Slatka glava šećera i lepljivi prsti srpskih izvršitelja

Srbija se pokazala kao obećano tlo za razne mutljavine i opite. Zato je moguće da se upravo ovde, u zemlji siromaštva koje zahvata najšire slojeve, sa uspehom primenjuje zakon kojim se građani vode u sunovrat i prosjački štap. Sličan, zelenaški zakon u Hrvatskoj nikada nije zaživeo, ukinut je 2013. godine. Kod nas se najavljenim izmenama dopunjuju ovlašćenja izvršitelja.

Srbija je društvo kontradiktornosti i egzotike, bednih primanja, jeftine radne snage, sa skupim izvšiteljima i luksuznim postupkom prinude. Tako naplatu dugovanja fizičkim licima, recimo, po osnovu pravosnažne sudske presude, što je nekada radio sud donošenjem i sprovođenjem rešenja o jednom trošku, građani od 2012. godine plaćaju duplo, sudu i izvršiocu.

U prinudnoj naplati po osnovu sudske presude, administrativnom zabranom na primanja, dužniku se tarifiraju troškovi predloga za izvršenja i takse sudu, kao i troškovi predloga za sprovođenje izvršenja, pripremu i vođenje predmeta, pribavljanje izjave o imovinskom stanju, dostave pošte, nagrade izvršitelju. Ne čudi što u velikom broju slučajeva ove naknade dosežu i glavnicu duga.

Takav zaključak, koga je što zakonodavac, što izvršitelj, okitio brojnim stavkama, ovih dana je stigao na adresu osamdesetogodišnjeg penzionera Dušana L. iz Kragujevca. Na ime glavnice od 40.500 dinara po osnovu pravosnažne sudske presude Dušan L. je obavezan da plati još 36.700 dinara. Procedura sprovođenja izvršenja u ovom slučaju je jednostavna, stavljanjem administrativne zabrane na penziju preko PIO fonda. Ali i pored toga što su podaci, visina penzije, adresa i JMBG ovog dužnika bili dostupni izvršiocu iz sudske presude, na osnovu koje sprovodi izvršenje, kragujevački izvršitelj je tarifirao pribavljanje imovinskih podataka iznosom od 2.160,00 dinara. Dok je dostavu Zaključka o izvršenju obračunao sa 3.240 dinara.

U bahatoj otimačini pod zaštitom države nedoumica je samo gde se u jednom postupku prinudne napalate završava pljačka po slovu zakona, a gde nastupa samovolja izvršitelja?!

U Komori izvršitelja, gde se ne osećaju obaveznim da odgovaraju na novinarska pitanja, nisu hteli da nam razreše nepoznanicu zašto je dostava navedenog zaključka množena sa brojem tri, i koji je to dokaz o imovinskom stanju ovog penzionera pribavljala kancelarija izvršitelja?

Naknade kojima se stavlja šapa na primanja građana ponekad višestruko premašuju glavnicu, pa se zbog duga od nekoliko hiljada u rutinskoj pljački privatnih izvršitelja građanima uzima desetine hiljada dinara.

Tako je Petru V. iz Beograda zbog neplaćene kazne za parkiranje od 6.500 dinara stigao Zaključak sa iznosom od 21.270 dinara. Do tog iznosa izvršitelji su došli pošto su mu na glavni dug dodali kamatu, zatim taksu MUP, dostavu zaključka, taksu PIO fonda, sastavljanje podneska, dostavljanje pismena, nadzor nad izvršenjem i - nagradu izvršitelju.

Za tri godine koliko je na snazi ovaj zakon na udaru izvršitelja našlo se više stotina hiljada građana. Ali zloupotreba ovlašćenja do sada je javno obznanjena samo u slučaju izvesnog Ivana Stevića, izvršitelja iz Beograda, koji je, kako je saopšteno, antidatirao predmete privatnog komunalnog preduzeća. Ovaj slučaj u domaćoj štampi ispraćen je pod satiričnim naslovom “I to se dešava” .

Uzgred, Stević se tereti da je privatnom parking preduzeću, na osnovu predmeta koje je antidatirao, uzeo avans od 45.000 evra, povodom čega je usledilo umirujuće, posve ubedljivo saopštenje Komore “da sa Ministarstvom pravde kontinuirano prate rad izvršitelja i reaguju na svaki prigovor dužnika”.

Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, sudeći po najavama, pretrpeće izvesnu kozmetiku. Protiv rešenja u prvom stepenu, građani će moći da ulože žalbu, što će, po izjavi nadležnih, “pružiti bolju pravnu zaštitu dužnika”. O žalbi će odlučivati neposredno viši sud, ali neće odlagati izvršenje.

Novi zakon predviđa i nova ovlašćenja izvršiteljima, koji će ubuduće moći ne samo da sprovode već i da donose rešenja o izvršenju, što sada radi sud kada su u pitanju potraživanja fizičkih lica, a biće isključivo nadležni i za sprovođenje izvršenja gde je poverilac država.

U slučajevima kada nije moguće sprovesti administrativnu zabranu, jer građanin nema primanja, procedura ostaje ista: popis i plenidba pokretnih stvari, prodaja nekretnine kao krajnja mera po kratkom postupku i budzašto, što progresivno i višestruko uvećava troškove izvršenja i plen izvršioca.

U prošlosti našeg naroda postojao je sličan sistem naplate. Ali čak ni tada lihvari nisu imali počasno mesto u društvu, već su kroz literaturu opisivani kao najveća pošast i ruglo. Zloćudna srpska vlada vratila ih je u realnost na velika vrata, uverena da nema puta u Evropu bez glave šećera.

Hrvatska inače, koju su pregovori i članstvo EU obavezivali na uvođenje privatnih izvršilaca od 2012. godine, odustala je od te namere. Dilemu tada da li da primenjuje tek usvojen zakon i krši prava građana ili da razreši imenovane izvršioce, Hrvatska je razrešila ukidanjem spornog zakona. Izvršitelji, pošto su morali da prođu obuku, iznajme prostor, opremu i slično, zapretili su višemilionskim tužbama. Ustavni sud Hrvatske 2013. godine doneo je prve odluke po ustavnim žalbama privatnih izvršilaca, konstatovao povredu prava i svakom naknadu štete od 18.000 kuna.

Vladu Hrvatske ove cifre nisu pokolebale. Tako su prevagu nad pljačkaškim zakonom, makar on stigao iz EU, dobila ljudska i socijalna prava građana.

Sa Srbijom je drugi slučaj. U zelenaškim propisima, valjda na preporuku i upravo po meri EU, ugrađeni su stranačka kasa i prsti.

Bahata srpska vlada nijednim gestom do sada nije pokazala da je dotiče sudbina građana. Ovako nešto nije uobičajno, ali je razumljivo. Jer vlast koja svojoj zemlji na ime nacionalnog prosperiteta neprekidno nanosi štetu i nacionalno poniženje u svetu - ne percipira ni interese građana u zemlji.