Скојевци и Давенпорт на ФПН у Београду – шта се стварно дешавало

Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) је омладинска организација Нове комунистичке партије Југославије (НКПЈ).

Само мало историје – Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је основана 1919. под називом Социјалистичка радничка партија (комуниста) као најјача комунистичка партија на Балкану. Од 1920. године мења име у Комунистичка партија Југославије. Постојала је до 1952. године, када мења назив у Савез комуниста Југославије, и не само назив.

СКОЈ је основан такође 1919. године и трајао је до 1948.

У време постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, али и назирања њеног разбијања, 30. јуна 1990. године у Београду је одржан оснивачки конгрес Новог комунистичког покрета Југославије (НКПЈ), који је 1995. променио назив у Нова комунистичка партија Југославије.

Поновно оснивање СКОЈ-а покренуо је Нови комунистички покрет Југославије 1992. године, када је 25. јануара у Београду одржан и  Оснивачки конгрес. СКОЈ је члан Светске федерације демократске омладине и делује на територији Републике Србије.

За две и по деценије постојања „нови“ СКОЈ имао је безброј акција, скупова, протеста и митинга. Преживео је гашење три државе, али још увек постоји и дела, и то под традиционалном препознатљивом називу.

Због акција. Последње две су озбиљно узбуркале читаво јавно мњење Србије и разбудиле - бар на трен – успаване и пасивизиране грађане.

Прво су у хотелу „Метропол“ пре месец и по дана 11. фебруара организовали врућу „добродошлицу“ за новог америчког амбасадора Кајла Скота на дебати о америчкој спољној политици и улози САД у савременим међународним односима. Група омладинских активиста из редова СКОЈ-а (четири момка и једна девојка). који су истовремено и чланови НКПЈ, на самом почетку изашла је пред око 1.200 окупљених у мајицама на којима је писало USA OUT („САД напоље“) и НКПЈ-СКОЈ. Скојевци су симболично, јасно, али и гласно, поручили шта мисле о америчкој спољној политици, америчким војним и другим интервенцијама у иностранству, да у Србији на циљеве спољне политике САД не гледамо благонаклоно, као и да НАТО фашисти овде нису добродошли.

Прекинули су дебату узвицима „НАТО фашисти, овде вам није место! НАТО убице никад добродошле! USA OUT! (Америка напоље)“. Наравно да су избачени из луксузног хотела и наравно да их је хапсила и привела наша врла полиција. У полицијској управи Палилула провели су више од пет сати.[1]

Бука и прашина због акције није се ни слегла а скојевци су опет били на делу. Непуне две седмице после „Метропола“ пожелели су да поново „поздраве“ њиховог познаника Мајкла Давенпорта.

На ФПН-у је пре отприлике четири месеца основана „студентска“ организација "Центар за међународну јавну политику", која је – како је поносно истакао њен председник Александар Кларић обраћајући се у уводном излагању присутнима у уторак 23. фебруара, а поготово Мајклу Давенпорту – на почетку свог постојања одмах, ето случајно, довела Ивицу Дачића да држи предавање о међународној позицији Србије. Чисто да цењени Мајкл зна да је међу својима јер је ту пре њега био и Ивица. „Марица“ је била напољу, спремљена за скојевце.

Поводом отварања нове сезоне рада, тај „Центар за међународну јавну политику“ на ФПН-у организовао је предавање Мајкла Давенпорта у амфитеатру факултета. Интересантно да је позив заинтересованима слат и у име Центра и у име ФПН-а.

Студенти-скојевци избачени на улицу, ухапшени и одведени у полицију, а студенти ФПН-а остали да слушају „стечајног управника Србије“ Мајкла Давенпорта.

