U Srbiji ništa novo

Oživela politička scena Srbije navela me je da, kao partijski nepristrani posmatrač sa strane, dam svoje viđenje ovih događanja.

Pre svega imamo hiperaktivnog Nikolića, oživelog Koštunicu i posustalog Tadića.

Nikolić sa svojim performansama (mitinzima, peticijama i sl.), a ponesen novim ispitivanjima izbornih preferencija, istupa samouvereno i agresivno u odnosu na drugu dvojicu, a više nego kooperativno prema Imperiji. Tako se isti, koristeći katastrofalne rezultate ekonomske politike vladajućeg režima, pretvara da forsira prevremene izbore kako bi spasio Srbiju od propasti, te nastoji čim više talasati sa nezadovoljstvom građana, jasno u okviru parametara određenih od strane Imperije.

Koštunica je i pod pritiskom vlastitog okruženja, kojemu je već dosadio četvorogodišnji opozicijski post, pa bi rado pošli Ilićevom stazom, procenjujući da uz Nikolića mogu računati na dio kolača koji ide uz vlast.

Međutim, Nikolić je svojim ulizivanjem Imperiji izgubio svaki patriotski legitimitet, pa nastoji da po svaku cenu upregne pod svoja kola Koštunicu.

Što se tiče Koštunice ovaj je pre svega „promašio prazan gol“ režimlija, koji su se priključili drugosrbijanskom PPPP (propagandnom programu o političkoj pozadini) atentata na Đinđića, sakrivajući se iza skuta čestitih starina, umesto da je razantnim istupom u javnosti začepio protivničke gubice dosmanlijskom prljavštinom, vezanom uz ovaj događaj.

Što se tiče Nikolićevog vabljenja da mu izigrava smokvin list, isti se ponaša standardno (nije ni riba, niti devojka), čime pokazuje svoju poslovičnu nesposobnost donošenja odluka odnosno turanja problema pod tepih.

Istina, Koštunica je i pod pritiskom vlastitog okruženja, kojemu je već dosadio četvorogodišnji opozicijski post, pa bi rado pošli Ilićevom stazom, procenjujući da uz Nikolića mogu računati na dio kolača koji ide uz vlast.

Jedino pozitivno što mu se može pripisati je da se konačno oprostio od besmislene floskule o članstvu celovite Srbije u EU.

Pozicija i ostala opozicija imaju u rukavu skrivene kečeve, koje će izvući u predizbornoj kampanji, a Imperija će se u završnici izborne kampanje distancirati od SNS i osloniti na proverene kolaborante.

A kako se ponaša Tadić, čovek koji je preuzeo na svoja nejaka pleća svu odgovornost za sve što se (ne)događa u Srbiji. Pre svega isti je ustrašen pretećim bankrotom države na jednoj strani i ugrožen očiglednim  „forsiranjem“ Nikolića od strane Imperije, na drugoj strani. Naime, Imperija je krajnje nezadovoljna zbog toga što se on nećka da preda kosovsku tapiju i stoga mu preti obustavom kredita i instaliranjem Nikolića na njegovo mesto. Tako njegova, iako savitljiva kičma, počinje praskati i samo je pitanje vremena kada će nastupiti „oduzetost“, sa pristankom na sve „protuprirodne radnje“.

Na drugoj strani Tadić pokušava „koketiranjem“ sa Putinom reketirati EU, da mu do izbora odobri kandidaturu i dokaže da bezlaternativni put ima perspektivu. Dozvoliću sebi slobodu i da dam prognozu budućih političkih događanja, po redovitom toku stvari, tj. pod uslovom da se saharski vrući vetar ne dogodi u Srbiji (kuka i motika) ili čak da narodnjaci i radikali (kao prirodni saveznici) ne formiraju „front nacionalnog spasa“.

Počeću sa poslednjim ispitivanjima izbornog rejtinga iz kojih proizlazi ključni podatak da je jedna trećina birača zasad odlučila o svojim favoritima, dok su dve trećine neodlučne za koga će ili uopšte glasati.. Mislim da neću mnogo promašiti ako utvrdim da će jedna trećina apstinirati, a druga trećina će se podeliti iz protesta ili prema kalkulaciji birača o tome koja je opcija najmenje loša za njih (Srbiju).

Polazim sa procenom šansi SNS, trenutne megazvezde na političkom nebu Srbije. Ista je uzletela u orbitu na ogorčenju tranzicijskih gubitnika, na jednoj strani i masivnoj podršci „nezavisnih i slobodnih“ medija (kao imperijalno strašilo DS), na drugoj strani.

Njene šanse da zadrže trenutno za njih opredeljene birače i privuku neopredeljene su vrlo upitne. Naime, pozicija i ostala opozicija imaju u rukavu skrivene kečeve, koje će izvući u predizbornoj kampanji (finansijska podrška vezana uz „restituciju“ Karićeve imovine i sl.), a Imperija će se u završnici izborne kampanje distancirati od SNS i osloniti na proverene kolaborante.

Zbog navedenog će Nikolićeva vila imati potkresana krila ili, u najboljem slučaju za njega, dvadesetak posto glasova na budućim izborima.

Dakle, po mojem priznajem pretencioznom sudu, neopredeljene glasove podeliće između sebe ostatak opozicije i stranke sadašnje koalicije.

Tranzicijski gubitnici (pa i dio „osveštenih“ sadašnjih pristalica naprednjaka) iz protesta će glasati za radikale, narodnjake ili čak za liberale.

Ostatak će glasati za stranke vladajuće koalicije kao najmanje zlo (pored ostalog zbog njihove prednosti u zaduživanju države kod Imperije).

Što se tiče srpskog političkog Raspućina i njegove URS, izvesno je da će po „uveravanju“ Tadića, od strane Imperije, da si ne može dozvoliti rasipanje proreformskih glasova, isti ponovno završiti na njegovoj listi.

Tranzicijski gubitnici (pa i dio „osveštenih“ sadašnjih pristalica naprednjaka) iz protesta će glasati za radikale, narodnjake ili čak za liberale.

Iz navedenog proizlazi da će izvesno buduću vladu formirati sadašnja koalicija s liberalima, dok Nikolić neće ni onjušiti vlast (kao manji koalicioni partner). Ukoliko bi, ne daj Bože, slučajno zafalilo kojih desetak glasova, Tadić će izvući iz rukava poslednjeg aduta (sada u pripremi ukidanjem blanko ostavki) i kupiti potrebne poslanike, i to za male pare, zbog velike konkurencije (ponude) na budućem poslaničkom tržištu. Priče o kršenju izborne volje glasača neće piti vodu, jer je to prihvaćeni presedan u političkoj praksi Srbije (Đinđićeva otomačina DSS-ovih mandata i Dačićevo stupanje u neprirodnu koaliciju), a bogami i u svetu je ovo tolerisana praksa, kada je to u interesu „demokratije i slobode“.

Dakle na političkoj sceni Srbije se neće dogoditi ništa novo, sve dok stvari ne preuzmu „u svoje ruke“ kuka i motika, na što se neće čekati predugo.