

Da li je predsednik Tadić prekršio Ustavom određena ovlašćenja? Nije. Kako autor ovog teksta zna da je odgovor na prethodno postavljeno pitanje tačan? Jednostavno, da je predsednik prekršio Ustav, „legalistička” i ona druga opozicija već bi podigle tužbu Ustavnom sudu protiv njega i zapodenule raspravu o tome u skupštini republike. Cilj bi bio opoziv predsednika. Pošto se ništa od pomenutog nije desilo, iako pisac ovog članka nije pravnik potpuno je siguran da predsednik nije prekršio Ustav.

No, ako je tako, zašto se onda već danima u javnosti raspravlja o „prekoračenju predsedničkih ovlašćenja”? Jednostavno, opozicija je jalova, međusobno suprotstavljena, nesposobna da predloži alternativna rešenja za nadolazeću privrednu krizu (ne računajući predlog DSS-a za „Zastavu”, koji je pokazao koliko je ta stranka u raskoraku sa vremenom u kojem dela), a mora se, ipak, nečim baviti. U stvari, jedini „uspeh” koji opozicija, tj. njen radikalski deo, ima jeste efikasna blokada rada skupštine, uslovljena nesposobnošću vođstva narodnog predsedništva da ovu blokadu spreči. Činjenica da od toga imaju štete svi građani Srbije, uključujući i Srpsku radikalnu stranku, preterano ih ne uzbuđuje. Zna se da izbora uskoro biti neće.

Pošto je podizanje tužbe zaludan posao, onda nije loše da se malo priča o navodnim Tadićevim nepodopštinama kako se „Vlasi ne bi dosetili” o čemu se zapravo radi. Otuda je i analitičko bavljenje lažnim dilemama pred građanstvom sasvim razumljivo: treba skrenuti pažnju sa stvarnih problema društva, jer tu DSS i SRS nemaju šta ponuditi.

Doista, kako bi izgledalo da se predsednik Srbije tuži Ustavnom sudu zbog toga što je mimo svojih ovlašćenja uspeo da se dogovori o isporuci gasa Srbiji u vreme kada se čitava Evropa plašila „ruske zime”? Ne, zacelo, tužbe biti neće.

Pa ipak, šta je sa najavom predsednika da će kontrolisati i smenjivati ministre? Nesumnjivo, ako bi obećanje ispunio, prekršio bi Ustav, jer nije njegovo da kontroliše i smenjuje ministre vlade Srbije, pošto to radi premijer. Time je predsednik najavio da bi mogao prekršiti Ustav, ali najava kršenja Ustava nije isto što i njegovo kršenje. Otuda je, brže-bolje, precizirao da će kontrolisati samo ministre iz svoje stranke. U naopakom političkom sistemu Srbije, gde predsednik države ne daje ostavku na mesto šefa stranke u trenutku izbora za najvišu funkciju u državi, nažalost, to jeste normalno.

Protiv toga treba dići glas. Ako se u jednostranačkom sistemu protestovalo što jedna stranka svojim kadrovima, bez obzira na spremu, popunjava državu i vlada u skladu sa partijskim interesima, onda ima razloga da se protestuje protiv višestranačke kadrovske uprave. Država treba da bude iznad stranaka, pa i predsednik države treba da se opredeli za državnu funkciju, a da stranačku prepusti nekom od svojih kolega u stranci. Nažalost, nijedan najmoćniji političar u svojem vaktu nije to uradio: pokojni Slobodan Milošević je stranačku funkciju navodno „zamrzavao”, što je u najboljem slučaju neobičan i neprecizan pojam, a u najgorem, obična podvala građanstvu; Vojislav Koštunica i Boris Tadić nisu davali ostavke na stranačke funkcije, ali nisu ni varali građane u pogledu političke volje da njihove stranke gospodare državom.

Eto, u tom strukturnom nedostatku političkog sistema nalazi se problem. Taj problem dao je izgovor protivnicima predsednika Tadića i vlade da ih napadnu za kršenje Ustava. Ako je predsednik Tadić zbog nečega kriv, to je zbog činjenice da nije prekinuo negativnu tradiciju mešanja državnih i stranačkih funkcija. Doista, da su funkcije razdvojene, imajući u vidu čestitost predsednika, ne bi bilo nagoveštaja o prekoračenju ovlašćenja. No, onda bi mu se moglo dogoditi da ostane bez političkog uporišta u stranci.

Šta preostaje javnosti? Ona mora budno motriti da predsednik i drugi državni funkcioneri ne prekorače svoja ovlašćenja i boriti se da dođe što pre do razdvajanja najviše državne od stranačkih dužnosti. Ko se pozabavi potonjom temom imao bi podršku pisca ovih redaka, jer brojni su nevaljalci koji jurišaju na najvišu državnu vlast.

[objavljeno: 03/02/2009]