Пошто је међу оних 1.200 присутних (бројка без скојеваца!) у хотелу „Метропол“ од студената највише било оних са ФПН-а, организатори су, плашећи се да се њима не деси слична диверзија, или „посаветовани“ од разних служби, тражили да се заинтересовани за трибину пријаве мејлом „зато што је амфтеатар факултета мали, па да се обезбеде места на време“. Е није – него. Сем тога, препорука организатора била је „да се дође бар 10 минута раније да неко други не би заузео резервисано место“. Ваљда довољно време за контролу људи који ће бити присутни, можда и за претрес, а и да се уклоне или не пусте у салу они који су сумљиви.

Стигавши тих десетак минута раније, уђох у амфитеатар, који је на моје изненађење био скоро празан. Помислих, сјајно, овом испирачу мозгова несрећних нам сународника неће нико доћи. Тако и треба. И иначе га има превише и у свакој рупи у Србији, и прича о свему и свачему као да је домаћи у Енглеској, а не гост у Србији.

Али, авај. Напуни се амфитеатар скоро скроз. Тек понека празна столица. Прво моје разочарање! Онда нервоза организатора. Дошао мали човек са наочарима и сви устадоше и почеше да аплаудирају. Реприза дочека генералног секретара НАТО-пакта Јенса Столтенберга, такође на ФПН-у – standing ovation. Друго разочарање!

Запитах се да нисам промашио место?! Да није ово амфитеатар у Бондстилу? Гледам дотеране, изузетно добро и квалитетно обучене студенте и студенткиње, поражен тиме колико их је дошло, било због каријере, због уцене професора, због незнања. Али ипак их је дошло – превише.

Кад се и безлични ванредни професор Дејан Миленковић обратио скупу и, наравно, посебно снисходљиво Давенпорту (то је, ваљда, једна од препорука за напредовање у звање редовног професора), сетих се неких коментара да је ФПН постао „фабрика за производњу бескичмењака“ студената и дипломаца, и не би ми баш пријатно. Сазнасмо од дотичног професора да је декан ФПН-а проф. др Драган Р. Симић оправдано одсутан због болести, па се извињава што је – болестан, па није могао да дође. Ако је изговор да се не дође Давенпорту на ноге – добро је, ако није...

И онда су Мајклу, који, нажалост, одлично зна српски, саопштили да може да држи предавање, а и касније разговор са студентима на енглеском, што му је веома пријало јер би се осећао онако – империјално.

Онда крене Мајкл са уводом за испирање младалачких мозгова, кад одједном – пиштаљка! Секретар СКОЈ-а Богдан Нинковић у знак протеста почео је да – звижди. Ако је успео да дуне у пиштаљку три пута, већ су га ухватили и чак два полицајца у цивилу одмах почела да га избацују напоље. Тако и Милана Петковића.

Зашто тако брзо? Зато што се, после акције скојеваца у „Метрополу“, квислиншка власт „боље“ организовала. Предавање на ФПН-у није било отворено за јавност јер је „слободан улаз“ у ствари био контролисан пријавама за учешће. Пошто се Богдан уредно пријавио да, као студент, присуствује предавању, организатори су још уредније проследили ту информацију – полицији. Тако да су инспектори у цивилу већ на почетку догађаја седели тик поред и иза њега.

Бранећи га и протестујући против његовог избацивања и хапшења, јавио се, на метар испред мене, први секретар СКОЈ-а Александар Ђенић, позивајући се на аутономију факултета. Младића који нити је викао било шта против Давенпорта, нити је звиждао, трећи инспектор у цивилу брутално је избацио из амфитеатра – само зато што се позвао на аутономију и слободу говора на Универзитету!

Док су се у кафићу (?!) испред ФПН-а инспектори и полицајци у униформама договарали да пребаце ухапшене у полицијску станицу Вождовац, четврти скојевац Јаков Пејов здушно је дувао у, наравно, црвену пиштаљку, узвикујући речи које је чула, а и хтела да изговори читава Србија: „Окупација! Ово није демократија! Немамо избор - ми смо присиљени на вас!“

Журно му је пришао један од лепо обучених организатора и онда је читав ускомешани амфитеатар слушао дијалог два студента Београдског универзитета, од којих је за једног Мајкл „екселенција“, а за другог, то што и јесте – окупатор. Треће моје разочарање!

Онда је колеги организатору притрчало у помоћ неколико студената вичући на Јакова, очигледно незадовољни што им квари лепу каријеристичку представу баш пред „председником владе србије у сенци“ Мајклом Давенпортом. Пошто је Пејов настављао са својим протестом, дотрчао је ауторитативно и професор Миленковић. Онда је читав амфитеатар, и касније преко снимка озбиљан део Србије, гледао како професор моли студента да напусти факултет! Четврто моје разочарање!

Док је сам мирно излазио из амфитеатра Јаков је узвикнуо „БОРИТЕ СЕ ЗА СВОЈА ПРАВА! СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!“, на шта се чуо гласан подсмех „смерних“ студената ФПН-а. Пето моје разочарaње!

Док је четврти инспектор, који је каснио у избацивању Јакова из амфитеатра журио да то надокнади у холу, следило је моје највеће разочарaње те вечери. После читаве гужве и прекида предавања,  зачуђени, па и збуњени студенти су међусобно коментарисали „инцидент“, а амфитеатар је напустила само једна девојка! Сви остали су понизно седели на својим местима да „одраде“ то због чега су дошли, или су због неких условљавања били ту.

Поводом хапшења њихових чланова, огласио се саопштењем и Секретаријат СКОЈ-а: „Напомињемо да хапшење наших колега на ФПН-у, као и само присуство полиције на њему, представља најгрубље кршење аутономије Београдског универзитета!

Студенти-скојевци избачени на улицу, ухапшени и одведени у полицију, а студенти ФПН-а остали да слушају „стечајног управника Србије“ Мајкла Давенпорта. Ако је за неку утеху, на крају његовог предавања са њим се, насмејано и раздрагано, сликало „само“ двадесетак очигледно каријерних студената, од укупно око 200 присутних.

Што се Мајкла тиче, пошто је јако добро разумео поруке на српском, очигледно му је било веома непријатно, био је чак и толико узнемирен, иако је наизглед седео мирно посматрајући шта се дешава, да му је требало неко време да се присабере и присети шта је хтео да каже, па чак покушао да буде цинично духовит, на типичан енглески начин, коментаришући (то што скојевци „баш воле да се друже са њим“) речима да му се „чини да то постаје уобичајена пракса на оваквим догађајима и да је недавно имао сличну ситуацију на скупу у хотелу "Метропол". Ни не зна колико је у праву и колико ће често да их виђа.

У новом бунту Србије су учествовале и скојевке. У „Метрополу“ је између осталих и њега „поздравила“ Бојана Ђорђевић, а на ФПН-у Нађа Павлица и Валентина Прцовић, које је обезбеђење избацило са факултета и физички насрнуло на њих у згради факултета (!), а у присуству полиције, која на призор насиља над студенткињама није реаговала. И не само то већ се измотавала са њима упућујући их од једног до другог полицајца, па до инспектора, који су сви редом одбили да им покажу службену легитимацију (!).

Поступање полиције у „инциденту Давенпорт на ФПН-у“ јесте прича за себе. Студенти Београдског универтитета, па и студенти-скојевци, имају право да се, користећи своје демократско право изражавања слободе говора, успротиве активностима на факултетима које сматрају да нису део стицања академског образовања. Тако су се студенти-скојевци успротивили овом „предавању“. Притом, ни на који начин нису примењивали физичку силу, било који облик насиља, нити су икога вређали и омаловажавали. Мирно су седели на својим местима, а гласно изразили протест против присуства званичника ЕУ на ФПН-у.

Однос полиције и бунџија био је 4:4. На сваког скојевца – по један инспектор!

Зато што су звиждали, насилно су одстрањени са ФПН-а и ухапшени. Врхунац  полицијске бахатости био је моменат када је полицијски службеник „са гомилом чварака“ у контакту са тужиоцем лично инсистирао да двојица ухапшених, Богдан Нинковић и Милан Петковић, добију кривичне пријаве. На питање тужиоца шта су урадили, и добијања одговора „да су звиждали“, „извиждао је и он њега“, тј. одбио је да „за глупост покреће поступак“, па су „Тихи и Прле“ добили „само“ још једну прекршајну пријаву. У полицији су били задржани око три сата.

Поводом хапшења њихових чланова, огласио се саопштењем и Секретаријат СКОЈ-а: „Напомињемо да хапшење наших колега на ФПН-у, као и само присуство полиције на њему, представља најгрубље кршење аутономије Београдског универзитета!

Сматрамо да сам чин насиља и хапшења наших колегиница и колега додатно потврђује наш почетни став, да “демократске вредности“ Европске уније, попут слободе говора, јесу дозвољене искључиво уколико афирмишу ЕУ, а у сваком другом случају бивају насилно угушене.

Сматрамо да представници ЕУ немају шта да траже на образовним институцијама јер су наше институције девастиране, а њихов квалитет руиниран управо под паролом „приближавања европским вредностима“.

СКОЈ ће у наредном периоду организовати протестне активности поводом нарушавања аутономије универзитета присуством полиције на Факултету политичких наука и поводом хапшења наших чланова.“  

Неспорна је чињеница да је тзв. „Левица Србије“, за разлику од СКОЈ-а, миљеник медија. Сви најјачи мејнстрим медији су прво најављивали да ће се догодити „Левица Србије“ годину дана унапред, а сада је, када се догађа, прате и више него што заслужује својим конкретним радом – јер не ради ништа. Из сваког њиховог саопштења се „исцеди“ и вишак информација. Тако је на ТВ каналима, радио програмима, дневним и недељним новинама. (Блиц, Новости, Б92, Н1, РСЕ,...)

Однос полиције и бунџија био је 4:4. На сваког скојевца – по један инспектор!

Иако постоје више од две деценије, НКПЈ и СКОЈ су, поготово после „петог октобра“, потпуно медијски скрајнути. Нема их чак ни на алтернативним порталима, који су већином десничарски и националистички.

Међутим, последње две акције скојеваца, у „Метрополу“ и на ФПН-у, озбиљно су скренуле пажњу медија на њих. Пре свега зато што су урадили и гласно рекли, и то не у ваздух већ у лице окупаторима, то што би већина грађана Србије урадила и рекла, па су и режимски медији морали да реагују да би умањили значај и могући одјек „диверзија“.

Спиновање је изгледало овако: протест је назван „инцидент“, полиција на ФПН-у није била, већ – обезбеђење (Танјуг је морао да извештава шта ради Давенпорт, па је све било и снимљено, али је пуштен део где се уопште не виде полицајци, и онда је читава акција представљена бенигно, и као ексцес, а не смислени и планирани начин пружања отпора „господарима живота и смрти“ у Србији).

Ако није било полиције, онда није било ни њене бруталности и избацивања и хапшења, а онда ни нарушавања аутономије универзитета њеним присуством у погрешним школским клупама. Овако су искривљено и штуро извештавали о акцији студената-скојеваца исти медији који су врло благонаклони према тзв. „Левици Србије“.

Онда је један видео клип постављен на Фејсбук страницу портала „Ронин“ (https://www.facebook.com/roninmagazin) све поставио на своје место. За првих 20 сати иформација је допрла чак до 120.000 корисника, а за непуна четири дана до потпуно невероватних преко 280.000!

Пратећи овако непринципијелно и једне и друге, мејнстрим медији покушавају свесно да забашуре ко замајава народ поново и глуми „патриотску левицу“, а ко се искрено бори како зна и колико може, и засад врло нервира окупаторско-квислиншку армију, а на задовољство и за душу све већег дела потлаченог и израбљеног народа у Србији.